Profesorke Mitrovačke gimnazije suočene s optužbama za verbalno nasilje prema učenicima

Sremska Mitrovica – Nakon jučerašnjeg incidenta u Mitrovačkoj gimnaziji, kada su učenici izneli optužbe o navodnim fizičkim napadima od strane nastavnika, školska zajednica se našla u centru pažnje. Ovaj događaj izazvao je duboku podelu među roditeljima, učenicima i obrazovnim radnicima. Učenici insistiraju na odgovornosti školske uprave, dok se postavlja pitanje bezbednosti i odgovornosti u obrazovnom sistemu.

U međuvremenu, čeka se da školska uprava izda saopštenje u kojem odbacuju tvrdnje učenika. Političke stranke i organizacije različitih opredeljenja reagovale su na ovaj događaj sa različitim stavovima. Neki su podržali proteste učenika, dok su drugi naglasili potrebu za smirenjem situacije i izgradnjom boljeg dijaloga između svih aktera. Zabrinutost se odnosi na to da ovakvi događaji mogu imati dugoročne posledice po obrazovni proces, kako na nivou škole, tako i na širem društvenom planu.

Važno je napomenuti da incident u Mitrovačkoj gimnaziji nije izolovan, već se dešava u širem društvenom kontekstu u kojem se već dugo govori o napetostima između učiteljskog kadra i učenika, kao i o izazovima u vezi sa školskim sistemom. Kultura međusobnog poverenja i poštovanja u školama često je testirana usled sve većih zahteva i problema sa kojima se suočavaju nastavnici, ali i učenici.

Odnos škole i politike

Kada školski hodnici postanu bojište, postavljaju se ozbiljna pitanja koja ne bi smela biti predmet manipulacije, političkog pritiska, ili postavljanja učenika u poziciju da odlučuju o svojim obrazovnim pravima bez odgovornog nadzora. U poslednje vreme, Mitrovačka gimnazija našla se u centru pažnje, a protesti, blokade i optužbe postali su deo svakodnevnice škole. Iako je kritičko mišljenje važno, pitanje je u kojoj meri bi školske institucije trebalo da postanu političke arene.

Nakon jučerašnje objave učenika o navodnim napadima nastavnika, političke grupacije pružile su podršku učenicima i njihovim roditeljima, koji se protive trenutnoj situaciji u školi. Međutim, dok se učenici ograđuju od političkih opcija, objave političkih stranaka mogu biti shvaćene kao politički obojene, što može dovesti do polarizacije.

Savet roditelja i organizacija anketa

Juče je održan savet roditelja maturanata Mitrovačke gimnazije, na kojem je odlučeno da se učenici ove škole, koja broji više od 600 đaka, upitaju putem ankete da li podržavaju proteste ili ne. Učenici će imati opciju da odgovore sa „da“ ili „ne“. Istovremeno, roditelji su se saglasili da se od direktorice škole zahteva objava demantija na izjavu koja je postavljena na sajtu škole, a koja tvrdi: „Nastava u našoj školi je onemogućena zbog blokade – učenicima uskraćeno pravo na obrazovanje, nastavnicima pravo na rad…“ Roditelji smatraju da je neophodno da se direktorka škole izjasni o ovoj izjavi i razjasni trenutnu situaciju vezanu za blokadu nastave, koja je postala centralno pitanje među svim učesnicima ovog problema.

Roditelji smatraju da je neophodno da se direktorka škole izjasni o ovoj izjavi i razjasni trenutnu situaciju vezanu za blokadu nastave, koja je postala centralno pitanje među svim učesnicima ovog problema.

Plan glasanja i zabrinutost roditelja

Napravljen je plan za organizaciju glasanja o daljem radu škole, koji su dobili članovi Nastavničkog veća. Glasanje je zakazano za petak, 21. februar, i odvijaće se po razredima. Odeljenjske starešine će dežurati u sali tokom glasanja.

Grupa učenika koja je odlučila da blokira školu tvrdi da su izloženi pretnjama, dok neki roditelji ističu da obrazovanje ne bi trebalo da bude predmet političkih igara. „Nesporno je da je moj sin odličan učenik, ali blokada nastave ga sprečava da se priprema za prijemni ispit“, navodi jedan roditelj.

Blokada gimnazije: Glas roditelja i učenika koji žele nastavu – Ozon Media

Uticaj profesora i odgovornost školske uprave

Mnogi učenici osećaju da su pod pritiskom svojih profesora, koji bi trebalo da im pruže podršku, a ne da im nameću svoja politička mišljenja. Pitanje je da li profesori i školska uprava imaju pravo da utiču na stavove učenika, naročito kada su ti stavovi usmereni prema pravima i potrebama samih učenika.

Nastavnici, suočeni sa teškim uslovima, odlučili su da nastava nastavi u skladu sa minimalnim radnim procesom, ali to nije bilo prihvaćeno od svih. Deo učenika tokom blokade ne dozvoljava otvaranje kapije škole, a neki fizički ometaju nastavu, tvrde nastavnici. Nastavnici su u nedoumici, jer se svaki njihov pokušaj suočava sa fizičkim preprekama i pritiscima.

Pravo roditelja na odlučivanje i zaštitu prava učenika

Za maloletnu decu, odgovornost leži prvenstveno na roditeljima ili starateljima. Roditelji donose odluke u njihovom interesu i zaštiti njihovih prava. Anketiranje učenika može biti alat za prikupljanje stavova, ali konačne odluke i odgovornost, naročito u situacijama koje mogu imati dugoročne posledice, i dalje bi trebalo da budu u rukama roditelja i škole.

