Od posledica infekcije koronavirusom u zoru preminuo dr Miodrag Lazić, direktor Urgentnog centra KC Niš.
Niš – Bolno i daleko odjeknula je tužna vest kroz Niš, Srbiju i Republiku Srpsku. Posle petnaestodnevne velike borbe sa infekcijom koronavirusa u u 5.30 časova preminuo je dr Miodrag Lazić, dugogodišnji lekar na Hirurškoj klinici niškog Kliničkog centra, direktor Urgentnog centra KC Niš i prvi ratni hirurg i ortoped – dobrovoljac na ratištima u BiH i Republici Srpskoj u periodu između avgusta 1991. i februara 1996. godine.
Omiljenom lekaru i kolegi, prijatelju i nesebičnom i velikom humanisti, u tišini i sa suzama u očima počast su minutom ćutanja odali zaposleni na svim klinikama, institutima i u zavodima KC Niš, koji su tačno u osam časova juče ujutru prekinuli svoje redovne obaveze. I ispratili omiljenog dr Lazu u večnost. I u legendu.
Mnogo toga ostaje kao nezaborav iz života, stvaralaštva i karijere dr Miodraga Lazića. Patriota kakav se retko rađa i kao dobrovoljac početkom avgusta 1991. godine zatražio je i dobio od rukovodstva Hiruruške klinike niške Gradske bolnice neplaćeno odsustvo i kao dobrovoljac zaputio se u Republiku Srpsku Krajinu, na ratište. Otišao je u bolnicu u Dvoru na Uni, potom zbrinjavao stradale u Glini i Kostajnici, a juna 1992.godine rame uz rame sa vojskom RSK učestvovao je proboju koridora.
Odmah posle toga javlja se kao hirurg-doborovljac u bolnicu „Koran” na Palama, gde je zbrinjavao stradale punih godinu dana. Dr Lazić je bio inicijator za formiranje i jedan od osnivača velike ratne bolnice „Žica” u Blažuju kod Sarajeva na samoj liniji fronta. U ovoj bolnici, kao jedini hirurg na području Srpskog Sarajeva proveo je pune tri i po godine.
Radeći bukvalno danonoćno sve do februara 1996.godine, dr Miodrag Miša Lazić ostaće zauvek zapamćen kao hirurg i ortoped koji je tokom četrdesetak meseci vođenja ratne bolnice obavio oko četiri hiljade teških i komplikovanih operacija ranjenih boraca VRS i civila u totalnoj anesteziji i još preko 8.000 hirurških zahvata druge vrste.
Ostao je u Blažuju i dva i po meseca nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kako bi bio sa svojim pacijentima, a na polasku za Niš je rekao: „Odlazim sa setom i tugom. Ponosan sam što sam se borio i što sam delio dobro i zlo sa herojskim narodom Srpskog Sarajeva i Republike Srpske, a tužan i slomljen zbog njihove velike tragedije. Jer, ja sam bio i ostao deo tog naroda”.
Koronavirusom dr Miša Lazić inficiran je na radnom mestu, u Urgentnom centru KC Niš pre petnaestak dana i odmah pošto je testom utvrđeno da je pozitivan zbrinut je na jednoj od klinika centra. Do pre tri dana bio je svestan i komunikativan. Predosećajući da će izgubiti životnu bitku jednoj od koleginica iz Urgentnog centra ostavio je oproštajno pismo.
„Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik, ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu četiri godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho, hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim, ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda zauvek iskreno će plakati svi, jer su uvek verovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčica i Macane, drage moje sestre koje ste mi uvek verovale, zbogom. Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka, a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno. U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav. Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom „Marš na Drinu”.
