SREMSKA MITROVICA/OZON. Vedran Samac, jedan od najprepoznatljivijih srpskih kopljaša, nosi za sobom impresivan niz dostignuća i trnovit put ka uspehu. Sa 33 godine, iza sebe ima izuzetnu karijeru i niz zapaženih rezultata, ali i borbu sa spornim situacijama koje su ga sprečile da svoje dostignute ciljeve ostvari u punom sjaju. Vedran Samac je Mitrovčanin koji je 2018. godine oborio državni rekord u bacanju koplja star preko 30. godina, taj rekord je držao Sead Krdžalić.
Vedran je srpski atletičar, rođen u Sremskoj Mitrovici, 1990. godine, 22. januara i specijalista je za bacanje koplja.
2008. godine počinje njegova sportska karijera u atletici, pre toga se bavio fudbalom ali na nagovor prijatelja odlučuje da se oproba u bacanju koplja i tu i ostaje.
2009. godine bio je dvanaesti na Evropskom juniorskom prvenstvu, a na Univerzijadi nije uspeo da se kvalifikuje za finale. Iste godine 9. maja bacio je koplje 70,38 i postavio juniorski rekord Srbije sa 70,38 , koji 1. jula popravlja na 71,52 metra. Godine 2014. popravlja lični rekord na 79,22 m, čime je ispunio normu za Evropsko prvenstvo u Cirihu. To mu je bio prvi nastup u seniorskoj konkurenciji. Nije uspeo da se plasira u finale.
Dvanaest godina Vedran je prvak države, a tri puta je osvajao Balkan.
Njegov najbolji rezultat od 81,35 metara iz 2021. godine govori o izuzetnoj tehnici, trudu i posvećenosti ovom sportu. Međutim, uprkos impresivnom trudu i uloženom radu, neke prepreke su ostale nerazrešene.
Tokom karijere, Samac je imao nekoliko sudbinskih trenutaka. Jedan od najznačajnijih bila je situacija sa hitcem od 85,60 metara iz 2018. godine koji bi bio rekord, ali je nažalost poništen zbog sporne reakcije sudije. Nakon pregleda snimka i nemogućnosti preciznog utvrđivanja greške, rekord nije priznat, što je bio udarac za ovog izuzetnog sportistu.
Uprkos takvim izazovima, Samac nije prestao da se bori i gradi svoju karijeru. Sa svojim impresivnim skupom titula, uključujući 3 titule prvaka Balkana i čak 12 puta osvojenu titulu prvaka Srbije, on je svojom predanošću i upornošću ostavio značajan pečat u atletici.
“Trenirao sam fudbal jako dugo, uvek mi je bilo zanimljivo bacati kamenje, pa su to verovatno moji drugari i primetili. Na prvom takmičenju sam pobedio, 2008. godine, medalja me je povukla kao i roditelji koji su bili zadovoljni. Na fudbalu sam ostao još možda godinu dana i samo sam se prebacio na atletiku. Privuklo me je to što sam video da sam bio talentovan za to, loša stavka je ta što nisam prošao školu atletike koju su sva deca prolazila. Imam jak adrenalin, dajem svoj maksimum i trebalo mi je dosta da stasam u glavi, sve je u glavi, tada kreće profesionalizam.” rekao je Samac.
Sa svoje 32. godine kaže da se oseća bolje nego ikad i naglašava da su najbolje godine za kopljaše od 29. godine do 36. godine.
Kako izgleda tvoj trening?
“Treninzi su teški ali ja smatram da najviše treba uložiti u oporavak i vrhunsku ishranu koja nije jeftina. Ovo je sport u kojem ste sami, individualni, zovu je kraljica sportova. Koplje zahteva eksplozivnost, radimo trening teretane, trčanja prepona, imitacije vežbi luka izbacivanja, radimo i neke vrste gimnastike, treninzi skočnosti, motorike i slično. Od ponedeljka do subote se trenira, nedeljom odmaramo. Moj trener je pun entuzijazma i zna šta radi.”
Vedranova kuhinja zasniva se na žitarice, hrono hleb, salate, konjetinu, teletinu, kuva na maslinovom i grožđanom ulju, indijski orah, badem i slično i upravo je kuhinja ta koja iziskuje najviše novca u njegovoj profesionalnoj karijeri.
“Zahvalio bih se sportskom Savezu Grada koji mi izlazi u susret, olakšali su mi karijeru u zadnje tri godine i snalazim se, poprilično je sve skupo ali to je profesionalni sport, ne mogu i neću da se žalim.” ističe Vedran.
Šta nakon karijere?
“Volim dosta da dajem savete, kod nas su treneri dosta sujetni, slabo ljudi pitaju, ali bih voleo da ostanem u koplju i nakon karijere. Iskusan sam i imam volju, smatram da je teško usmeriti dete od 16-17 godina da se fokusira, većina je preuzela internet i igrice. Imam ponude iz inostranstva ali ja želim da ostanem u Srbiji.”
Bacanje koplja je sportska disciplina u kojoj atletičari zaletom i specifičnim kretanjima pri izbačaju nastoje baciti koplje što dalje.
Bacanje koplja je kao takmičarska disciplina uvedena na jubilarnim Olimpijskim međuigrama 1906. godine u Atini, a u zvanični program na Olimpijskim igrama 1908. godine u Londonu.
Težina koplja za muškarce je 800 grama, a dužina varira od 260 cm do 270 cm, dok dužina koplja za žene iznosi od 220 cm do 230 cm, a težina je 600 grama.
Nedavno je napravio prelazak iz AK Srem u Crvenu zvezdu, predstavljajući novu fazu u svojoj sportskoj karijeri. Ovo je za njega korak ka novim visinama, dok nastavlja da se takmiči na najvišem nivou.
Samac, kao jedan od najboljih srpskih kopljaša, nije samo sportista sa impresivnim dostignućima, već je i primer izuzetne izdržljivosti i snage volje. Njegova predanost i posvećenost ovom sportu ostavili su neizbrisiv trag u srpskoj atletici.
Pratite nas na našoj Facebook, Instagram stranici i Twitter nalogu.
