U poslednjih nekoliko meseci, obrazovni sistem u Srbiji postao je epicentar društvenih tenzija, a protesti učenika i studenata širom zemlje postali su glasni poziv na promene. Među mestima gde su se ti zahtevi našli na testu je Mitrovačka gimnazija u Sremskoj Mitrovici, gde su maturanti odlučili da blokiraju školu u znak solidarnosti sa studentima. Ova akcija, koja je izazvala pomešane reakcije među roditeljima, profesorima i učenicima, postavila je pitanje da li su protesti opravdani, i koje su granice između građanske borbe i prava na obrazovanje.
Sremska Mitrovica – Protesti u Mitrovačkoj gimnaziji započeli su 18. decembra 2024. godine, kada su maturanti odlučili da blokiraju glavni ulaz škole od 7 do 13 časova. Ova akcija bila je izraz solidarnosti sa zahtevima studenata koji su već bili u blokadi, kao i podrška vršnjacima u drugim srednjim školama. Odluka o blokadi doneta je dan ranije na plenumu koji su sami organizovali. Ovi događaji deo su šireg talasa protesta u Sremskoj Mitrovici i okolnim gradovima, gde su učenici i građani izrazili nezadovoljstvo stanjem u obrazovnom sistemu i društvu, zahtevajući veću sigurnost u školama i odgovornost nadležnih za nedavne nesreće.
Blokada škole u Sremskoj Mitrovici izazvala je oprečne reakcije među učenicima, roditeljima i profesorima. Dok jedni podržavaju protest kao neophodan oblik građanske borbe, drugi ga vide kao nepravedan prema učenicima koji žele da nesmetano završe školsku godinu.
Jedan deo roditelja i učenika ističe da je pravo na obrazovanje neprikosnoveno i da blokada škole može ugroziti pripreme za maturske ispite i prijemne ispite na fakultetima. „Razumem njihovu borbu, ali moj sin sada treba da se sprema za upis na fakultet. Ovakve metode nisu rešenje“, kaže jedan od roditelja.
S druge strane, oni koji podržavaju protest smatraju da je problem obrazovanja deo šire društvene krize i da su učenici i studenti u pravu što glasno iznose svoje zahteve. „Ako se ne pobunimo sada, kada ćemo? Naša budućnost zavisi od toga kako će se obrazovni sistem oblikovati u narednim godinama“, poručuje jedan od roditelja.
Razlike u mišljenjima proističu i iz različitih pogleda na funkcionisanje sistema – dok jedni veruju da se problemi mogu rešiti institucionalnim putem, drugi smatraju da su protesti jedini način da se promene sprovedu. Osim toga, deo javnosti izražava bojazan da bi ovi protesti mogli biti politički instrumentalizovani, dok učesnici protesta poručuju da se bore isključivo za svoja prava i bolje uslove obrazovanja.
Blokada škola tako je postala simbol šireg sukoba – između potrebe za promenama i straha od njihovih posledica. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će ovakvi protesti doneti željene rezultate ili samo produbiti podele među učenicima i roditeljima.
Roditelji sa različitim stavovima
Dok jedni podržavaju blokadu škola kao nužan potez u borbi za pravdu, drugi je vide kao nepravednu prema učenicima kojima je obrazovanje prioritet. Protesti koji su podelili javnost otkrili su duboku razliku u stavovima – jedni veruju da su ovakve akcije jedini način da se čuje glas mladih, dok drugi strahuju da će posledice snositi upravo oni koji u svemu tome nisu krivi. U Sremskoj Mitrovici ovih dana postoje dva suprotstavljena pogleda na istu stvar – i oba se bore da budu prepoznata kao ispravna.
Dok neki roditelji podržavaju protest i smatraju da je on neophodan za postizanje društvenih promena, drugi izražavaju zabrinutost zbog toga što je njihovim ćerkama i sinovima onemogućeno pohađanje nastave.
