Sremska Mitrovica – Iz grada u Sremu, preko Beograda i Kanade, do jedne od najprestižnijih naučnih institucija na svetu – ovako se ukratko može opisati put dr Nikolete Ninković, naučnice iz Sremske Mitrovice, koja danas radi na Harvard Medical School. Njena priča inspiracija je mnogima koji sanjaju o nauci i istraživanjima, dok njen rad na imunološkim odgovorima kože i pluća može imati značajan uticaj na razvoj regenerativne medicine.
Iako je rođena u Kanadi, njena porodica se vratila u Sremsku Mitrovicu kada je imala samo godinu dana. Prve naučne korake napravila je u osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“, gde se rodila ljubav prema biologiji. Kasnije, u Mitrovačkoj gimnaziji, dodatno ju je produbila profesor Snežana Đinić, uprkos tome što je pohađala društveni smer.
„Upravo su mi ti časovi pomogli da se usmerim ka molekularnoj biologiji i odlučim za studije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu,“ priseća se Nikoleta.
Na Biološkom fakultetu završila je osnovne i master studije, a tokom magistarskog rada radila je u laboratoriji dr. Melite Vidaković na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“. Ovo iskustvo bilo je ključno za njeno dalje usavršavanje i odlazak u inostranstvo.
Nakon studija, Nikoleta Ninković se preselila u Kanadu, gde je nastavila svoja naučna istraživanja. Međutim, prava prekretnica u njenoj karijeri bio je prijem na Harvard Medical School.
„Proces prijema nije toliko komplikovan koliko se često misli. Ključni korak je pronaći laboratoriju kojoj možete doprineti svojim iskustvom i kontaktirati je. Nakon nekoliko rundi intervjua, dobila sam priliku da budem deo jednog od najprestižnijih medicinskih centara na svetu,“ objašnjava ona.
Danas, njen radni dan na Harvardu traje između osam i deset sati u laboratoriji, a zatim sledi dodatni rad na istraživanjima, pisanju naučnih radova i prijavama za grantove. Nauka ne poznaje pauze – eksperimenti često ne mogu da čekaju ni vikendom ni praznicima.
Rad u jednoj od vodećih naučnih institucija donosi brojne prednosti, ali i izazove. Harvard Medical School nije samo univerzitet – to je mreža bolnica, instituta i laboratorija, koje pružaju neograničene mogućnosti za razvoj naučnih istraživanja.
„Harvard nije jedna zgrada, već pola grada. Svakodnevno se održavaju konferencije, predavanja i naučni događaji. Ovde su dostupni najmoderniji istraživački instrumenti, koji su retkost u drugim delovima sveta,“ kaže Nikoleta.
Pored toga, velika prednost je i mogućnost saradnje sa vodećim biotehnološkim i farmaceutskim kompanijama, što omogućava primenu naučnih otkrića u medicinskoj praksi.
Iako Harvard nudi bolje finansijske uslove od mnogih drugih univerziteta, život u Bostonu nosi određene izazove. Troškovi stanovanja su visoki, a pronalazak smeštaja često zahteva plaćanje nekoliko kirija unapred.
Njena istraživanja finansiraju se kroz stipendije i grantove. Po dolasku na Harvard, dobila je stipendiju Brigham and Women’s Hospital, a kasnije je sama aplicirala za dodatna sredstva.
„Mladim naučnicima iz Srbije savetujem da što ranije pronađu prilike za laboratorijsko iskustvo i da se ne boje apliciranja na inostrane univerzitete. Stipendije i grantovi postoje, a ključ je u istrajnosti i pravovremenom apliciranju,“ poručuje ona.
Iako trenutno gradi karijeru u Sjedinjenim Američkim Državama, Nikoleta Ninković ne isključuje mogućnost saradnje sa srpskim naučnicima. Održava kontakt sa mladim istraživačima iz Srbije, a nada se da će njena istraživanja jednog dana biti primenjena i u srpskim medicinskim institucijama.
„Nauka je univerzalna, i sigurna sam da bi moji radovi mogli imati primenu i u Srbiji. Nadam se da ću u budućnosti imati priliku da ih predstavim i kod nas,“ kaže ona.
Na pitanje da li bi se vratila u Srbiju, odgovara iskreno:
„Naravno da bih volela da se izgrade dobre prilike i uslovi za naučni rad u Srbiji. Znam da bi se mnogi iz dijaspore odmah vratili kada bi se stvorili adekvatni uslovi.“
Za sada, njen put od Sremske Mitrovice do Harvarda pokazuje da je uz trud, rad i istrajnost – sve moguće.
