Vlada Srbije je usvojila Predlog o dopuni Zakona o javnom beležništvu kojim se uvodi obaveza sačinjavanja ugovora o zajmu u novcu između fizičkih lica u formi javnobeležničke isprave.
Do sada, naš pravni sistem nije zahtevao da se ugovori o zajmu u novcu između fizičkih lica sačinjavaju u obliku javnobeležničke isprave. Većina ovakvih transakcija bila je nevidljiva za kontrolni aparat tokova novca.
Prema novim odredbama, javni beležnici će, potvrđivanjem (solemnizacijom) ovih ugovora, privatne isprave pretvarati u javne. Takođe, biće uspostavljen registar takvih ugovora radi kontrole i uvida Uprave za sprečavanje pranja novca u realnom vremenu.
Predlog ističe da je trenutna situacija takva da se informacije o pravdanju određenih tokova novca i kapitala često stiču posredno, naročito kada su u pitanju fizička lica. Ovakvo pravdanje može biti usmeno ili sadržano u izjavama svedoka, budući da pravni okvir ne zahteva poseban oblik za ugovor o zajmu.
Ugovor može biti usmen ili pismen, ali mora biti overen samo od strane javnog beležnika. Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, limit za gotovinske transakcije je 10.000 evra. Sve transakcije iznad ovog limita moraju da budu obavljene preko računa kod poslovne banke.
Ovo rešenje neće omogućiti apsolutni uvid Upravi za sprečavanje pranja novca u transakcije fizičkih lica, jer su zaštitni mehanizmi uglavnom razvijeni za pravna lica.
„Solemnizacijom (potvrđivanjem) ovih ugovora dobijamo celokupnu sliku o zajmovima od 10.000 evra i više. Praćenje ove oblasti može se postići i pregledom stanja i podataka iz budućeg registra, omogućavajući praćenje aktivnosti u svakom trenutku,“ navodi se u obrazloženju predloga.
Uspostavlja se i obaveza za javnog beležnika da overeni prepis ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija Ministarstvo pravde. Takođe, javni beležnik će biti obavezan da u registar o ugovorima o zajmu novca unese identifikacione podatke o zajmodavcu, zajmoprimcu, iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca.
„Registar će se razviti kao poseban modul već postojeće aplikacije za evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti. Stoga nije potrebno propisivati posebne rokove za njegov razvoj niti dodatno normativno razrađivati. Sva suštinski bitna pitanja već su obuhvaćena normom koja se dopunjuje, a postojeći kadrovski kapacitet IKT odeljenja Ministarstva pravde će pratiti održavanje aplikacije u celosti,“ objašnjavaju predlagači.
Važno je napomenuti da se solemnizacija tiče samo odnosa između fizičkih lica. Bankarski sektor i pozajmice od banaka su izuzeti i imaju drugačiji oblik overa u zavisnosti od vrste potraživanja i sredstava obezbeđenja.
Ministarstvo pravde već vodi evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti u posebnom registru. Ministarstvo će, u saradnji sa privrednim društvom koje održava taj sistem, razviti poseban modul za registar ugovora o zajmovima.
„Ovo rešenje je ocenjeno kao celishodno i sredstva za održavanje inicijalne aplikacije su već obezbeđena. Ministarstvo pravde će razviti poseban registar ugovora o zajmu sa potrebnim rubrikama unutar već postojeće aplikacije za evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti,“ stoji u obrazloženju.
Što se tiče javnobeležničke tarife za overavanje ovakvih ugovora, predlagači smatraju da trenutno nije potrebno određivati posebnu cenu.
„Ovaj podzakonski akt već predviđa vrednost pravnog posla kao kriterijum za određivanje nagrade za javnog beležnika. Ministarstvo pravde će u predstojećim konsultacijama sa Javnobeležničkom komorom razmotriti eventualni privilegovan režim za ovu vrstu pravnih poslova, u smislu korekcije obračuna prema vrednosti pravnog posla. Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva,“ zaključuje se u saopštenju.