Jedan roditelj, čije dete je maturant, ističe da njegov sin želi da ide u školu, ali mu to nije omogućeno. „Moj sin je odličan učenik, sve vreme je imao samo petice i sada se priprema za prijemni ispit. On želi da ide na nastavu, ali su vrata škole zaključana, a profesori ga odvraćaju od ulaska. Postavlja se pitanje – ko su profesori koji utiču na decu i zašto zloupotrebljavaju svoju poziciju?“, kaže roditelj.
S druge strane, drugi roditelj smatra da je neophodno insistirati na građanskoj neposlušnosti kako bi se postigli ciljevi. „Prvi utisak kada sam čuo za obustavu nastave bio mi je ponos. Ova generacija prepoznaje trenutak kada je potrebna odgovornost u borbi za pravdu i vladavinu prava„, rekao je roditelj koji podržava protest.
Različiti pogledi na blokadu škole
Dok deo roditelja i učenika tvrdi da su protesti jedini način da se izvrši pritisak na institucije, drugi smatraju da je nepravedno onemogućiti đacima pravo na obrazovanje. Prema rečima dr Željka Bosanca, učenicima koji nisu podržali protest nije bilo dozvoljeno da učestvuju u plenumu. „Javno je rečeno da ko nije za protest ne može da učestvuje„, tvrdi on.
Roditelji koji žele nastavak nastave traže od škole i nadležnih organa da reše situaciju i omoguće učenicima normalno obrazovanje. Dr Željko Bosanac, otač učenika završne godine Mitrovačke gimnazije, smatra da škola i direktorka snose odgovornost za trenutni haos i da je trebalo ranije reagovati. „Ako jedni mogu da blokiraju, možemo i mi. Ali mi ne želimo nasilje. Treba policija da obezbedi ulaz u školu i omogući svima da pohađaju nastavu“, kaže on.
S druge strane, roditelj koji podržava protest smatra da je odustajanje od pritiska na institucije pogrešno. „Pritisak ne sme oslabiti. Povratak u školske klupe moguć je tek nakon ispunjenja studentskih zahteva“, tvrdi on.
Dr Milan Maslać, otac jednog od maturanata, izražava snažnu podršku protestima, jer smatra da su oni opravdani i usmereni ka važnim društvenim pitanjima, kao što su vladavina prava, odgovornost vlasti i borba protiv korupcije. Njegovo mišljenje je da je obustava nastave, kao vid građanske neposlušnosti, opravdana u ovom kontekstu, jer se, prema njegovim rečima, rešava temeljno pitanje budućnosti dece i funkcionisanja države. On vidi proteste kao način da se izbori za bolje društvo i normalizuje rad institucija, koje trenutno smatra nefunkcionalnim.
On se ne protivi tome što je njegovo dete odlučilo da učestvuje u protestu, već ga podržava, jer veruje da je to način da se doprinese društvenim promenama. Takođe, smatra da je važno da deca, kao budući studenti i građani, prepoznaju trenutak kada je potrebno da se bore za pravdu i za ispravljanje problema u društvu, a to su oni upravo uradili svojim angažmanom.
Maslać smatra da se politika u ovom slučaju ne bi smela mešati u proteste učenika. On je veoma kritičan prema politici koja, prema njegovom mišljenju, pokušava da manipuliše protestima i stvori pogrešnu sliku o tome šta se zaista dešava. Smatra da političke stranke pokušavaju da preusmere proteste ka svojim interesima.
Maslać veruje da bi trebalo ostaviti prostor da protesti ostanu građanski i usmereni ka opravdanim zahtevima, bez da ih iskoriste političke stranke za svoje vlastite ciljeve. Iako je obustava nastave ozbiljan korak, on smatra da može biti opravdana u situaciji kada su zahtevi studenata i protesti od društvene važnosti. On smatra da se protesti ne mogu ignorisati i da su učenici, kao i nastavnici, prepoznali značaj ovog trenutka u borbi za pravdu i funkcionalnost institucija. Za njega, obustava nastave je deo građanske neposlušnosti koja je nužna da bi se skrenula pažnja na ozbiljan problem u društvu.
Međutim, on je i svestan da takve mere mogu imati posledice na obrazovni proces. Uprkos tome, smatra da bi se nastava mogla nadoknaditi kasnije, ali da je trenutno važnije da se postignu zahtevi za ispunjenje pravde i odgovornosti institucija. On veruje da bi, ukoliko bi studenti i nastavnici nastavili po starom, ignorišući trenutnu situaciju, cela borba za budućnost društva mogla biti dovedena u pitanje.
