Autor BBC News Ciljevi novih mera su sprečavanje naplaćivanja visokih kamata, ali i stvaranje mehanizma da u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu on ne utiče naglo i na stanovništvo sa kreditima, kažu iz Narodne banke Srbije.
Dok su privremena ograničenja kamatnih stopa na stambene kredite u Srbiji iz septembra prošle godine još na snazi, pred poslanicima u Narodnoj skupštini, a uskoro možda i pred korisnicima kredita, naći će se predlog dugoročnog rešenja.
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je predlog nacrta novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i izmena i dopuna Zakona o bankama, kojima će se se ograničiti maksimalne kamatne stope koje banke mogu da ponude.
„Pored sprečavanja naplaćivanja visokih kamatnih stopa, ograničenja kamatnih stopa predviđena treba da obezbede i da se u slučaju naglog rasta kamatnih stopa na tržištu, taj rast uspori, odnosno da se eventualni nagli tržišni poremećaji ne reflektuju isto tako naglo i na korisnike“, kažu iz NBS u saopštenju objavljenom 9. septembra.
Prema predlogu NBS i trenutnom stanju na tržištu, nominalne kamate na stambene kredite ne bi mogle smele da budu više od 5,44 odsto, a mogle bi da do kraja 2026. godine budu ograničene na pet odsto.
Maksimalna vrednost efektivnih kamatnih stopa, koje sadrže nominalne, ali i dodatne troškove odobravanja kredita i drugih provizija i predstavljaju ukupnu cenu koštanja kredita za korisnike, iznosiće 7,75 odsto.
Maksimalna kamata za gotovinske i potrošačke kredite iznosila bi 15,67 odsto, a uvedena su i ograničenja u korišćenju prekoračenja na tekućim računima i kreditnim karticama.
Nove mere bi mogle da kratkoročno „olakšaju teret“ već zaduženima ili onima kojima treba da refinansiraju dugove, naročito građanima sa dozvoljenim prekoračenjem ili onima koji su zaduženi preko kreditnih kartica, kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.
Ali, upozorava da intervencije regulatora poput ove dugoročno ne mogu da imaju veliki efekat ukoliko se „ne razmišlja o dugoročnom uticaju na konkurenciju“ na bankarskom tržištu, gde Srbija kaska za zemljama EU.
„Ključni faktor za stambene kredite će biti privredna aktivnost i njen rast, kao i sigurnost i stabilnost primanja onih koji planiraju da se zaduže, pa ne bih rekao da će ograničenja značajno uticati na njih u dužem roku.
„Za one koji zaključe nove ugovore o stambenim kreditima biće sjajno dok traje faza spuštanja referentnih kamatnih stopa u Evropi, ali se nameće pitanje: šta ako ponovo dođe do naglih inflatornih šokova?“, dodaje Đukić.
„Moguće je da će Evropska centralna banka (ECB) morati ponovo da podiže kamatne stope zbog toga, što će slediti i NBS, a kako su ugovori dugoročni, može da dođe i do rasta rata kredita u ovom slučaju“, objašnjava stručnjak za bankarstvo.
Šta se menja za stambene kredite?
Zahvaljujući privremenim merama za ograničenje kamata na stambene kredite iz septembra prošle godine, one trenutno ne mogu da prevaziđu 4,08 odsto.
To bi moglo da se promeni usvajanjem predloga NBS, pa bi ograničenje u trenutnim uslovima na tržištu moglo da bude 5,44 odsto, a do kraja 2026. i pet odsto.
„Razlog za to prelazno rešenje jeste da se prestankom primene privremene mere spreči veći, nagli rast kamatne stope kod postojećih stambenih kredita“, kažu iz NBS.
Za novoodobrene stambene kredite s fiksnom i promenljivom kamatnom stopom kamata bi se dobijala po sledećoj formuli: prosečna ponderisana kamatna stopa za te kredite uvećavala bi se za najviše jednu petinu.
Kod postojećih ugovora o stambenom kreditu, prosečna ponderisana kamatna stopa bi se uvećavala za najviše jednu četvrtinu.
