Sremska Mitrovica – Italijanski filozof, pisac i istraživač Emanuele Franc odlučio je da svoj duhovni put nastavi kroz pravoslavlje, kojem se priklonio krštenjem 2022. godine, a sada se sprema za đakonski poziv. Krštenje je obavljeno 27. maja 2022. godine u Pravoslavnoj crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Sremskoj Mitrovici, gde je dobio crkveno ime Uroš.
Franc je nedavno izrazio želju da postane đakon, zbog čega je upisao Institut pravoslavne teologije Santa Eufemije. Tokom boravka u Srbiji, posetio je manastir Rakovac na Fruškoj gori, gde je sa igumanom, ocem Evgenijem, razgovarao o monaškom životu i mogućnostima da kao gost provede vreme u manastiru, kako bi se dublje upoznao s pravoslavnim duhovnim tradicijama.
Franc je odabrao Sremsku Mitrovicu za svoj prelazak u pravoslavlje zbog njenog bogatog istorijskog i arheološkog nasleđa. Ovaj značajan trenutak usledio je nakon promocije njegove knjige Evropa u sumraku, objavljene na srpskom jeziku, u saradnji s izdavačem Prometej. Knjiga je promovisana u Biblioteci „Gligorije Vozarović“, kao i u Novom Sadu i na Sajmu knjiga u Beogradu.
Tokom pandemije koronavirusa, Franc je proveo neko vreme u Novom Sadu, gde je učio srpski jezik i dublje proučavao pravoslavlje i kulturu srpskog naroda. Ovo iskustvo ostavilo je snažan utisak na njega, što je opisao u svojim delima dostupnim na srpskom, italijanskom i engleskom jeziku.
Ovih januarskih dana, tokom božićnih praznika, Emanuele je ponovo posetio Sremsku Mitrovicu. Prisutvovao je liturgiji u crkvi Svetog Stefana i predao pismo svešteniku Andriji Avakumoviću na srpskom jeziku. Bio je i na božićnom ručku kod svoje kume Mirjane Marković.
Franc je kršten 27. maja 2022. godine u Pravoslavnoj crkvi Svetog arhiđakona Stefana u Sremskoj Mitrovici, gde je dobio crkveno ime Uroš. Od tada je često posećivao Srbiju, a tokom božićnih praznika prisustvovao je liturgiji u istoj crkvi i predao svešteniku pismo na srpskom jeziku izražavajući želju da postane đakon.
Kako sam navodi:
„U Srbiji sam zbog mojih knjiga, sve moje knjige prevedene su na srpski jezik, a u Sremskoj Mitrovici sam često na raznim konferencijama. Volim Srbiju, obišao sam Frušku goru, bio sam i na Hilandaru i tamo sam se osećao jako neobično i senzacionalno. Napisao sam knjigu ‘Evropa u sumraku’, knjiga kritikuje Evropu kao ekonomski agresivni model. Moram da kažem da Evropa i katolici zaboravljaju svoj početak, korene ljudskog ponašanja i veze sa Bogom. Verujem da je jedini pravi Bog Isus Hrist. Isus je učio čovečanstvo da se ne brinemo, ali katolici se brinu. U pravoslavlju su crkve otvorene, ljudi su otvoreni, njihova srca su otvorena i ja to osećam duboko u sebi.“
Za Srbe kaže da su hrabri i otvoreni, što je za njega osvežavajuće u poređenju s iskustvima u drugim evropskim zemljama. Franc je takođe posetio manastir Rakovac na Fruškoj gori, gde je razgovarao s igumanom o monaškom životu i planira da provede više vremena u manastiru kako bi se bolje upoznao s pravoslavnim duhovnim praksama.
Franc je izrazio želju da postane đakon i upisao se na Institut pravoslavne teologije Santa Eufemije. Tokom posete manastiru Rakovac na Fruškoj gori, razgovarao je s igumanom ocem Evgenijem o monaškom životu i mogućnostima da boravi u manastiru kao gost kako bi se bolje upoznao s pravoslavnim duhovnim životom.
Uz pomoć prijatelja Milana Vulina, koji mu je bio prevodilac, Franc je produbio veze sa Srbijom. U Novom Sadu se ponovo susreo s prijateljima, dok je u Sremskoj Mitrovici stekao mnoge prijatelje.
Emanuele Franc se 10. januara vratio u Udine, ispunjen ljubavlju prema Srbiji, pravoslavlju i izazovima koji ga čekaju na njegovom duhovnom putovanju.
Franc je javnosti poznat po mnogim delima, uključujući filozofske rasprave, eseje i istraživanja. Njegova prva knjiga, „Noumenologia“, objavljena je kada je imao samo 23 godine, a od tada je objavio dela poput „Noetica dell’amore“, „Ezoterične baze fraktalne geometrije“, „Le basi esoteriche della microbiologia“ i mnoge druge. Njegova knjiga „Evropa u sumraku“ izazvala je kontroverze u Italiji zbog kritike upravljanja zdravstvenim vanrednim situacijama i nivoa kulturne asimilacije u evropskim društvima.
U knjizi je izneo i kritike katoličkog religioznog sveta, optužujući ga da je u krizi i da služi interesima vlasti, dok je srpsko gostoprimstvo opisao kao neverovatno srdačno i toplo, što ga je posebno inspirisalo.