Savet roditelja i organizacija anketa
U sredu, 19. februara održan je savet roditelja maturanata Mitrovačke gimnazije, na kojem je odlučeno da se učenici ove škole, koja broji više od 600 đaka, upitaju putem ankete da li podržavaju proteste ili ne. Učenici će imati opciju da odgovore sa „da“ ili „ne“.
Plan glasanja i zabrinutost roditelja
Napravljen je plan za organizaciju glasanja o daljem radu škole, koji su dobili članovi Nastavničkog veća. Glasanje je zakazano za petak, 21. februar, i odvijaće se po razredima. Odeljenjske starešine će dežurati u sali tokom glasanja.
Grupa učenika koja je odlučila da blokira školu tvrdi da su izloženi pretnjama, dok neki roditelji ističu da obrazovanje ne bi trebalo da bude predmet političkih igara.
Uticaj profesora i odgovornost školske uprave
Neki učenici osećaju da su pod pritiskom svojih profesora, koji bi trebalo da im pruže podršku, a ne da im nameću svoja politička mišljenja. Pitanje je da li profesori i školska uprava imaju pravo da utiču na stavove učenika, naročito kada su ti stavovi usmereni prema pravima i potrebama samih učenika.
Nastavnici, suočeni sa teškim uslovima, odlučili su da nastava nastavi u skladu sa minimalnim radnim procesom, ali to nije bilo prihvaćeno od svih. Deo učenika tokom blokade ne dozvoljava otvaranje kapije škole, a neki fizički ometaju nastavu, tvrde nastavnici. Nastavnici su u nedoumici, jer se svaki njihov pokušaj suočava sa fizičkim preprekama i pritiscima.
Nastavak nastave, ipak ne
Iako je Nastavničko veće donelo odluku da se nastava u školi nastavi od utorka, 18. februara, učenici su nastavili blokadu škole, izražavajući nezadovoljstvo odlukom uprave. Prema dostupnim informacijama, glavni povod za blokadu je protest maturanata koji zahtevaju drugačiji pristup u organizaciji nastave, kao i pravo na izražavanje svojih stavova i odavanje počasti nastradalima. U saopštenju škole od 14. februara, navodi se da će časovi biti skraćeni na 30 minuta i da će se nastava odvijati u smenama, ali da učenici koji žele mogu nastaviti sa svojim aktivnostima protesta, uz uslov da ne ometaju rad škole. Ipak, učenici su odlučili da blokiraju ulaz i onemoguće održavanje nastave, insistirajući da se njihovi zahtevi u potpunosti ispune. Roditelji i nastavnici su podeljeni – dok neki podržavaju odluku Nastavničkog veća i smatraju da je neophodno nastaviti školsku godinu, drugi podržavaju učenike i smatraju da im treba omogućiti da u potpunosti izraze svoj stav bez ograničenja. Školska uprava za sada nije najavila dodatne mere, ali je u saopštenju naglasila da obrazovne ustanove moraju ispunjavati svoju primarnu funkciju, uz poštovanje zakona i prava učenika. Reakcije učenika i dalji razvoj situacije ostaju neizvesni, dok se očekuje moguće posredovanje nadležnih institucija u rešavanju ovog problema.
U Mitrovačkoj gimnaziji u Sremskoj Mitrovici i dalje traju tenzije izazvane blokadom škole, koju su organizovali maturanti u znak protesta.
Sednica Saveta roditelja, koja je održana 19. februara, donela je preporuku – učenici će biti pozvani da se izjasne o daljem toku nastave, dok školska uprava nastoji da pronađe izlaz iz ove konfliktne situacije.
Na sednici, direktorka škole iznela je detalje o blokadi koja je počela 18. februara, kada su maturanti odlučili da fizički blokiraju ulaz u školu, iako je Nastavničko veće donelo odluku da nastavni proces bude nastavljen. Maturanti, podržani od strane svojih roditelja, zahtevali su da se njihovi zahtevi u vezi sa obrazovnim sistemom uzmu u obzir, dok su profesori u školi nastavili sa radom u skladu sa važećim pravilima.
