Sremska Mitrovica – Pljuvanje kao metod protesta: Gde povući granicu između slobode izražavanja i nasilja?
Mnogi građani Sremske Mitrovice, koji se protive radikalnim metodama protesta, jasno ističu da se ne slažu sa nasiljem i pljuvanjem kao načinom izražavanja nezadovoljstva. Oni tvrde da takvo ponašanje ne samo da je neprihvatljivo, već ugrožava temelje demokratskog društva i narušava osnovne ljudske vrednosti. Smatraju da protest treba da bude izražen kroz konstruktivan dijalog, poštovanje građanske kulture i prava svakog pojedinca na slobodno mišljenje, a ne kroz nasilje i fizičke napade. Ovakvo ponašanje, kako kažu, ne doprinosi rešenju problema, već samo vodi ka daljoj podeli društva i stvaranju atmosfere straha i nesigurnosti. U njihovom viđenju, prava borba za bolje društvo mora biti zasnovana na poštovanju i dostojanstvu, a ne na agresiji i radikalizmu.
Recentni incident u Sremskoj Mitrovici, kada su dvojica opozicionara pljunula gradonačelnika Branislava Nedimovića, samo je još jedan primer kako radikalni protesti prelaze granicu civilizovanog ponašanja. Iako je gradonačelnik na napad reagovao mirno, ulazeći u zgradu opštine bez odgovora, incident je izazvao podelu među građanima. Skup je bio organizovan zbog nezadovoljstva građana u vezi sa učešćem zaposlenih u gradskoj upravi i drugim javnim službama na skupu u Beogradu. Iako je pravo na protest zagarantovano, ovakvi postupci sigurno ne doprinose zdravoj političkoj debati. Takvo ponašanje, kako kažu mnogi građani, ne doprinosi rešavanju problema, već samo vodi ka daljoj podeli društva i stvaranju atmosfere straha i nesigurnosti. U njihovom viđenju, prava borba za bolje društvo mora biti zasnovana na poštovanju i dostojanstvu, a ne na agresiji i radikalizmu.
U savremenom društvu, protesti i izražavanje nezadovoljstva postali su svakodnevna pojava, ali sa sve radikalnijim oblicima – poput pljuvanja političara i javnih funkcionera. Ovaj čin, koji je nekada bio simbol najnižeg oblika uvrede, postao je prihvaćen način izražavanja građanskog nezadovoljstva. Međutim, pitanje je gde povući granicu između legitimnog protesta i ponašanja koje prelazi u nasilje i krivična dela. Dok sloboda govora omogućava kritiku vlasti, postavlja se dilema: Kada kritika prelazi u uvredu, a protest postaje prijetnja javnom redu? U Sremskoj Mitrovici, sve više građana izražava stav da takvo ponašanje nije prihvatljivo i žele se ograditi od radikalnih metoda protesta, pozivajući na povratak konstruktivnom dijalogu.
Pljuvanje pojedinaca – bilo da su političari, javne ličnosti ili obični građani – postalo je prizor koji se može videti u Sremskoj Mitrovici, ali i neki mediji ovo prenose kao sasvim normalnu situaciju, uz podsmeh, iako je oduvek smatrano najnižim oblikom uvrede. Ovaj čin, koji je nekada bio sramotan i gotovo nezamisliv, sada postaje „normalan“ odgovor nezadovoljnih građana prema vlastima, u društvu gde se sve češće prelazi granica dobrog ukusa i pristojnosti. Pljuvanje je, čini se, postalo „građanska borba“. Šta je sledeće? To više nije samo politička kritika, to je postalo skandalozno ponašanje koje ne samo da vređa, već i narušava javnu sigurnost.
Kritika javnih funkcionera, uključujući gradonačelnike, spada pod slobodu govora, koja je zagarantovana Ustavom Srbije. Međutim, granice su jasno postavljene zakonima koji se odnose na klevetu i uvredu. Iako sloboda govora omogućava kritiku političara, pravo na slobodu mišljenja ne znači i pravo na bezočno vređanje i laganje. Kada gradonačelnik postane predmet uvreda kao što su „nesposoban“ ili „korumpiran“, to nije automatski dokaz, to su samo reči koje služe kao udarac bez argumentacije, a bez dokaza takve tvrdnje postaju samo osnov za tužbe. Kritika je dozvoljena, ali uvreda nije.
Pljuvanje na gradonačelnika ili bilo kog drugog funkcionera jasno prelazi granice građanskog neodobravanja. Ovaj čin postaje direktan napad na čast i ugled, a ne samo političko neslaganje.
