Štrajk radnica u fabrici Eurozeit: Neisplaćene otpremnine i dobrovoljna likvidacija

Radnice kompanije „Eurozeit“ u štrajku zbog neisplaćenih otpremnina: „Nismo obrazovane, ali tražimo svoja prava“

Sremska Mitrovica – Kompanija „Eurozeit“ iz Sremske Mitrovice, prema tvrdnjama zaposlenih, nalazi se u procesu dobrovoljne likvidacije, što bi moglo da ostavi oko 160 radnika bez posla i bez ikakvih otpremnina. Radnici ove fabrike su danas stupili u štrajk, tražeći objašnjenja i pravdu.

„Danas smo redovno došli na posao. Između smena na oglasnoj tabli je bilo postavljeno obaveštenje da će se održati sastanak,“ izjavljuju radnice. „Na tom sastanku nam je rečeno da firma ne posluje kako treba, iako do sada nismo znali ništa o tome. Pričalo se o zatvaranju, ali kad god smo pitali, odgovarali su da to nije tačno. Ipak, počeli su otkazi i isplaćivanje otpremnina nekim radnicima.“

Jedna od radnica navodi da im je direktorica objasnila kako jedan deo radnika prestaje sa radom, ali da će to biti postepeno. „Jedan deo radnika je otišao i dobio otpremninu, a nama su rekli da sačekamo svoj red. Međutim, danas su nam saopštili da firma ide u dobrovoljni stečaj, odnosno likvidaciju, i da ostatak radnika neće dobiti otpremninu jer je to po zakonu.“

Radnice su ogorčene jer im je prethodno rečeno da će svi radnici, uključujući i njih, dobiti otpremninu. „Nas 40 je trebalo da ode 10. oktobra, ali gazda je obustavio proces i mi smo nastavile da radimo,“ kažu. „Sada nam je saopšteno da otpremnine neće biti za nas. Tražile smo objašnjenje, ali direktorica nam je rekla da nemamo nikakva prava i da radimo do 18. oktobra, posle čega će mala grupa radnika ostati da spakuje mašine za firmu IGB iz Inđije.“

Problem dodatno komplikuje činjenica da radnici ove fabrike nemaju sindikat. „Nama je pre mnogo godina rečeno da će firma biti zatvorena ako pokušamo da osnujemo sindikat. Radimo za minimalnu platu od 47.000 dinara uz topli obrok.“

Radnice smatraju da nije pošteno da jedan deo radnika dobije otpremninu, dok drugi ostanu bez ičega. „Tražimo samo da se prema svima postupa jednako. Svesne smo situacije, ali ne možemo da radimo bez ikakvih prava. Sada ne znamo ni gde smo ni šta smo. Direktorica je otišla, a mi smo, nas oko 160, ostale bez odgovora.“

Zaposlene su odlučne da nastave dolaziti na posao i da traže pomoć i pravdu gde god budu mogle, navodeći da neće odustati od svojih zahteva.