U Srbiji je sezona slava jedan od najsvečanijih i najposećenijih perioda u godini, kada domaćinstva širom zemlje proslavljaju svoje krsne slave. Iako se slave obeležavaju tokom cele godine, najintenzivniji period traje od Miholjdana (12. oktobra) do Đurđevdana (6. maja), sa naglaskom na jesenje i zimske mesece. Ono što u narodu nazivamo sezona slava počinje 12. oktobra sa Miholjdanom i završava se 6. maja sa Đurđevdanom, piše Nova ekonomija.
Šta su slave i zašto ih slavimo?
Slava je jedinstvena tradicija Srpske pravoslavne crkve i simbol pravoslavnog identiteta Srba. Svaka porodica ima svog svetitelja zaštitnika, kojeg slavi na dan kada ga crkva obeležava. Ova tradicija prenosi se sa kolena na koleno, najčešće sa oca na sina.
Prema verovanju, slavljenje slave datira iz vremena kada su Srbi primili hrišćanstvo. Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop, ustanovio je ovu praksu u vidu porodičnih svetkovina u čast svetitelja. Naučnici ukazuju da poreklo slave možda ima korene u starijim paganskim obredima, ali njen hrišćanski karakter neupitno dominira vekovima.
Najčešće slave u Srbiji
- Sveti Nikola (19. decembar): Ova slava je najrasprostranjenija u Srbiji. Sveti Nikola je zaštitnik dece, mornara, putnika i učenih ljudi. Na njegov dan, gotovo polovina Srbije ili slavi ili odlazi na slavu, što ga čini najposećenijom svetkovinom u godini. Običaj tajnog darivanja dece u čast Svetog Nikole inspirisao je i legendu o Deda Mrazu.
- Sveti Đorđe (6. maj): Đurđevdan, druga najčešća slava, simbolizuje dolazak proleća. U narodnoj tradiciji, Đurđevdan je bio važan dan za pripremu stoke i useva, a običaji poput kićenja kuće vrbom i okretanja jagnjeta na ražnju i dalje su prisutni.
- Sveti Arhanđel Mihailo (21. novembar): Ova slava posvećena je arhanđelu koji predvodi nebeske sile u borbi protiv zla. Veruje se da Arhanđel Mihailo obilazi bolesnike i donosi sudbinu – ozdravljenje ili spokoj. Iako je on „živi svetitelj“, za ovu slavu se sprema žito, a obredi zavise od dana u nedelji kada pada.
Sveti Nikola, Sveti Đorđe i Sveti Mihailo su ubedljivo najmnogobrojnije slave u Srbiji, ali i pored njih ima još poznatih i velikih slava koje slavimo.
Četvrto mesto zauzima Sveti Jovan Krstitelj, koji se obeležava 20. januara, potom Sveta Petka 27. oktobra, Sveti Dimitrije 8. novembra, Sveti Luka 31. oktobra, Sveti Trifun 14. februara, Sveti Kozma i Damjan 14. novembra i Sveti Andrej, 13. decembra.
Pored ovih slava postoje i mnoge letnje slave i preslave.
Običaji i značaj slave
Slava je više od praznika – to je prilika za porodice da se okupe, osnaže međusobne veze i izraze zahvalnost. Tradicionalno, na slavskoj trpezi se nalaze žito, slavski kolač, sveća i vino, uz posnu ili mrsnu hranu, u zavisnosti od crkvenog pravila.
Osim porodičnih, u Srbiji postoje i crkvene, gradske, pa čak i stranačke slave, što dodatno naglašava njihov kulturni značaj.