Kako bi se izašlo u susret maturantima i rešila situacija, predloženo je da se sprovede izjašnjavanje svih učenika škole o tome da li žele da se nastavi sa redovnim nastavnim procesom ili da se nastavi sa obustavom nastave. Ovaj predlog izazvao je podela među roditeljima – dok su neki smatrali da maloletni učenici nemaju pravo da donose ovakve odluke, drugi su podržali ideju da se čuje mišljenje većeg broja učenika kako bi odluka bila što verodostojnija.
„Preporuka Saveta roditelja je da se izjašnjavanju učenika pristupi na što širem uzorku, kako bi odluka bila reprezentativna i odražavala volju većine“, piše u saopštenju Saveta roditelja.
Roditelji i školska uprava nadaju se da će ovo pomoći da se situacija smiri i da se nastavi sa redovnim obrazovnim procesom. Iako je većina roditelja uzdržana u vezi sa samom blokadom, postavlja se pitanje da li će ova akcija učenika doneti željeni rezultat ili samo povećati tenzije među svim učesnicima.
Pravo roditelja na odlučivanje i zaštitu prava učenika
Za maloletnu decu, odgovornost leži prvenstveno na roditeljima ili starateljima. Roditelji donose odluke u njihovom interesu i zaštiti njihovih prava. Anketiranje učenika može biti alat za prikupljanje stavova, ali konačne odluke i odgovornost, naročito u situacijama koje mogu imati dugoročne posledice, i dalje bi trebalo da budu u rukama roditelja i škole.
Roditelji bi trebali biti informisani o tome šta anketa podrazumeva i kako bi njihovi odgovori mogli uticati na njihov obrazovni put. U situacijama koje uključuju ugrožavanje prava dece, kao što je pravo na obrazovanje ili fizičku sigurnost, roditelji i školska uprava treba da donesu odgovorne odluke u skladu sa najboljim interesima maloletnih učenika.
Odluka da se putem anketa prikupe stavovi učenika na savetima roditelja izazvala je dalja pitanja.
Za maloletne učenike, odgovornost prvenstveno leži na roditeljima, koji donose odluke u njihovom interesu, uključujući obrazovanje i zaštitu prava. Anketiranje učenika može služiti za prikupljanje mišljenja, ali konačne odluke i odgovornost snose roditelji i škola, naročito u situacijama sa dugoročnim posledicama, poput protesta.
Društvene mreže su postale prostor za optužbe, što otvara pitanje pravnih posledica. Kleveta i verbalni napadi mogu imati ozbiljne posledice, a rešavanje sporova putem mreža umesto pravnim putem izaziva dodatne dileme.
Organizacija glasanja o radu škole mora biti u skladu sa zakonom, uz saglasnost roditelja, jer maloletnici nisu pravno sposobni za donošenje takvih odluka. Ako škola organizuje glasanje bez odgovarajuće procedure, odgovornost može snositi školska uprava i direktor.
Ukoliko postoje tvrdnje o nasilju od strane nastavnika, one se moraju rešavati kroz zvanične institucije, a ne putem društvenih mreža, kako bi se zaštitila prava učenika i osigurao zakonit proces.
Profesorke Mitrovačke gimnazije suočene s optužbama za verbalno nasilje prema učenicima – Ozon Media
Blokada gimnazije: Glas roditelja i učenika koji žele nastavu – Ozon Media
Uprkos protestima, nastava u srednjim školama u Sremskoj Mitrovici odvija se bez prekida.
Štrajk prosvetnih radnika u Sremskoj Mitrovici i dalje traje, a danas su u nekoliko škola skraćeni časovi na 30 minuta.
U Ekonomskoj školi „9. maj“, Prehrambeno-šumarskoj i hemijskoj školi, Tehničkoj školi „Nikola Tesla“, Osnovnoj školi „Boško Palkovljević – Pinki“, Osnovnoj školi „Dobrosav Radosavljević – Narod“ i Školi za osnovno i srednje obrazovanje „Radivoj Popović“, nastavničko veće je izglasalo skraćenje časova.