Sremska Mitrovica, grad u kojem se mogu čuti komentari i kritike građana, ali i osuđivanje radikalnih postupaka. I dok su protesti postali svakodnevna pojava, građani sve više izražavaju ogorčenje trenutnom situacijom, smatrajući da se takvo ponašanje više ne može tolerisati. Pojedini građani porede današnje proteste sa onima iz 1996/97. godine, kada su mladi imali jasne ciljeve i ideje. Sada, kako se tvrdi, omladina je zbunjena i manipulirana, a deca se koriste kao oruđe za političke ciljeve. U isto vreme, mnogi smatraju da su i pozicija i opozicija deo istog političkog sistema, sistema koji se ne menja, i da je suđenje bez izbora i promene postalo masovno prihvaćeno.
Dok postoji duboko nezadovoljstvo, velika većina građana ipak odbacuje pljuvanje kao metod protesta. Smatraju da je ovo skandalozno ponašanje koje ne može biti deo konstruktivnog dijaloga i da treba da se distanciraju od njega. Oni smatraju da je protest moguć, ali da mora biti zasnovan na građanskoj kulturi i poštovanju demokratskih vrednosti, gde postoji prostor za izražavanje mišljenja, ali bez nasilja i nepoštovanja.
Jedna građanka iz Sremske Mitrovice, koja se ne slaže sa radikalnim metodama protesta, ističe svoje mišljenje: „Nezgodno je to kada živiš u relativno malom gradu – poznaješ previše ljudi, a i oni tebe. Uvek sam bila za pravdu, ali ovde pravda dobija ‘drugačije razmere’. Podržavam studente i prosvetne radnike, ali nemojmo se zavaravati – mnogo toga nije onako kako izgleda. Ta ista deca, moj najmlađi kao primer, naučeni su svojim pravima već sa šest godina u predškolskom. A obavezama? Ništa. Šta će biti kad im se ispune svi zahtevi? Ko od njih vidi nekoga u prelaznoj vladi, na izborima, na bilo kojoj funkciji?“ Njena izjava osvetljava duboku sumnju u efikasnost i namere protesta, kao i zabrinutost zbog manipulacije mladima. Ističe da je i sama bila deo političkog sistema, ali se distancira od trenutnih radikalnih metoda protesta, smatrajući ih kontraproduktivnim.
Dok sistem funkcioniše na državnom nivou, na lokalnom nivou se stiče utisak da su ljudi u fazi eksperimenta sa novim oblicima protesta, koji prelaze granicu dobrog ukusa. Izražavanje nezadovoljstva prema političarima i funkcionerima jeste legitimno, ali pljuvanje i drugi oblici fizičkog ponižavanja sigurno nisu prihvatljive forme protesta. Granica između opravdanog bunta i krivičnog ponašanja je mnogo tanja nego što se čini, i postavlja se pitanje: Da li politička borba treba da ide ruku pod ruku sa nasiljem? U demokratskom društvu, protest treba da bude izražen kroz dijalog, a ne kroz uvrede i nasilje.
Da li građani sada treba da se boje da će biti ispljuvani na ulici, na poslu, ili pred porodicom zbog svojih različitih stavova? Situacija u Sremskoj Mitrovici dosegla je tačku u kojoj se ne deli samo društvo, već i porodice. Pojedinci sa razuzdanim ponašanjem javno napadaju i prozivaju druge građane zbog njihovih ličnih mišljenja i stavova. Počeli su incidenti u lokalima, na ulicama, u školama. Skandali koji nastaju iz ovakvih radikalnih metoda protesta prelaze sve granice pristojnosti i stavljaju u pitanje etičnost i moralnost ovih postupaka. Istovremeno, postavlja se ključno pitanje: Da li roditelji i đaci koji učestvuju u protestima zaista žele da podrže ovakvo ponašanje?
Kada građansko nezadovoljstvo preraste u nasilje, mora se postaviti pitanje: Gde povući granicu između slobode mišljenja i agresivnog delovanja? Treba li građani da žive u strahu da će biti napadnuti ili marginalizovani samo zato što se ne slažu sa navodno preovlađujućim stavovima? Ovaj trend opasno vodi ka dubokom podelama, ne samo u društvu, već i u samim porodicama, čime se ugrožava osnovna ljudska prava i vrednosti. Konstruktivan dijalog mora biti povratak u svakodnevnu praksu, jer samo kroz njega možemo stvarati društvo koje poštuje različita mišljenja, a ne društvo u kojem se silom nameću stavovi i metode borbe koje nisu u skladu sa civilizacijskim normama.