„Nije ipak najjasnije odakle predlagaču zakona ova arbitrarna uvećanja za jednu četvrtinu, odnosno jednu petinu“, kaže profesor Đukić.
Prosečna ponderisana kamatna stopa je srednja vrednost kamata na stambene kredite pod kojom su se banke u Srbiji zaduživale kod drugih banaka i objavljuje je NBS.
U nacrtu zakona propisuje se i maksimalna vrednost efektivne kamate, koja predstavlja stvarnu cenu kredita koju korisnik treba da plati banci i sadrži nominalnu kamatu uz sve druge naknade koje se plaćaju za odobreni kredit i ostale usluge u tom procesu.
Efektivna kamatna stopa za stambene kredite ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate umanjene za dva i po procentna poena, predlaže NBS.
Novim pravilima uvode se dve grupe ograničenja: na nominalnoj i na efektivnoj kamatnoj stopi, kazao je Darko Stamenković, generalni direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka u NBS, za Radio-televiziju Srbije (RTS).
„Kod stambenih, gotovinskih i potrošačkih kredita, postoje obe vrste ograničenja“, dodao je on.
„Dakle, kod stambenih kredita postoji ograničenje na efektivnoj kamatnoj stopi, koje je zapravo u ovom trenutku 7,75 odsto. Imaćemo ograničenje na nominalnoj kamatnoj stopi kod novoodobrenih stambenih kredita 5,44 odsto, a na efektivnoj kamatnoj stopi 7,75 odsto“, objašnjava.
Ali i posle uvođenja ograničenja za stanovništvo u Srbiji stambeni krediti će biti nepovoljniji u odnosu na većinu zemalja Evropske unije, kaže Đorđe Đukić.
„U julu 2024. za stambene kredite u evrozoni prosek kamata bio je 3,38 odsto, a u Srbiji se ta brojka vrti oko pet odsto.
„Srbija ima manje konkurentno bankarsko tržište, pa iako u mnogim zemljama evrozone administrativna kontrola nije sprovedena, konkurencija je učinila svoje i krediti su povoljniji“, objašnjava stručnjak za bankarstvo.
Intervenisanje regulatora može samo „delimično i kratkoročno da olakša poziciju dužnika“ sa stambenim kreditima, dodaje.
Potrošački krediti
Gotovinski i potrošački krediti za postojeća i nova zaduženja s promenljivom kamatnom stopom biće ograničena preko nominalne i efektivne kamatne stope.
Nominalna kamatne će se računati na osnovu prosečne ponderisane kamatne stope uvećane za 25 odsto, što bi prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi NBS za kredite ove vrste iznosilo 15,67 odsto, saopštili su iz NBS.
Oni koji bi uzimali nove dinarske gotovinske i potrošačke kredite plaćali bi efektivnu kamatnu stopu, odnosno zbir zatezne kamate i četiri procentna poena, što bi trenutno iznosilo 16 odsto, dodali su.
U trenutnom trendu obaranja referentnih kamatnih stopa centralnih banaka u Evropi i Srbiji, novo ograničenje ne bi trebalo da ima veliki uticaj na cene potrošačkih kredita, jer su u pojedinim bankama u Srbiji trenutno nominalne kamatne stope i niže od deset procenata, izveštava sajt Blumberg Adrija.
Da bi mehanizam ograničenja imao konkretan efekat, kamatne stope bi u nekim bankama morale da skoče gotovo dvostruko, što se ne očekuje u aktuelnoj situaciji, dodaje se.
Dozvoljeni, ‘nedozvoljeni’ minus i kreditne kartice
Banke bi po nacrtu novog zakona morale da ispune tri uslova ukoliko klijentima žele da omoguće nedozvoljeno prekoračenje.
U ugovor će morati da se unese podatak da je to prekoračenje omogućeno, da se navede visina nominalne kamatne stope uz određenje da li je fiksna ili promenljiva, jasnu formulu na osnovu koje se određuje, kao i visinu dodatnih troškova za ovaj bankarski proizvod.
„S obzirom da ovi proizvodi ne prate dovoljno kretanje kamatnih stopa na tržištu, ocenjeno je da se upravo ove stope mogu okvalifikovati kao previsoke“, kažu iz NBS.
