Zborovi građana mogu biti efektivan način za izražavanje nezadovoljstva i pokretanje društvenih promena, ali oni nemaju stvarnu pravnu težinu osim ako nisu deo zvaničnih procedura. Ako građanima nije jasno objašnjeno da njihove odluke nisu obavezujuće, postoji opasnost da se koristi njihova angažovanost za političke ili populističke ciljeve, koji nemaju temelje u pravnom sistemu.
U poslednje vreme, zborovi građana u Srbiji postali su sve češći oblik političkog angažmana, naročito kada formalne institucije ne odgovaraju na zahteve zajednice. Ovi skupovi, iako često nemaju zakonski okvir koji bi im davao pravnu snagu, postali su važan alat za izražavanje nezadovoljstva i podsticanje društvenih i političkih promena. Građani se okupljaju da diskutuju o ključnim pitanjima, bilo da su to lokalni problemi, ekonomske krize ili političke inicijative. Ipak, važno je napomenuti da ove inicijative, uprkos njihovoj sveprisutnoj popularnosti, ne donose obavezujuće odluke, osim ako nisu deo zvaničnih procedura predviđenih zakonom, poput lokalnih referenduma ili javnih rasprava. Kroz medijske izveštaje, često se zanemaruje pravni okvir koji objašnjava zašto zborovi građana nemaju zakonsku težinu, čime se stvara potencijalno obmanjujući utisak o njihovom stvarnom uticaju.
Poziv na organizovanje zborova građana u Srbiji sve je učestaliji, naročito u situacijama kada formalne institucije ne odgovaraju na zahteve građana. Iako ovi zborovi često nemaju pravnu snagu, postali su važan alat za izražavanje nezadovoljstva i pokretanje promena. Građani se okupljaju kako bi diskutovali o ključnim društvenim, političkim i ekonomskim pitanjima, međutim, pitanje koje se postavlja jeste – da li ovi skupovi mogu imati stvarnu pravnu težinu, ili su samo način da se skrene pažnja na određene probleme?
U Srbiji, zborovi građana sve se češće koriste kao sredstvo za ostvarivanje većih političkih i društvenih ciljeva, međutim, važno je napomenuti da u većini slučajeva oni ne donose obavezujuće odluke.
Iako zborovi mogu imati određeni uticaj na javnu debatu, i dalje ostaje pitanje – da li njihove odluke zaista mogu promeniti zakonodavni okvir i oblikovati političke odluke?
Profesor Vladan Petrov sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu izjavio je da samoproglašeni zborovi građana nemaju nikakvo pravno utemeljenje, ističući da su zapravo plenumi na otvorenom, odnosno neformalne javne skupštine koje nisu u skladu sa važećim zakonima i Ustavom Srbije. Petrov objašnjava da Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa zbor građana kao oblik neposrednog učešća u obavljanju poslova lokalne samouprave, ali samo u okviru zakonodavnih okvira i statutima opština.
Zbor građana, prema ovom zakonu, mora biti sazvan od strane predsednika mesne zajednice ili drugih nadležnih organa, i to isključivo za određene teritorijalne jedinice, poput mesnih zajednica ili drugih oblika lokalne samouprave. Samoproglašeni zborovi, koji se često nazivaju „zborovima građana“, zapravo nisu organizovani u skladu sa zakonom i služe za obavljanje aktivnosti koje nisu u skladu sa pravnim okvirom. Ovi skupovi, iako mogu biti politički motivisani i služe kao platforma za izražavanje nezadovoljstva, nemaju nikakvu pravnu snagu niti mogu doneti obavezujuće odluke za vlasti ili institucije.
Petrov dalje objašnjava da je reč o spontanim okupljanjima, gde ljudi ne planiraju da iniciraju konkretne zakonske promene ili da svoje odluke formalno predate nadležnim organima. Umesto toga, okupljanja se koriste kao sredstvo za vršenje pritiska putem medija, protesta i društvenih mreža. Ovaj fenomen profesor vidi kao pokušaj „plenumizacije“ društvenog života, gde se formalno neorganizovani skupovi pretvaraju u politički alat, ali bez pravnog temelja.
Za sada, zborovi građana u Srbiji uglavnom nemaju pravnu snagu, osim ako nisu deo zvanične procedure, kao što su lokalni referendumi ili javne rasprave koje su predviđene zakonima. Zakonodavni okvir Srbije još uvek ne prepoznaje ove skupove kao mehanizam za donošenje obavezujućih odluka, što znači da su većina tih inicijativa savetodavne prirode.
Takođe, poziv na zborove građana može imati različite motive, a neki od najčešćih razloga mogu biti politički ili društveni pritisak, kao i pokušaj manipulisanja javnim mnjenjem. U nekim slučajevima, organizatori mogu koristiti ove skupove kao alat za širenje određenih narativa, bez stvarne namere da se donesu konkretni zakoni ili odluke.
Jedan od ključnih razloga za pozivanje građana na zborove može biti i želja da se podstakne veći politički aktivizam i angažman među mladima i građanima. Iako zborovi sami po sebi nemaju pravnu snagu, mogu biti snažan oblik građanskog aktivizma koji motiviše ljude da postanu politički odgovorni i angažovani.
Međutim, iako zborovi građana mogu imati društveni i politički značaj, oni neće promeniti zakone ili uticati na državnu politiku ako nisu organizovani u skladu sa zakonskim okvirom. Organizatori zborova bi trebalo da budu jasni u vezi sa pravnom prirodom ovih skupova, kako bi se izbegla zabluda da odluke sa tih skupova imaju pravnu obavezu.