Razlikovanje političkih i društvenih zahteva:
Iako postoje tvrdnje da bi protesti mogli biti politički instrumentalizovani, važno je naglasiti da većina učesnika demonstracija nije izrazila nameru da se upusti u političke igre, već su se fokusirali na poboljšanje obrazovnog sistema. Glavni zahtevi učesnika protestima odnose se na kvalitet obrazovanja, bolje uslove za učenike i nastavnike, te veću finansijsku podršku obrazovnim institucijama. Ovi zahtevi nisu povezani s određenim političkim interesima, već sa željom za stvaranjem pravednijeg i efikasnijeg obrazovnog sistema koji će koristiti svim građanima, bez obzira na političku pripadnost.
S druge strane, iako se neki politički akteri pojavljuju u kontekstu protesta, to ne znači da su organizatori ili većina učesnika želeli da protest pretvore u političku borbu. U pitanju je pre svega društveni pokret koji traži konkretne reforme u obrazovanju, a ne političku agendu. Jasno odvajanje ovih aspekata može doprineti boljem razumevanju osnovnog cilja protesta i smanjiti mogućnost da se protesti shvate kao političko oruđe.
Perspektiva profesora i učenika
Profesori, koji su direktno uključeni u obrazovni proces, suočavaju se sa svakodnevnim izazovima, od preopterećenja radnim zadacima do nedostatka adekvatnih resursa. Mnogi nastavnici izražavaju frustraciju zbog trenutnih uslova rada, koji utiču na kvalitet obrazovanja koji mogu pružiti. U tom kontekstu, protesti predstavljaju priliku za njih da se bore za bolje radne uslove, bolje plaće, ali i za sistemske promene koje će omogućiti da njihov rad bude vrednovan i efikasan.
Profesori su podeljeni u svojim stavovima prema protestima. Neki se smatraju aktivnim učesnicima, dok drugi ostaju oprezni, smatrajući da bi takvi protesti mogli dovesti do destabilizacije obrazovnog sistema. Ipak, većina učitelja deli želju za reformama koje bi unapredile uslove u učionicama, bilo kroz bolju obuku nastavnika, modernizaciju opreme ili veću podršku institucija.
Sa druge strane, učenici koji su se priključili protestima često ne donose samo protestne poruke, već i svedoče o svojim svakodnevnim iskustvima u školama. Iako su možda pod uticajem svojih roditelja, mnogi učenici imaju jasnu svest o važnosti obrazovanja za svoju budućnost i žele da učestvuju u promenama koje bi unapredile njihov školski život.
Odgovornost škole i direktora:
Iako su spomenuti zahtevi za policijskom intervencijom i organizovanjem glasanja, potrebno je detaljnije obraditi ulogu škole i njenog rukovodstva u organizaciji protesta i usmeravanju učenika kroz ove situacije. Učenici, koji nisu pravno sposobni da donose sve odluke, oslanjaju se na smernice i nadzor škole u takvim okolnostima. Školska uprava, na čelu sa direktorom, ima ključnu odgovornost da postupi u skladu sa zakonskim okvirima, pružajući jasne smernice o tome kako učenici mogu i treba da učestvuju u protestima ili sličnim aktivnostima.
U ovom kontekstu, direktori škola imaju obavezu da osiguraju da bilo kakva vrsta političkog ili društvenog angažmana učenika bude vođena zakonito i u skladu sa pravilnicima koji se odnose na ponašanje u obrazovnim institucijama. Od ključne je važnosti da školska administracija pažljivo prati situaciju i prepozna potencijalne pravne ili etičke dileme, kao što su uticaj na bezbednost učenika ili mogući konflikti sa zakonima o javnim okupljanjima.
Takođe, važno je da školska uprava preduzme preventivne korake kako bi obezbedila da učenici ne budu manipulisani ili eksploatisani u političke svrhe, kao i da pruža obrazovne resurse koji će im pomoći da bolje razumeju situaciju u kojoj učestvuju. Školski profesori i administratori treba da se trude da podrže učenike u izražavanju njihovih mišljenja, ali i da osiguraju da takvi protesti ne naruše školske aktivnosti i bezbednost.