Zato su odlučili da ograniče efektivne kamatne stope za sve novoodobrene minuse i kreditne kartice, ali za sve postojeće minuse i kartice kada se oni produžavaju, dodaju.
Ograničenje efektivne stope za kreditne kartice računa se tako što se zbiru zatezne kamate doda šest procentnih poena, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja zbiru zatezne kamate dodaje se osam procentnih poena, prema nacrtu novog zakona.
„To znači da bi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog 28,41 odsto“, dodaju u saopštenju.
Đukić smatra da bi „nedozvoljeni“ minus trebalo da bude izbačen iz ponuda banaka.
„To je navođenje needukovanih klijenata da grlom u jagode ulaze u sve veći dug, odnosno vrstu dužničkog ropstva za najsiromašnije stanovnike.
„Apsurdno je: ako je nešto ‘nedozvoljeno’, zbog čega se unosi u zakon?
„Zbog te iluzije lakog zaduživanja dolazilo je do problema i preteranog zaduživanja u bankarskom sektoru“, priča ekonomista.
NBS predlaže i uvođenje mehanizama za „sprečavanje impulsivnog uzimanja kredita“.
Banke će imati obavezu da ponude onima koji nisu u prilici da otplate stambeni kredit mogućnost da sami prodaju nekretninu i od tog prihoda isplate dug banci.
Rok za prodaju ne sme biti manji od dva meseca.
„Na taj način se daje mogućnost korisniku da proda nekretninu po većoj ceni u odnosu na cenu koja se postiže u izvršnom postupku, odnosno u vansudskom postupku namirenja“, kažu iz NBS.
Srpski zakon i direktiva EU
U saopštenju NBS navode da su nova pravila usklađena sa direktivom Evropske unije koja se odnosi na potrošačke kredite.
„NBS se poziva na to da su neke zemlje EU primenjivale mere kontrole, ali to je vrlo rastegljiv pojam, jer su takve mere primenjivale u nekom periodu samo neke od zemalja EU i to se ne može uzimati kao reper“, kaže Đorđe Đukić.
Ali, kada je reč o ograničavanju kamatnih stopa, teško je povući paralelu između Srbije i zemalja članica evrozone.
„Ovakva intervencija remeti tržišnu strukturu i vrši distorziju cena, a regulator na ovaj način nikada ne može da izađe na kraj sa bankarskom industrijom koja je će naći način da dostigne ciljeve“, smatra Đukić.
Šta nova pravila znače za banke?
Ovo pitanje BBC na srpskom postavio je Udruženju banaka Srbije (UBS), ali nisu odgovorili do objavljivanja teksta.
Đukić veruje da promene koje je predložila NBS „neće spektakularno uticati“ na poslovanje privatnih banaka u Srbiji.
„Banke koje su globalno velike ni sada nisu prisutne ovde, a regionalno velike banke, poput onih iz Italije, Austrije ili Mađarske, nastaviće da slede politiku traženja profita“, smatra ekonomista.
Privatne banke će poštovati mere NBS, ali postoji mogućnost da će „preusmeriti kapital u druge proizvode pored kredita“, što će im omogućiti da dostignu ciljeve koje njihove centrale traže, dodaje.
Đukić podseća i na činjenicu da su banke u Srbiji tokom prošle godine ostvarile profit veći od milijardu evra, što je dosadašnji rekord i skok od čak 40 odsto u odnosu na 2022.
Prihod od kamata u 2023. uvećan za 52 odsto na godišnjem nivou.
U prvom tromesečju ove godine banke su ostvarile zaradu od 370 miliona evra, što je gotovo isti profit kao i u čitavoj pandemijskoj 2021. godini (382 miliona evra).
„Kada se porede prihodi na kapital banaka sa drugim državama, Srbija je u tom smislu uvek bila ‘El Dorado’, jer se institucije i politika nisu bavili zaštitom konkurencije.
„Nisu za to krive strane banke, koje su dominantne i na tržištu Hrvatske, ali je nivo konkurencije doprineo tome da bankarski proizvodi, pre svega stambeni krediti, tamo budu daleko povoljniji“, zaključuje Đukić.
Autor BBC News
