Zašto kamioni na granici čekaju „malu večnost“

Na ulaznim i izlaznim teretnim terminalima u Srbiji tokom 2023. godine evidentirano je ukupno 2.799.652 domaćih i stranih kamiona, podaci su Uprave carina Srbije.

Kamioni satima čekaju da izađu iz zemlje, a njihova višečasovna stajanja u mestu stvaraju dodatne troškove za kompanije, piše Euronews Srbija.

Vreme zadržavanja na graničnim prelazima ka EU je i do 10 časova, a kolone kamiona su kilometarske.

Neke transportne kompanije i njihovi vozači žale se da je na granici Srbije čekanje daleko duže nego na granicama drugih zemalja van EU.

U Upravi carina kažu za Euronews Srbija da prosečno vreme zadržavanja kamiona na izlaznim terminalima graničnih prelaza sa srpske strane varira i uslovljeno je pre svega dinamikom rada graničnih službi susednih zemalja, kao i brojem kamiona, naročito onih u tranzitu.

Da broj kamiona iz godine u godinu raste, pokazuje primer graničnog prelaza Horgoš na kojem je 2023. godine evidentirano 10.000 kamiona više nego 2022. godine. U Upravi carina navode da se taj trend nastavlja i u 2024, jer je u januaru na ovom prelazu evidentirano 29.336 teretnih vozila, što je za 4.000 više nego u prvom mesecu prošle godine.

Tako je, na primer, 5. februara ove godine za 24 časa preko ovog prelaza u Srbiju ušlo i iz nje izašlo – 1.112 teretnih vozila.

Na graničnom prelazu Batrovci je istog dana na ulazu i na izlazu evidentirano 949 kamiona.

Tokom januara 2024. preko ovog prelaza je prešlo 28.847 kamiona, što je u poređenju sa istim periodom prethodne godine za 1.800 teretnih vozila više.

Postavlja se pitanje zašto kamioni satima čekaju na granici i kolike troškove to stvara, kao i šta je rešenje za taj problem?

Zašto se dugo čeka na izlazu iz Srbije

U Upravi carina navode da do zadržavanja teretnih vozila na izlazu iz Srbije najčešće dolazi zbog toga što granica funkcioniše kao sistem spojenih sudova, pa se svako dešavanje na jednoj strani, odmah odražava na drugu.

„Najbolji primer za to je zadržavanje uslovljeno usporenim radom pograničnih organa susednih zemalja koje su deo EU. Na tim prelazima pregled teretnih vozila je detaljan zbog suzbijanja ilegalnih migracija što je za EU zemlje prioritet. Ima naravno i drugih razloga, na primer, ukoliko dođe do neke nezgode na jednom prelazu, to se automatski odražava na stanje na drugom, jer dolazi do preusmeravanja saobraćaja“, navode u Upravi carina.

Tako kažu da je granični prelaz Bačka Palanka Most zatvoren za teretni saobraćaj već neko vreme, jer je barža udarila u potporni stub mosta i teretni saobraćaj je preusmeren ka Batrovcima iz bezbednosnih razloga.

Uzroci dugog čekanja kamiona na granici se, kako dodaju, ponekad mogu naći i u specifičnim nacionalnim propisima koji u pojedinim zemljama zabranjuju saobraćaj teretnih vozila tokom vikenda i prazničnih dana, što utiče na formiranje kolona sa srpske strane granice.

Rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS Aleksandar Radovanović kaže za Euronews Srbija da dodatni problem predstavlja veliki broj kamiona koji dolazi bez carinskih obeležja, a sve radi izbegavanja plaćanja kazne na teritoriji EU ukoliko se u tovarnom prostoru pronađu migranti.

„To značajno usporava proceduru, s obzirom na to da se vrši dodatna kontrola robe“, rekao je Radovanović.

Kako skratiti vreme čekanja

Radovanović navodi da je vreme čekanja na graničnim prelazima sa EU duže od vremena čekanja na prelazima sa zemljama Zapadnog Balkana.

„Vreme zadržavanja na graničnim prelazima ka EU dostiže i 10 časova. Teretna motorna vozila na graničnim prelazima sa Hrvatskom i Mađarskom stoje u redovima dugim oko pet kilometara, uz blokiranje saobraćajne trake koja je predviđena za redovni saobraćaj“, rekao je Radovanović.

Prema njegovim rečima, osnovni razlozi za zadržavanje teretnih motornih vozila je usporen rad graničnih organa EU koji vrše pojačanu ulaznu kontrolu, s obzirom na to da se radi o spoljnjoj granici EU.

On kaže da je zbog povećane privredne aktivnosti sve veći broj domaćih i stranih prevoznika koji saobraćaju na ovim putnim pravcima, a da infrastruktura na graničnim prelazima i pristupnim putevima nije pratila povećanje obima saobraćaja.

Radovanović smatra da bi uspostavlјanjem zajedničkih kontrola ili integrisanih graničnih prelaza sa EU na najfrekventnijim tačkama doprinelo rešavanju problema dugog čekanja na izlazu iz Srbije.

„Takođe, proširenje infrastrukturnih i kadrovskih kapaciteta umnogome bi smanjilo vreme koje teretna motorna vozila provedu na graničnim prelazima“, dodaje on.

Radovanović kaže da je najopterećeniji granični prelaz kada je reč o frekvenciji teretnih motornih vozila, Gradina sa Bugarskom, a da su najduža zadržavanja kamiona na graničnom prelazu Batrovci sa Hrvatskom.

On navodi da vremenski gubici generišu dodatne finansijske troškove za kompanije, te se zbog usporenih i otežanih tokova snabdevanja i direktnih troškova transportnog sektora značajno smanjuje konkurentnost proizvoda.

Radovanović ističe da sve to otežava kompanijama planiranje.

„Zbog nemogućnosti planiranja vremena koje transportne kompanije provode na graničnim prelazima, onemogućeno je i planiranje preraspodele vremena vožnje, poštovanje ugovornih obaveza o rokovima isporuke, kao i planiranje zaliha i dinamiku proizvodnje“, rekao je Radovanović.

Prema izveštaju Svetske banke, kako je naveo Radovanović, ukoliko bi se prosečno vreme potrebno za prelazak granice skratilo za tri sata, BDP bi mogao da poraste za čak tri odsto, u srednjem roku.

Euronews Srbija