Društvene mreže
U savremenom društvu, društvene mreže su postale ključne platforme za širenje informacija i mišljenja, ali i za političke napade, klevetu i širenje dezinformacija. Iako su protesti često podržavani ili osporavani putem ovih platformi, važno je napomenuti da društvene mreže mogu biti i prostor za manipulaciju javnim mnjenjem. U mnogim slučajevima, političke stranke i pojedinci koriste društvene mreže za stvaranje polarizacije, napade na protivnike ili za širenje neproverenih informacija koje utiču na percepciju javnosti. Ove platforme omogućavaju brzo širenje poruka, ali istovremeno mogu omogućiti i širenje dezinformacija koje se teško mogu demantovati u realnom vremenu.
Iako društvene mreže nude slobodu izražavanja, postoji rizik da se glasovi koji zaista traže promene pomutite u moru negativnih komentara ili čak lažnih informacija koje ometaju konstrukivnu debatu.
Društvene mreže, dok s jedne strane omogućavaju slobodan izraz, s druge strane mogu biti upotrebljene za manipulaciju i stvaranje haosa u javnom diskursu, što se direktno odražava na atmosferu u društvu i na samu svrhu protesta.
Protesti su postavili ključno pitanje kako balansirati pravo na obrazovanje i pravo na slobodu izražavanja, izazivajući brojne nesuglasice oko opravdanosti ovog oblika protesta.
Odluka o organizovanju anketa i glasanja o daljem toku nastave doneta je od strane Saveta roditelja, ali su mišljenja među roditeljima bila podeljena. S jedne strane, podržavali su pravo učenika na slobodno izražavanje, dok su s druge strane izražavali zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica na obrazovanje njihove dece.
Izveštaji sa društvenih mreža dodatno su otkrili tenzije, a nastavnici i roditelji gimnazijalaca analizirali su situaciju kroz prizmu građanske borbe i odgovornosti obrazovnih institucija. Roditelji i nastavnici su bili u nesuglasicama u vezi sa najboljim načinom rešavanja situacije, uz zabrinutost zbog mogućih političkih manipulacija protestima.
Ove akcije i odluke, zajedno sa štrajkovima u drugim školama, postavile su šira pitanja o budućnosti obrazovnog sistema u Srbiji, njegovoj sposobnosti da odgovori na društvene i političke izazove, i mogućnostima da se pronađe održiv balans između prava na obrazovanje i slobode izražavanja.
Mitrovačka gimnazija: Da li su glasovi maloletnika validni u odluci o nastavku protesta?
Danas su učenici Mitrovačke gimnazije glasali za nastavak protesta, sa rezultatom od 327 glasova za blokadu, 170 protiv i 143 uzdržana. Ipak, ostaje nejasno kako je glasanje organizovano, ko je pratio proces, te da li su u njemu učestvovali maloletnici i, ukoliko jesu, da li su njihovi glasovi validni u odluci koja može imati ozbiljne posledice na nastavu.
Maloletnici u centru pažnje
S obzirom na to da većina učenika srednjih škola u Srbiji ulazi u prvi razred sa 15 godina, logična pretpostavka je da su mnogi od glasača maloletni. Učenici koji su završili osmi razred osnovne škole imaju 14 ili 15 godina, a samim tim njihov glas može biti predmet pravnih i etičkih pitanja. Naime, za odlučivanje o pitanjima koja mogu imati pravne posledice, kao što su protesti ili blokade, obično je potrebna saglasnost roditelja ili zakonskog staratelja.
Saglasnost roditelja – ključ za validnost glasova
Za bilo koju aktivnost koja može imati pravne posledice, saglasnost roditelja je ključna. Prema Zakonu o pravima deteta, dete ima pravo da bude uključeno u odlučivanje u pitanjima koja se tiču njegovih interesa, ali uz saglasnost roditelja. Konkretno, Član 12. Zakona o pravima deteta propisuje da je učešće deteta u odlučivanju utemeljeno na njegovim sposobnostima, zrelosti, ali i na saglasnosti roditelja. Ukoliko deca donose odluke koje mogu uticati na njihovu školu, nastavu, pa čak i zakonitost protesta, mora postojati jasno odobrenje od strane roditelja. U suprotnom, glasovi maloletnika mogu biti pravno nevalidni, što bi moglo izazvati pravne posledice za organizatore protesta.
