Kad bi nas neko pitao kako smo saznali o Pokrovu Presvete Bogorodice …najveći deo naroda ne bi znao odgovor.
Jedan mali deo naroda bi rekao da je Sv Andrej Jurodivi imao viđenje Bogorodice u jednom hramu Bogorodice Vlaherne u Carigradu davne 911 i to 1. oktobra po starom kalendaru.
Ali kad bi neko pitao šta znači „jurodivi“ …malo ko bi i u Crkvi znao da su to oni ljudi koji se prave „ludi radi Hrista“ i da je to najteži podvig u Pravoslavnoj crkvi !
Znate li da se danas u crkvi slavi taj Sv. Andrej Jurodivi koji je sa svojim učenikom Epifanijem video Bogorodicu u hramu koja svojim omoforom pokriva ceo verujući narod pokazujući da ona brine o njemu?
A ko su „jurodivi“ ili „ludi“ Hrista radi ?
Jurodstvo Svetih Hrista radi sastoji se u tome što su podvižnici ostajući da žive u svetu među ljudima , ne povlačeći se u manastire, pokušavali da se u potpunosti oslobode od običaja, ugodnosti i uslova sredine normalnog ljudskog života. Da zanemare sve interese i očekivanja ljudi. Odrekavši se svake udobnosti, imovine i životnih dobara, često nemajući ni određeno stanište, živeli kao beskućnici…Hrana, odeća, najosnovnije potrebe higijene i života , za njih su bile bespotrebne ! Sa spoljašne strane njihov život je bio izuzetno čudan , nerazumljiv i kosio se svim normalnim pogledima života. Bukvalno su živeli kao prognani na ovom svetu, kao na izdržavanju kazne, ali ne zbog svojih već zbog grehova celog čovečanstva. Često su svojim životom, ponašanjem, izazivali i najsurovije reakcije prolaznika koji su svo svoje zlo mogli da nekažnjeno oslobode u svom odnosu prema njima, neko bi rekao nebitnim lutalicama po ovom svetu…
Ali zbog tog najtežeg podviga , tog silnog trpljenja, oni su od Gospoda nagrađeni takvim darovima da je to gotovo nerazumljivo običnim ljudima. Često su oni znali i najtajnije grehe ljudi koje su sretali ! Znali su čak i događaje koji tek slede u budućnosti ! Upozoravali , korili grešne, zvali na pokajanje i podvig , lečili bolesne, imali viđenja anđela, Svetih pa i same Bogorodice i Gospoda Isusa Hrista.
Poznata je izreka da bez trpljenja nema ni spasenja, a oni su trpeli za mnoge i upozoravali, savetovali ljude na putu spasenja. U Novom Zavetu , u poslanici Korinćanima , piše :
„Niko neka se ne vara.Ako neko među vama misli da je mudar u ovome veku, neka bude bude lud da bi bio mudar. Jer je mudrost ovoga sveta ludost pred Bogom.“ (1Kor. 3:18-23)
Ne stideći se da svakome kažu istinu u lice, jurodivi su i razobličavali grehe i poražavali okrutne ljude ovog sveta, ali i tešili nemoćne, lečili bolesne verujuće ljude.
Da ovo kratko upoznavanje sa jurodivima završimo sa dva citata. Jedan su reči Sv Andreja Jurodivog :
„Šta imamo mi u ovom taštom svetu? Mi nismo stvoreni da zauvek ostanemo u njemu, nego da se u njemu blagougodno podvizavamo, pa da onda idemo u svoju Nebesku postojbinu, jer ovde ništa nije naše!“
I citat samog Gospoda koji je u jednom od obraćanja Sv Andreju rekao :
„Ti junački izvrši svoj podvig, pa će sve Moje biti i tvoje.“
Ko je tad 911. godine mogao i pomisliti da će jedan društveno neprihvatljiv i sasvim čudan , reklo bi se i lud čovek, biti proslavljan u Crkvi stotinama i stotinama godina posle njegovog upokojenja ?
