Sremska Mitrovica – „Moskvičem do pakla“, drama srpskog pisca Zlatka Grušanovića, donosi snažnu priču koja se bavi emotivnim i etičkim pitanjima kroz prizmu tragičnih životnih iskustava. Iako delimično autobiografska, drama nosi univerzalnu poruku o gubitku, krivici i procesu prevazilaženja životnih tragedija, inspirisana stvarnim događajem. Ovaj umetnički rad duboko istražuje unutrašnje borbe glavnog junaka, koji se suočava sa krivicom nakon saobraćajne nesreće u kojoj je izgubila život mlada devojka.
U saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja i Gradskim savetom za bezbednost saobraćaja, predstava „Moskvičem do pakla“ održana je i u Sremskoj Mitrovici, u Pozorištu „Dobrica Milutinović“. Predstava je deo šireg projekta namenjenog mladim učesnicima u saobraćaju, s ciljem promovisanja sigurnosti i odgovornog ponašanja na putu.
Po rečima Petra Samardžića, predsednika lokalnog Saveta, lične priče često imaju najveći uticaj na mlade. Kroz predstavu, učesnici su imali priliku da se suoče sa tragičnim posledicama saobraćajnih nesreća, analizirajući ne samo posledice za direktne učesnike u nesreći, već i za njihove porodice. Nakon predstave, održana je radionica na kojoj su predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja ukazali na važnost prevencije i odgovornog ponašanja u saobraćaju.
Sam autor, Zlatko Grušanović, kroz „Moskvičem do pakla“ istražuje duboke emotivne i psihološke dileme sa kojima se suočavaju oni koji su direktno odgovorni za nesreće. Drama je napisana 2001. godine. Grušanović ističe da je drama istinitog karaktera, ali da su likovi i radnja razvijeni dramaturški kako bi preneli dublje značenje kroz pozorišni jezik.
„ Živimo, i očekujemo da nam svaki dan u kome smo srećni i zdravi pripada, čak i zahtevamo od života da bude bezgrešan prema nama ako mi ne grešimo, ili malo grešimo. A šta se događa kada se izmene okolnosti? Šta radimo kada tlo pod nogama nestane bez razloga ili s malo razloga?“ Ovo pitanje postavlja u kontekstu emotivnog i psihološkog ozdravljenja koje je neophodno nakon nesreća koje izazivaju gubitke.
Kako autor dodaje, „Na nama je izbor prihvatanja, da li ćemo disati i buditi se ljuti, besni, tužni ili veseli u odnosu na male ili strašne nesreće koje će nam se desiti ili se dešavaju.“ Ova filozofska promišljanja kroz dramski tekst odražavaju životnu stvarnost i izazove sa kojima se susreću svi, pogotovo oni koji se nose sa teškim posledicama nepažnje i tragičnih događaja.
Drama „Moskvičem do pakla“ nastavlja svoj umetnički život, jer, kako Grušanović zaključuje, „Uvek se može i mora ustati kad padnemo, bez obzira koliko nas bolelo ili nam odgovaralo da ležimo. Ako ne budeš bolji, bićeš gori.“
