Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica novorođenog Hrista uvela u hram da ga posveti Bogu.
Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40. dan od Božića. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru. Ovaj praznik slavi se od 554. godine.
Narodna verovanja i običaji
Jedno od popularnih verovanja vezanih za Sretenje u Srbiji tiče se i medveda. Naime, postoji verovanje da je na Sretenje, ako medved na ovaj dan izađe iz svoje jazbine, to znak da zima nije gotova i da će još dugo trajati hladno vreme. Međutim, ako medved visi „senku“ (to jest, izlazi iz jazbine i ulazi u nju), to znači da zima dolazi kraju i da će uskoro početi proleće. Ovo verovanje se često koristi da se odredi da li će zima biti kratka ili duga.
Verovanje o medvedu ima duboko ukorenjeno poreklo u narodnoj tradiciji i često se povezuje sa „zimskim proradama“ — narodnim prognozama vremena, koje se prate kroz ponašanje životinja, prirodne cikluse i druge fenomene. Medved je u mnogim narodnim pričama i mitovima važan simbol, a njegovo ponašanje tokom zime smatrano je pokazateljem nadolazećih vremenskih promena.
Sretenje se smatra i praznikom svetlosti, jer označava dan kada su Hristos i Bogorodica „usvjetlili“ svet hramom, a vernici teže da donesu svetlost i u svoje domove, pa mnogi u svojim domovima pale sveće. Veruje se da plamen sveće štiti dom od groma i drugih nesreća, a takođe ima i neku vrstu čarobne moći koja donosi zaštitu i blagostanje u kuću.
Takođe, veruje se da je na Sretenje potrebno biti obazriv u kući, jer se veruje da na ovaj dan može doći do loših događaja, poput bolesti ili nesreća, ako se neko ponaša neoprezno. Stoga, mnogi vernici izbegavaju važne odluke i rizike na Sretenje.
