SREMSKA MITROVICA. Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Cveti, uspomenu na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, poslednju nedelju pred početak njegovih stradanja, smrt i Vaskrsenje.
Cveti se proslavljaju dan nakon Lazareve subote.
Praznične liturgije služe se u slavu Spasitelja, koji je svesno išao u susret stradanjima, pa se naredna sedmica, koja prethodi prazniku Vaskrsenja, naziva Strasna ili Stradalna nedelja.
Ove nedelje kreče se voćke, nasađuju kvočke, ali ništa što cveta ne treba sejati, jer će u tom slučaju sav cvet smetnuti i neće biti ploda.
Tokom Cvetne sedmice, a naročito u nedelju, na praznik Cveti, postoji običaj da se od cveća i vrbovih grančica pletu venčići koje stavljamo na glave ili čuvamo u domu kako bi smo privukli napredak i zdravlje.
Običaj nalaže da svi ove sedmice „zavire u svoje srce“, da se pokaju i pripreme za veliki praznik koji predstoji, jer samo oni „čistog srca“ mogu da shvate suštinu Hristovog vaskrsnuća.
Ova sedmica treba da bude priprema za sledeću Strasnu sedmicu, kada poste čak i oni koji nisu toliko revnosni vernici, zarad svog i zdravlja svoje porodice.
Ovi dani Stradanja Hristovog su i poslednji dani višenedeljnog Velikog ili Časnog posta, za sve pravoslavne vernike koji su se odlučili na ovaj podvig.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim.
Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.
Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana (slava) sinu Davidovu“.
Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.
U Srbiji su Cveti i narodni praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, digao je narod u borbu protiv turske vlasti.
Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim na ikoni se predstavlja tako što Hristos jaše na magaretu, koga prate učenici, a narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.
Na Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće koje se ne unosi u kuću, već ostavlja u posudi sa vodom da prenoće u dvorištu.
Nekada je bio običaj da se na Cveti šeta okićen cvećem, vrbova grančica se koristila „za brz napredak“, dren „za snagu i zdravlje“, a devojke su se kitile ljubičicama koje simbolišu privlačnost.
Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka.
Uoči ovog praznika drži se večernja, vrši se litija sa palmovim grančicama ili vrbama, a osvećuju se u nedelju na jutrenju posle čitanja 50. psalma, posebnom molitvom i kropljenjem bogojavljenskom vodicom.
Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima.
