Sremska/Mačvanska Mitrovica – Spojiti dve velike ljubavi, onu prema pevanju i onu prema stvaranju jednog toplog kutka za druženje, odmor i tradiciju – retkima pođe za rukom. Ali Aleksandri Mitrović jeste. Pevačica, vizionarka i sada preduzetnica, stvorila je iz temelja svoju etno kuću „Lepina Avlija“ – kutak na ulazu u Mačvansku Mitrovicu koji je postao više od turističkog gazdinstva.
„Nisam odustala od pevanja i neću dok god mogu da pevam. To je moja ljubav“, kaže Aleksandra. Ali ljubav prema pevanju nadopunila je ljubavlju prema stvaranju nečeg trajnog – i danas, kada govori o „Avliji“, to čini s ponosom: „’Lepina Avlija‘ je moja sigurna zona za budućnost.“
Ono što je počelo kao ideja za opuštanje i druženje, s vremenom je izraslo u ozbiljan posao. Aleksandra planira da u skorijoj budućnosti proširi svoje gazdinstvo – da napravi prenoćište i restoran, sve u etno ambijentu, pažljivo biranom i godinama stvaranom.
Aleksandrina životna priča podseća da uspeh ne dolazi preko noći. Još kao srednjoškolka radila je razne poslove, od nadnice, pijace i bolnice, do prodavnica. Upisala je i fakultet, ali zbog finansijskih teškoća nije stigla do diplome. A onda, sasvim slučajno – pevanje.
„Kasno sam počela da pevam, s 29-30 godina. Na kafi sa drugaricom, kroz šalu, ona me pitala zašto ne pevam – kaže da imam predivan glas. Zakazala mi je prvu tezgu. Onda me stvarno i pozvala da pevam na njenoj svadbi – i tako je sve počelo.“
Bez menadžera, bez podrške, Aleksandra je sama ugovarala nastupe i „pekla zanat“ više od 13 godina. Glas se, kaže, daleko čuje kada dolazi iz srca. Ali, znala je da pevanje ne može biti zauvek jedini oslonac. Od prvih zarađenih honorara počela je da ulaže – ciglu po ciglu, prozor po prozor – u kuću koju je nasledila od bake.
„Kupila sam ambar, letnjikovac… želela sam nešto za sebe, ali su ljudi počeli da dolaze. Mladenci su dolazili da se slikaju, svi su želeli da ostanu. Tada sam shvatila da ovaj prostor ima dušu i da želim da ga podelim s drugima.“
Godinama je „Avliju“ gradila bez kredita, bez glamura – uz puno rada i odricanja. „Nisam išla na letovanja i zimovanja, vozila sam 14 godina isti auto, dok nisam prošle godine kupila normalan“, iskreno kaže. I dodaje: „Ali sam bila srećna jer sam ulaganje pretvarala u svoj san.“
Autentična mačvanska kuća danas odiše toplinom prošlih vremena. „Svaka stvar ovde ima svoju priču – pregače, stare kutije, radio-aparati. Ljudi mi donose, poklanjaju, žele da doprinesu toj priči.“
Aleksandra svoje seosko turističko gazdinstvo danas izdaje i za razna slavlja – rođendane, proslave, okupljanja. Kaže da je za sada ovakva priča dovoljna i da je zadovoljna. „Mnogi su zainteresovani da dođu i uživaju u ovom prelepom ambijentu i kada se sve spoji – moguće je lepo živeti i uživati u onome što voliš,“ naglašava ona.
Aleksandra veruje da nijedna žena ne postaje preduzetnica preko noći. „To se desi onog trenutka kada odlučiš da svu svoju snagu, znanje i vreme uložiš u svoj san“, kaže ona. I sama je dokaz da je moguće – ako se veruje, ako se ne odustaje, i ako se voli to što se radi.
Njena „Lepina Avlija“ nije samo etno kuća. To je spomenik trudu, upornosti i ljubavi prema tradiciji i ljudima. A možda, u ne tako dalekoj budućnosti – i mesto gde ćete spavati pod šljivama, večerati domaće specijalitete i zaplesati uz Aleksandrin glas.
“Lepina Avlija” se nalazi na samom ulasku u Mačvansku Mitrovicu.
