Samo četiri državna fakulteta Univerziteta u Beogradu uspela su prošle godine da u prvom upisnom roku popune sva mesta. Međutim, privatni fakulteti postaju sve popularniji.
Fakultet organizacionih nauka, Elektrotehnički, Arhitektonski i Fakultet bezbednosti pokazali su se kao najinteresantniji brucošima u Srbiji, piše Euronews Srbija.
Na pojedinim fakultetima praznih mesta ostalo je na samofinansiraju, dok neki nisu popunili ni sva budžetska. Uz to, statistika pokazuje da se broj brucoša smanjuje iz godine u godinu. Međutim, statistika ukazuje na još jedan podatak – privatni fakulteti postaju sve popularniji.
Naime, na državnim fakultetima u proteklih osam godina broj studenata se smanjio za oko 5.000, dok je na privatnim porastao za više od 3.000, kažu podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Oni studenti koji se ipak odluče za visoko obrazovanje na državnom fakultetu sada biraju tradicionalno one posle kojih veruju da će najlakše moći da se zaposle, poput Fakulteta bezbednosti.
Dekan ovog fakulteta Vladimir Cvetković kaže da nije iznenađen što je potražnja za njegovim fakultetom velika.
„Najfrekventnija reč 21. veka je bezbednost, u svim jezicima. Zašto je to tako, pa ne treba mnogo objašnjavati. Fenomen bezbednosti je u više različitih dimenzija je obeležio naše živote i obeležiće generacije koje dolaze iza nas u ovome veku i to je razlog zašto postoji toliko veliko interesovanje za naše studije“, rekao je.
Kako je dodao, interesovanje je toliko da se na 400 mesta prijavi i više od 800 srednjoškolaca.
I dok je trka za indeks pomenutih fakulteta za mnoge neizvesna, na Fakultetu političkih nauka, Ekonomskom, Pravnom, Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, Farmaceutskom, Stomatološkom i Fakultetu veterinarske medicine ove godine su popunjena samo budžetska mesta. Na ostalim fakultetima najstarijeg Univerziteta u Srbiji čak nisu ni ta.
Dekan Medicinskog fakulteta Lazar Davidović kaže za Euronews Srbija da ove godine, na ovom fakultetu, kvota nije ispunjena ali da interesovanja kod brucoša ipak ima.
„Primljeno je 629 studenata, od čega 565 na nastavu na srpskom i 64 na nastavu na engleskom jeziku. Ove godine je, za razliku od prethodnih godina samo 36 studenata manje na nastavi na engleskom jezik. Tako da u formalnom smislu te reči, mogli bismo reći da kvota nije ispunjena, ali trebalo bi da se složite sa mnom da je interes veliki“, rekao je Davidović.
Sa druge strane, prema rečima rektorke Univerziteta Singidunum Gordanke Knežević na privatnim fakultetima poslednih godina „nema zime“.
„Postoje akreditovani studijski programi i na jednim i na drugim univerzitetima. Neki studijski programi su po prirodi studentima sada u ovom prethodnom periodu interesantni. To su obično studijski programi iz oblasti informacionih tehnologija softverskog inženjerstva, računarskih nauka“, objašnjava ona.
Knežević dodaje i da su brojni su razlozi zbog čega se generalno smanjuje broj novoupisanih studenata u Srbiji.
Na prvom mestu razlozi su demografske prirode, potom i taj što se određeni broj maturanata odlučuje da posle završene srednje škole odmah traži posao. Jedan deo njih, studije nastavlja i u inostranstvu, prvenstveno zemljama Evropske unije.
Jović: Nove generacije rešene da studiraju određenu stvar
Da broj maturanata koji upisuje fakultete procentualno stagnira u odnosu na prethodne godine, za Euronews Srbija potvrdio je i pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Aleksandar Jović.
On je takođe konstatovao da se ukupan pad u broju brucoša uglavnom može objasniti negativnim demografskim trendovima.
Jović je dodao bi oni fakulteti koji ne uspeju da popune sva mesta predviđena za brucoše trebalo više da rade na promociji svojih smerova i objašnjavanju kakvu vrstu zaposlenja nude nakon studija, dok povećano interesovanje za privatne fakultete objašnjava željom mladih da se određena oblast studira čak i ako su sva mesta na državnim fakultetima popunjena.
„Kod mladih postoji potražnja za određenim oblastima poput IT, Arhitektura, FON i Fakultet bezbednosti. A kada današnje generacije ne uspeju da upišu ono što žele na državnim fakultetima oni to odu i upišu na privatnim, a pošto imamo sve više takvih vrsta smerova na privatnim fakultetima, onda mislim da je to razlog zašto imamo povećan broj mladih na privatnim fakultetima. A privatni fakulteti mogu da akredituju programe u skladu sa potrebama tržišta, dok državni univerziteti moraju da neguju sve nauke i zbog toga privatni svakako imaju prednost“, rekao je on.
On je naveo da privatni fakulteti imaju prednost jer su fleksibilni i mogu da se prilagođavaju trendovima, dok državni fakulteti, objašnjava mora da pokriju sve oblasti – od onih popularnih do onih manje intresatnih.
„Privatni fakulteti se lakše menjaju, lakše se opredeljuju da akredituju nove studijske programe u skladu sa potrebama tržišta, za razliku od tradicionalnih univerziteta. Takođe, mi naravno, na državnim univerzitetima moramo da negujemo sve nauke i ne možemo da gledamo samo tržišno-orientisano da je ono što je popularno“, dodao je pomoćnik ministra prosvete.
Jović navodi da na nešto oslabljenu popularnost državnih fakulteta utiče i njihova promocija kod mladih koji zapravo i ne znaju, kaže, šta sve imaju u ponudi.
„Nažalost, mislim da naši srednjoškolci ne znaju koji sve fakulteti postoje i kakva zaposlenja nude posle završenog određenog studijskog programa ili određenog fakulteta ili visoke škole. I to je ono na čemu svi zajedno moramo da radimo. To je neko karijerno vođenje srednjoškolaca, profesionalna orijentacija tokom srednje škole, kako bismo im ponudili i promociju svih tih različitih fakulteta koje postoje u Srbiji“, kaže.
Kako dodaje, već godinama je jako mala zainteresovanost za prirodnjačke fakultete.
„To su fakulteti na kojima ostaje veliki broj mesta i na budžetu, a i veoma mali broj ljudi ih upisuje generalno. Tu se mora utvrditi u čemu je problem i da se na tome radi. Mi smo takođe svesni da imamo nedostatak nastavničkog kadra u pojedinim oblastima, pre svega u prirodnim naukama“, rekao je Jović.
