Nasleđivanje nekretnina u Srbiji može biti ne samo emotivno, već i pravno složen proces, koji, ako se ne izvede pravilno, može dovesti do dugoročnih problema. Iako mnogi veruju da je dovoljno imati testament ili se osloniti na zakonsko nasleđivanje, realnost je često drugačija. Prema stručnjacima, najčešće greške prilikom nasleđivanja nekretnina mogu imati ozbiljne posledice, uključujući pravne i finansijske komplikacije.
Nepodnošenje ostavinske prijave na vreme
Jedan od najčešćih propusta koji naslednici prave je nepodnošenje ostavinske prijave u zakonskom roku. Ostavinski postupak je obavezan u trenutku smrti vlasnika nekretnine. Ukoliko naslednici ne pokrenu postupak na vreme, mogu se suočiti s problemima prilikom prepisivanja imovine, ali i sa dodatnim troškovima, koji nastaju usled kašnjenja u postupku.
„Bez obzira na to koliko su u dobrim odnosima, naslednici moraju razumeti da je pravovremeno pokretanje ostavinske rasprave ključ za nesmetan prenos imovine“, objašnjava advokat, specijalista za porodično pravo.
Pretpostavka da svi naslednici znaju svoja prava
Mnogi naslednici veruju da će imovina biti podeljena ravnopravno ili prema međusobnim dogovorima. Međutim, zakon precizno uređuje nasledne redove i prava svakog naslednika. Nesporazumi između članova porodice, često zbog nespoznaje zakona, mogu dovesti do dugotrajnih sudskih sporova.
„Ponekad surova stvarnost zakona može biti teško prihvatiti, posebno kada su u pitanju vanbračni partneri ili usvojena deca, koji, prema zakonu, imaju određena prava“, ističe advokat.
Neproveravanje pravnog statusa nekretnine
Pored same imovine, naslednici moraju proveriti i pravni status nekretnine. Da li je opterećena hipotekom, postoji li dug za komunalije, ili su imovinsko-pravni odnosi nerešeni? Nasleđivanjem, naslednici preuzimaju i sve terete, uključujući dugove koji mogu značajno smanjiti vrednost imovine.
„Mnogi nisu svesni da prihvatanje nasleđa podrazumeva i preuzimanje obaveza koje je pokojnik imao. Preporučujem da se pre donošenja odluke o nasleđu obavezno proveri stanje imovine“, savetuje advokat.
Zanemarivanje poreza na nasleđene nekretnine
Porez na nasleđene nekretnine može biti značajan faktor na koji naslednici često ne obraćaju pažnju. Iako su naslednici prvog reda, kao što su deca i supružnici, oslobođeni ovog poreza, ostali naslednici mogu biti obavezni da ga plate. Bez prethodne provere, mnogi se iznenade kada stignu obaveštenja o plaćanju poreza.
„Razumevanje poreznih obaveza je ključno. Mnogi nisu svesni da porez može biti visoki iznos, naročito u slučaju kada su nasleđene nekretnine u urbanim područjima“, objašnjava poreznik.
Ignorisanje testamenta
Ako je preminuli ostavio testament, on ima prednost u odnosu na zakonsko nasleđivanje. Međutim, testament može biti osporen, naročito ako postoje sumnje u njegovu validnost ili ako nisu ispoštovane zakonske procedure pri njegovom sastavljanju. Naslednici koji nisu upoznati s pravilima mogu se naći u nepovoljnom položaju.
„Testament se mora poštovati, ali samo ako je zakonski validan. Ako postoje razlozi za sumnju u njegovu verodostojnost, naslednici mogu podneti zahtev za osporavanje“, kaže advokat.
Prihvatanje nasleđa bez prethodne provere dugova
Prihvatanjem nasleđa, naslednici preuzimaju i sve dugove pokojnika. Ako dugovi premašuju vrednost imovine, može se doneti odluka o odricanju od nasleđa. Ipak, ovo mora biti učinjeno u zakonskom roku kako bi se izbegli problemi.
„Nasleđivanje imovine, posebno kada su u pitanju velike finansijske obaveze, može značiti da naslednici neće dobiti ništa, nego će biti suočeni s dugovima. Ako ne žele prihvatiti te obaveze, moraju doneti odluku na vreme“, upozorava advokat.
Nepostojanje pisanog dogovora među naslednicima
Često se dešava da naslednici, naročito u porodicama sa više članova, imaju nesuglasica oko raspodele imovine. Usmeni dogovori mogu biti nejasni, što dovodi do sukoba među naslednicima. Pisani sporazum ili sudska deoba imovine može biti efikasan način da se izbegnu nesuglasice.
„Usmeni dogovori mogu stvoriti velike nesuglasice, što kasnije dovodi do sudskih postupaka. Pisani sporazum daje jasnoću i izbegava nesuglasice“, savetuje advokat.
Primer: Nasleđivanje jedne nekretnine od strane više naslednika
Česta situacija u Srbiji jeste da jednu nekretninu nasleđuje više naslednika, što može izazvati brojne nesuglasice i pravne komplikacije. Na primer, u slučaju kada se više braće i sestara, ili deca i roditelj, dele nasledstvo, može doći do nesporazuma oko toga kako će se nekretnina koristiti ili prodati.
Jedan od čestih problema je kada se više naslednika ne može dogovoriti o tome da li da zadrže nekretninu ili je prodaju. Takođe, može doći do problema u vezi s iznosom koji će svaki naslednik dobiti ukoliko dođe do prodaje imovine.
„Najbolje je već pri pokretanju ostavinske rasprave dogovoriti se sa svim naslednicima oko toga šta će se desiti sa imovinom. Ako se to ne učini na vreme, proces može trajati i nekoliko godina, što povećava troškove i izaziva nepotrebne konflikte“, kaže advokat.
Kako izbeći probleme?
Pokrenite ostavinski postupak što pre kako biste izbegli komplikacije u budućnosti.
Konsultujte pravnika pre nego što prihvatite nasleđe kako biste osigurali da su vaša prava i obaveze jasno definisana.
Proverite pravni status i dugove nasleđene imovine.
Ne potpisujte ništa bez prethodnog razumevanja svih implikacija.
Ako postoji više naslednika, dogovorite se o raspodeli imovine što pre kako biste izbegli konflikte.
Nasleđivanje nekretnina može izgledati kao jednostavan proces, ali mnogi se suočavaju s komplikacijama koje mogu izazvati ozbiljne pravne i finansijske posledice. Informisanost, pravna pomoć i pravovremene odluke ključne su za nesmetan prenos imovine i izbegavanje dugoročnih problema.
