Sremska Mitrovica – Na koji način se dobiju krila ili vetar u leđa kada se odluči za muzičku karijeru u vreme kada su neke druge karijere ipak “isplativije”, najbolje znaju one uspešne muzičke dame koje su imale hrabrosti, odvažnosti, strpljenja i neumoljivosti da se izbore za ono što vole.
- Roditelji Vam na početku daju krila. Danas, moji roditelji su ponosni na mene ali mi to otvoreno ne govore, vidim im po izrazima lica. Prošle godine sam bila nezaposlena a sada imam svoj hor.
Isidora Skuratović, 27 godina, master-teoretičar umetnosti-muzički pedagog.
Isidora je sa 15-16 godina, sa tatom, krenula u muzičke vode. Iako još dete, počela je da radi takozvane „tezge“
- Ugovarali smo svirke i pevali, sarađivala sam sa drugim ljudima ali mi je najzgodnije sa ocem jer smo iz iste kuće, ja sam malo nezgodnog temperamenta, sarađivala sam sa drugim muzičarima, ali ne sa svakim.
Prva iskustva na “tezgama” stiče sa ocem, danas, njoj ništa nije nepoznato u ovom delu muzičkog sveta, jer sa samo 26 godina, ima 10 godina iskustva. Ali, ona tu nije stala.
- Prvi ozbiljniji novac sam zaradila sa 16. godina a u periodu studija sam počela da se odvajam od roditelja, imala sam opštinsku stipendiju, radila sam druge honorarne poslove, prodavala sam i kozmetiku, čuvala sam decu i volela sam i volim da radim sa decom tako da mi to nije teško palo. Tokom studiranja, prosek mi je bio iznad 9.
Nezahvalno je naravno kada se nađete pred “životom” na samom početku gde ne znate u suštini šta vas čeka, ali morate napred jer imate cilj. Isidora je imala cilj. Samo muzika i sve što ide uz nju.
Nikada se ništa ne dešava preko noći, ponekad se to prolongira, ali, u suštini, Isidora se idlučila da tokom školovanja ne opterećuje svoje roditelje, pa je radila “sve i svašta”, bavila se i nečim drugim u svom kreativnom životu, osim svirki, ali pravac umetnosti nije promenila.
- Što se tiče usmerenja školovanja, pokazala sam afinitete prema muzici jako rano, otac mi je muzičar, majka mi je igrala folkloru, pevala je u horu, kratko je svirala gitaru i to je neka dobitna kombinacija. Sa 6. godina sam upisala muzičku, pevala sam sa četkom, igrala, glumila.. Pored toliko umetnika oko sebe bilo je neminovno da ću se baviti nekom granom umetnosti, priča Isidora.
Pored svirki, radila sam i privatne časove, komponovala pesmice za vaspitače…
- Prvi ozbiljniji novac sam zaradila sa 16. godina a u periodu studija sam počela da se odvajam od roditelja, imala sam opštinsku stipendiju, radila sam druge honorarne poslove, prodavala sam i kozmetiku, čuvala sam decu i volela sam i volim da radim sa decom tako da mi to nije teško palo, priča o svom odrastanju odlukama, radu, sada master-teoretičar umetnosti-muzički pedagog, Isidora Skuratović.
Iako je biti umetnik, trnovit put prepun neizvesnosti, ona je prihvatila, da pokuša, da dostigne uspeh, uz prepreke, koje su joj kao detetu bile nekada i teške, pa se danas priseti nekih dešavanja iz perioda odrastanja.
- Jedino što mi je smetalo tokom osnovne škole jeste što nisam imala toliku podršku društva za to čime se bavim, bila sam jedina u razredu koja je završila muzičku školu. Nisu me zezali, ali nisu imali razumevanje koje je meni trebalo, kao detetu koje ide u muzičku školu i bavi se muzikom. Nisam mogla da idem da se igram jer sam morala da navežbam sonatinu ili sam trebala da idem na hor ili na čas solfeđa. Mnogo su mi pomogle bake i deke oko nošnje stvari i instrumenata. Svi su očekivali od mene da budem muzičar, ja sam to znala od 5. razreda osnovne škole, uvek sam pevala na priredbama, imala sam svoj nastup na dešavanjima.
Tako se Isidora predano prepustila da započne sopstvenu priču i ubacila u desetu brzinu.
- Kada je došao fakultet, shvatila sam sa kim mogu da se družim a sa kim ne, i tad sam znala ko mi je ustvari prijatelj za ceo život a ko je bio prolazan. Fakultet mi je teško pao jer sam privržena porodici, svaki vikend sam išla iz Beograda za Sremsku Mitrovicu, čim sam znala da imam slobodno vreme odlazila sam na voz ili autobus i dolazila u Sremsku Mitrovicu. Živela sam u domu, falili su mi i moji psi, teško mi je palo prilagođavanje, bili smo u petokrevetnoj sobi, morali smo da se prilagodimo jedni drugima. Nekima je to teže palo, svi smo to drugačije podneli. Odgovarao mi je Beogradski tempo, teško mi je palo da se naviknem na gužvu, ali sve ostalo mi je bilo odlično. Nisam puno ni uživala u studentskim danima, radila sam honorarno, trčala kući… držala sam časove, imala svirke, i to je sve bilo vikendom, ponedeljak mi je dolazio kao odmor, odlazila sam na predavanja. Sve svirke koje sam imala birala sam u Sremskoj Mitrovici da bi bila bliže porodici. Mitrovica je lep i miran grad, idealan za život, malo fali vedrine, da bude malo više osmeha i to pokušavam da prenesem na ljude koje učim i na one koji su oko mene. Kada sam završavala, nisam ni bila svesna da sam završila, radoholik sam i jako retko se umaram ali kao odmor biram promenu sredine.
Čitav moj život je improvizacija, teški momenti su mi bili kada ne dobijem ocenu koju želim ili ne izvučem bodove koje sam želela, dodaje Isidora.
Danas, posle završenog fakulteta, mnogo rada u muzici, ali i ostalih “usput poslovima” koje nije bilo lako raditi, sa tako pažljivo izgrađenom kreativnom umetnicom, nije bilo neobično da pokrene svoju priču i to u gradu koji najviše voli – Sremskoj Mitrovici.
Isidora vrlo brzo nakon završetka studija osniva hor.
- Na horu nas ima 13, a rad bih opisala kao muzičku igru. Hor je nastao kao nedostatak pevanja i druženja, u tri do četiri dana su se poklopile kockice, od straha zbog korone se menja sastav. Period zatvaranja mi je teško pao jer sam ekstrovertna osoba, mi umetnici smo u kontaktu sa ljudima, izražavamo se kroz umetnost, falilo mi je deljenje emocija sa ljudima. Hor je nastao kao želja za pevanjem muzike koju privatno u svojim domovima slušamo.
Isidora stvara preokret u muzičkom izrazu i od jedne lepršave devojčice, prerasta u “femme fatale”, devojku sa mikrofonom u rukama koja neverovatno prenosi pesme drugih izvodjača. A šta će nastati u njenom produktivnom životu, ostaje da ispratimo, jer velike stvari, sigurno hoće.
Ona je i pop rok zvezda, i imitra Sheryl Crow, Alanis Morisette, Amy Winehouse… Aleksandru Radović… “koketira” sa hip hop-om, ali i domaći rok njoj nije problem. Ova svestrana umetnica tek stvara budućnost.
