Sveti apostol Filip i Božićne poklade – Običaji, verovanja i početak Velikog posta
Ove godine, na dan Svetog Jovana Zlatoustog padaju i Božićne poklade.
Obično se obeležavaju na praznik apostola Filipa, ali je on ove godine u sredu, pa je i trpeza vernika posna i dan pre zvaničnog početka Božićnog posta u četvrtak 28. novembra.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen sećanju na Svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja i reformatora koji je poznat i kao najčuveniji propovednik u istoriji crkve.
Sveti Jovan Zlatousti je bio carigradski patrijarh i jedan od tri Sveta jerarha. On je i autor knjige „O sveštenstvu“, a zbog svojih retoričkih sposobnosti dobio je nadimak „Zlatousti“.
Ovaj svetac se slavi kao krsna slava u našoj zemlji. On se smatra jednim od najučenijih svetitelja.
Sremska Mitrovica – Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju dva značajna događaja – praznik posvećen Svetom apostolu Filipu. Ovo je poslednji dan u godini kada je dozvoljeno jesti meso i beli mrs, jer već 28. novembra počinje Veliki božićni post, koji traje do Božića, 7. januara.
Ko je bio Sveti apostol Filip?
Sveti Filip je bio rodom iz Vitsaide, kraj jezera Galilejskog, i poznat je po revnosnom propovedanju Jevanđelja u Aziji i Grčkoj. Zbog svojih dela često je bio izložen progonima, a preminuo je mučeničkom smrću u 86. godini. Njegove mošti kasnije su prenete u Rim.
Božićne poklade – Običaji i verovanja
Božićne poklade obeležavaju se bogatom trpezom, veseljem i okupljanjem porodice. Ovaj dan je prilika za praštanje i slavlje pre perioda posta, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane i loših dela. Narodna verovanja povezivala su poklade sa pojačanim uticajem zlih sila i veštica, protiv kojih su se ljudi štitili simboličnim obredima, poput trljanja belim lukom i paljenja vatri.
Posebno zanimljivi običaji, poput preskakanja vatri i maskiranih povorki, praktikuju se u raznim krajevima Srbije. Ovi rituali simbolišu zaštitu i pripremu za duhovno očišćenje u toku posta.
Veliki božićni post
Veliki božićni post nije samo telesno uzdržavanje od hrane životinjskog porekla i alkohola, već i duhovno očišćenje od loših misli i dela. Na taj način vernici se pripremaju za proslavu Božića, jednog od najvažnijih hrišćanskih praznika.
Narodni običaji za poklade
Običaji za poklade variraju od kraja do kraja. Negde se verige u kući zavezuju posle večere, kore od jaja bacaju u vatru, a deci se pred spavanje oblače prevrnute majice i pidžame. Tabani se često trljaju belim lukom uz izgovaranje posebnih reči kako bi se oterale zle sile.
Poklade su prilika za zajedništvo, praštanje i početak duhovnog puta ka Božiću.