Roditelji bi trebali biti informisani o tome šta anketa podrazumeva i kako bi njihovi odgovori mogli uticati na njihov obrazovni put. U situacijama koje uključuju ugrožavanje prava dece, kao što je pravo na obrazovanje ili fizičku sigurnost, roditelji i školska uprava treba da donesu odgovorne odluke u skladu sa najboljim interesima maloletnih učenika.

Odluka da se putem anketa prikupe stavovi učenika na savetima roditelja izazvala je dalja pitanja.

Za maloletnu decu, odgovornost leži prvenstveno na roditeljima ili starateljima, koji imaju obavezu da donose odluke u njihovom interesu i zaštiti njihovih prava. U kontekstu obrazovanja, roditelji su odgovorni za izbor škole, učešće u obrazovnim aktivnostima i donošenje odluka koje se odnose na obrazovne i druge ključne aspekte života njihove dece.

Što se tiče odgovaranja na anketu, postoji nekoliko faktora koji treba da se uzmu u obzir. Učenici koji su maloletni mogu, naravno, biti upitani putem anketa, ali odgovori na takve ankete obično neće imati pravnu težinu ili snagu kao zvanične odluke koje bi donosili roditelji. Anketiranje učenika može se koristiti kao alat za prikupljanje stavova, ali konačne odluke i odgovornost, naročito u situacijama koje mogu imati dugoročne posledice (kao što su politički protesti u okviru škole), i dalje bi trebale biti u rukama roditelja i škole.

Roditelji bi trebali biti informisani o tome šta anketa podrazumeva, šta se od učenika očekuje, i kako bi njihovi odgovori mogli uticati na njihov obrazovni put. Takođe, važno je naglasiti da u situacijama koje uključuju potencijalno ugrožavanje prava dece, kao što je pravo na obrazovanje ili fizičku sigurnost, roditelji i školska uprava treba da donesu odgovorne odluke koje neće biti politički obojene, već u skladu sa najboljim interesima maloletnih učenika.

Korišćenje društvenih mreža i pravne posledice

Društvene mreže su postale prostor za iznošenje ozbiljnih optužbi, što je izazvalo diskusiju o zakonitosti takvih postupaka. Kleveta je ozbiljan prekršaj, isto kao i verbalni napad na učenika, a pitanje je mogu li takvi postovi imati pravne posledice. Korišćenje društvenih mreža za rešavanje ozbiljnih optužbi umesto pravnog sistema postavlja dodatna pitanja.

U vezi sa organizovanjem glasanja o daljem radu škole, sa obzirom na to da se u pitanju nalaze i maloletna deca, važno je naglasiti da bi organizacija glasanja trebalo da bude u skladu sa zakonskim normama i pravima dece. U ovom kontekstu, postoje određeni zakonski i etički aspekti koji treba da se uzmu u obzir, kao i odgovornosti koje nosi organizacija ovakvih aktivnosti.

Prvo, maloletnici (učenici) nisu potpuno pravno sposobni za donošenje odluka kao odrasli, pa se od njih ne može očekivati da samostalno učestvuju u političkom odlučivanju ili protestima. Zakon o pravima deteta jasno ukazuje na to da se deca moraju zaštititi od situacija koje mogu negativno uticati na njihov psihološki i emotivni razvoj. Dakle, ukoliko je u pitanju glasanje koje se odnosi na ozbiljna pitanja kao što su blokade škole ili protesti, roditelji i nadležni organi škole moraju preuzeti odgovornost za to da li takve akcije odgovaraju interesima i zaštiti učenika.

Pitanje je i da li je organizacija glasanja uopšte zakonski ispravna. Nastavnici i školski organi koji organizuju glasanje o pitanju kao što je blokada škole i dalje moraju poštovati zakonske smernice u vezi sa pravima učenika. Ako glasanje uključuje maloletne učenike, treba proveriti da li postoji saglasnost od strane roditelja ili zakonskih zastupnika o tome. Prema zakonu, škole ne mogu organizovati glasanja o političkim pitanjima bez odgovarajuće saglasnosti, a roditelji bi trebali biti uključeni u donošenje odluka koje direktno utiču na njihovu decu.

Ako se ovaj plan glasa o radu škole sprovodi bez odgovarajuće saglasnosti i bez poštovanja prava roditelja, odgovornost za nepoštovanje zakonskih propisa može snositi školska uprava, nastavnici koji organizuju glasanje, kao i direktor škole koji je odgovoran za donošenje odluka o organizovanju takvih aktivnosti u školi. Ukoliko se smatra da je organizacija glasanja bila neprimerena ili da su prava učenika bila ugrožena, odgovornost može biti i pravna, i disciplinska, zavisno od okolnosti i reakcije nadležnih organa.

Za svakodnevne aktivnosti škole, poput glasanja, mora postojati jasno poštovanje zakona o obrazovanju, ali i o zaštiti prava maloletnih osoba, što uključuje obavezno konsultovanje roditelja, kao i jasno definisanje razloga i ciljeva tih aktivnosti.

Ukoliko je tačno da učenici trpe nasilje od nastavnika, važno je naglasiti da je rešavanje ovog ozbiljnog problema potrebno sprovesti na zakonski i odgovoran način. Iako društvene mreže, poput Instagrama, mogu poslužiti za podizanje svesti o problemima u školama, one nisu adekvatan kanal za rešavanje ozbiljnih optužbi poput nasilja od strane nastavnog osoblja.

U ovoj situaciji, pravi korak je prijava nadležnim organima – policiji i nadležnim školskim institucijama, koje bi trebale da sprovedu ozbiljnu istragu o optužbama, kako bi se zaštitila deca i osigurao pravilno sproveden obrazovni proces.