Bankari već sada u Srbiji sve teže odobravaju kredite sa fiksnim kamatnim stopama.
To rade da bi se zaštitili od neizvesnosti koja je ozbiljno narušila stabilnost na globalnom finansijskom tržištu.
Do sada je većina keš kredita bila vezana za dinar i rata im je bila fiksna tokom celog perioda otplate, bilo da je to pet ili sedam godina. Sada su banke u skladu sa dešavanjima na svetskim tržištima novca počele da menjaju svoje poslovne politike, piše Blic.
Ključne kamatne stope, zbog neizbežnih odluka centralnih banaka širom sveta da obuzdaju inflaciju, koja u pojedinim evropskim zemljama ide i preko 20 odsto, rastu kontinuirano već šest meseci, pa je tako nedavno i euribor podignut od strane ECB treći put ove godine za 0,75 odsto. Američka centralna banka je istovremeno podigla kamatu četvrti put za redom i ona je na najvećem nivou od 2008.
Sve to zajedno unelo je sada i ozbljinu dozu neizvesnosti kod banaka u Srbiji, koje su sve manje spremne da fiksiraju rate zajmova i to ne samo za stambene za koje je nemoguća misija dobiti fiksnu ratu, već i za ostale kredite, keš ili potrošačke.
Promenjiva kamata na pozajmice u domaćoj valuti je početkom godine bila sedam do devet odsto u proseku, a sada se novi krediti ugovaraju na devet do 11 odsto. Fiksna kamata koju su banke nudile je bila od 10 do 16 odsto, ali sada je banke više gotovo i nemaju u ponudi.
Generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić potvrdio je da banke sada nerado daju pozajmice sa fiksnom kamatom.
„Zbog neizvesnosti na tržištima, trenutno je u ponudi sve manje kredita sa fiksnom kamatnom stopom. Kao što su ljudi oprezniji kada je u pitanju zaduživanje, tako se ponašaju i bankari. Fiksna kamata je uvek u trenutku kada se uzima veća, jer neko mora da nosi rizik nepredvidive budućnosti, ali banke se racionalno ponašaju i sada ne žele da pozajmljuju novac sa fiksnom kamatom“, kaže Vasić.
Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović objašnjava da su ovo potpuno nove okolnosti za banke u kojima je neophodna i drugačija strategija odnosa prema klijentima.
„Potpuna je neizvesnost u kom pravcu će se kretati kamate. U ovoj situaciji fiksna kamatna stopa za kredit sa rokom otplate dužom od tri godine je jako teško ostvariva jer je nemoguće predvideti šta će se dalje dešavati. Kamate povećavaju i FED i Evropa, a takođe i Narodna banka Srbije. Jako je teško utvrditi koji je to nivo fiksne kamate. Obično ona bude jedan ili dva odsto iznad varijabilne, ali su sada banke u problemu da taj nivo i procene i zato izbegavaju fiksne kamate na kredite. Neke banke je koriste, ali odluka o tome zavisi isključivo od toga kakva im je politika. Ono što je sigurno jeste da će se banke teško odlučivati na fiksne kamate na duži rok, recimo kod stambenih kredita“, kaže Musabegović.
On savetuje klijentima da pokušaju da se dogovore sa bankom da dobiju fiksnu kamatu bar tri godine ukoliko je banka spremna da to uradi.
Kamate rastu do juna 2023. godine?
Rast referentne kamatne stope Federalnih rezervi SAD je alat u borbi sa inflacijom koji će izazvati usklađivanje kamata u Evropi, što će se preliti i ka kreditno zaduženoj privredi i građanima, i više su nego složni ekonomisti. Ocena je da se svet protiv inflacije već neko vreme bori podizanjem kamata, da bi takav trend mogao da potraje i sve do polovine naredne godine, a da u međuvremenu treba očekivati povećanje rata na stambene kredite kojih u Srbiji ima oko 150.000.
Rate na stambene kredite već su u proseku skočile za oko 60 evra. Na mesečni iznos od oko 300 evra ceh je prethodnih meseci povećan za i do 90 evra, a sudeći prema očekivanjima za dalji rast euribora, ovaj iznos bi samo mogao da bude veći.
Profesor Ljubodrag Savić nedavno je poručio da ovo nije kraj jer će, zbog rastuće inflacije koja beleži istorijsko visoke iznose u svetu, verovatno biti novih korigovanja kamata, počevši od FED.
„Ovakav rast inflacije u svetu nije viđen u poslednjih 40 godina. Ovo nije kraj, biće novih korigovanja kamata. Nastaviće se muke ljudi koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom“, rekao je on.
Izvor Blic
