Podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava za 2022. godinu, koje je objavio Republički zavod za statistiku, otkrivaju značajan rast prosečnih mesečnih prihoda i potrošnje domaćinstava u Srbiji. Prosečni mesečni prihod domaćinstava u prošloj godini iznosio je 78.393 dinara, dok je potrošnja dostigla iznos od 78.678 dinara, piše Biznis i finansije.
U odnosu na prethodnu 2021. godinu prihodi su povećani za 6.660 dinara ili 9,2 odsto. U 2020. godini Anketa o potrošnji nije rađena zbog pandemije, a prihodi domaćinstava u 2019. godini iznosili su 66.880 dinara.
U poređenju sa prethodnom godinom, prihodi su povećani za 9,2 odsto, a ovaj skok pokazuje značajan napredak u odnosu na 2019. godinu kada su prihodi iznosili 66.880 dinara. Najznačajniji deo prihoda dolazi od zarada iz redovnog radnog odnosa, čineći oko polovine ukupnih prihoda, dok se oko jedne trećine čini od penzija. Ostatak čine prihodi od poljoprivrede i van redovnog radnog odnosa, dok je prosečno domaćinstvo prihodovalo 807 dinara iz inostranstva.
Ipak, povećanje prihoda je pratila i porast potrošnje. Prosečno domaćinstvo, koje broji oko 2,67 članova, trošilo je 9,4 odsto više nego prethodne godine, dosežući iznos od 78.678 dinara mesečno. Skoro 36 odsto ovog iznosa odlazi na hranu i bezalkoholna pića, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodne godine.
Najznačajnije povećanje cene hrane tokom protekle godine značajno je pogodilo najsiromašnije slojeve stanovništva. Domaćinstva sa najmanjom potrošnjom izdvajaju gotovo polovinu svog budžeta na hranu, dok se smanjenje potrošnje na odeću i obuću, s 5,2 na 4,9 odsto, takođe primećuje.
Koliko je ko trošio
Konačno 10. decil ili 10 odsto domaćinstava sa najvećim prihodima i potrošnjom na hranu je trošio 27,4 odsto budžeta.
Istovremeno 10 odsto domaćinstava sa najvećim primanjima trošilo je tri puta više novca na hranu nego 10 odsto najsiromašnijih. Prosečno domaćinstvo 10. decila na hranu je trošilo 46.218 dinara, od ukupno 169.910 koliko je trošilo mesečno prošle godine.
Prosečno donaćinstvo trošilo je mesečno 5,6 puta više novca od prosečnog domaćinstva prvog decila. Ali razlika u standardu je još veća, jer su domaćinstva prvog decila imala prosečno 2,37 tzv. potrošačkih jedinica, a domaćinstva desetog decila 2,05.
Potrošačka jedinica služi za poređenje potrošnje domaćinstava sa različitim brojem članova. Prema metodologiji RZS, nosilac domaćinstva nosi ponder jedan, svaki član domaćinstva stariji od 14 godina dobija ponder 0,7, a deca mlađa od 14 godina imaju ponder 0,5. Na primer, domaćinstvo sa dva odrasla člana i detetom mlađim od 14 godina računa se kao da ima 2,2 člana.
Prosečna neto plata iz oktobra prošle godine iznosila je 75.353 dinara, a toliko je otprilike iznosila prosečna mesečna potrošnja domaćinstava iz šestog decila. Medijalna neto plata, od koje polovina zaposlenih prima manju, a polovina veću zaradu, iznosila je 57.810 dinara. Toliko je otprilike iznosila potrošnja domaćinstava četvrtog decila.
Ovo znači da je nešto manje od milion domaćinstava prošle godine mesečno trošilo do jedne medijalne plate ili 57.810 dinara, a oko 1,35 miliona domaćinstava je mesečno živelo od najviše jedne prosečne plate. Ukupno je Anektom o potrošnji ocenjeno 2,47 miliona domaćinstava.
Ako skoro polovina mesečnog budžeta najsiromašnijih 10 odsto odlazi na hranu, za odeću i obuću odlazi svega 1,9 odsto ili 576 dinara mesečno.
Na obrazovanje je mesečno domaćinstvo prvog decila trošilo 52 dinara, uz napomenu da je školovanje uglavnom besplatno, ali je prosečan trošak domaćinstava za obrazovanje iznosio 1.061 dinara, a najbogatijih 10 odsto za obrazovanje je davalo 3.509 dinara.
Analiza potrošnje domaćinstava pokazuje značajnu razliku u potrošnji na obrazovanje između najbogatijih i najsiromašnijih. Dok najsiromašnijih 10 odsto troši svega 52 dinara mesečno na obrazovanje, najbogatijih 10 odsto izdvaja 3.509 dinara.
Ukupno, podaci pokazuju da je skoro polovina domaćinstava prošle godine mesečno živela od jedne medijalne plate ili manje, dok je oko 1,35 miliona domaćinstava trošilo najviše jednu prosečnu platu mesečno.
Iako su prihodi porasli, teškoće izazvane visokom inflacijom cena hrane i dalje opterećuju najsiromašnije slojeve, ističući potrebu za ciljanim merama kako bi se podržali oni koji su najranjiviji na ekonomske promene.