Zakonski okvir u vezi sa participacijom maloletnika
Po pitanju pravnog okvira, nekoliko ključnih zakona reguliše učešće maloletnika u društvenim i obrazovnim aktivnostima. Prema Članu 47. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, roditelji su odgovorni za prisustvo svog deteta na nastavi i za to da dete ne ometa obrazovni proces. Aktivnosti kao što su blokade mogu direktno uticati na pravo deteta na obrazovanje, što može dovesti do daljih posledica. Zakon o porodičnim odnosima (Član 73.) precizira da roditelji imaju pravo i obavezu da odlučuju o svim pitanjima koja se tiču interesa njihovog deteta, uključujući i učestvovanje u aktivnostima koje mogu imati pravne posledice.
Dodatno, Zakon o javnom okupljanju propisuje da organizacija protesta mora biti u skladu sa zakonima koji štite prava svih učesnika, a naročito prava maloletnika. U slučaju protesta, organizatori moraju obezbediti da nisu prekršeni zakoni koji se odnose na sigurnost i zakonitost javnih okupljanja, kao i da su roditelji ili staratelji informisani i saglasni sa aktivnostima svog deteta.
Uzdržani glasovi – manji pravni izazovi
Situacija bi bila manje komplikovana ako su maloletnici bili uzdržani tokom glasanja. Uzdržavanje od glasanja znači da nisu doneli konkretan stav, što može olakšati situaciju u pogledu pravnih problema. Ipak, to ne znači da se ne moraju poštovati zakonski okviri koji se odnose na učešće maloletnika u takvim odlukama.
Poštovanje zakonskih okvira – odgovornost organizatora
Najvažniji faktor koji se mora poštovati u ovom slučaju su zakonski okviri koji regulišu učešće maloletnika u odlukama o ozbiljnim pitanjima. Organizatori glasanja morali su osigurati da su svi maloletnici imali odgovarajuću saglasnost roditelja, te da je proces glasanja bio transparentan i zakonski usklađen. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti takođe se mora poštovati u slučaju prikupljanja podataka o maloletnicima, uz obaveznu saglasnost roditelja za obradu tih podataka.
Pravo na participaciju vs. odgovornost
Iako glasanje možda nije bilo obavezno za maloletnike, njihove odluke i dalje mogu imati značajan uticaj na školsku zajednicu. Zakonodavni okviri jasno nalažu da se u svim aktivnostima koje mogu imati pravne posledice mora poštovati saglasnost roditelja i uveriti se da su svi koraci organizacije u skladu sa zakonima. U suprotnom, rezultati glasanja mogu biti osporeni, a organizatori protesta mogu se suočiti sa ozbiljnim pravnim izazovima.
Za specifične situacije u kojima se maloletnici uključuju u odluke koje mogu imati pravne posledice, kao što su protesti i blokade, relevantni zakoni u Srbiji uključuju sledeće odredbe:
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Član 47.): Roditelji su odgovorni za prisustvo deteta na nastavi i obezbeđivanje da aktivnosti ne ometaju obrazovni proces.
Zakon o pravima deteta (Član 12.): Dete ima pravo na učešće u odlučivanju, ali uz saglasnost roditelja.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (Član 6.): Obavezna saglasnost roditelja za prikupljanje podataka o maloletnicima.
Zakon o porodičnim odnosima (Član 73.): Roditelji imaju pravo da odlučuju o interesima svog deteta, uključujući učešće u protestima ili blokadama.
Kada se razmatraju pravne posledice u vezi sa učešćem maloletnika u aktivnostima poput protesta ili blokada, nekoliko zakona reguliše prava maloletnika, roditeljsku odgovornost i bezbednost. Ukoliko nisu poštovani svi zakonski okviri, može doći do ozbiljnih pravnih izazova za školu i organizatore protesta.
