„U moje vreme škola nije imala obezbeđenje, a incidenata skoro da nije bilo,“ rečenica je mnogih roditelja, koji kritikuju današnji koncept zaštite u školama. Ova nostalgija, često obojena emocijama, okuplja mnoge koji prkose promenama i smatraju da je jedinstvo, poštovanje i vaspitanje koje dolazi iz kuće bilo dovoljno za održavanje reda. Međutim, svet se promenio, opasnosti su danas drugačije i mnogo veće. U prošlim vremenima nije bilo mobilnih telefona, društvenih mreža i digitalnog nasilja koje danas preti da naruši bezbednost dece na način kakav pre nismo mogli ni da zamislimo.
Školstvo u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, doživelo je dramatične promene tokom poslednjih nekoliko decenija. Od vremena kada su učionice bile simbol stroge discipline i poštovanja autoriteta, pa do današnjeg digitalizovanog obrazovanja i uvođenja obezbeđenja, školstvo se razvijalo u korak sa društvenim promenama. Ali koliko smo zaista napredovali, i da li je svaki korak unapred bio i poboljšanje?
Sećanje jednog bivšeg đaka na učiteljicu koja je, iako stroga, ostavila neizbrisiv trag u njegovom obrazovanju. „Niko nije smeo da zucne dok je ona pričala. Kreda u ruci i tabla bili su njeni alati, a red i rad su bili nepisani zakoni učionice. Svi smo znali svoje mesto,“
Generacije odrasle u drugoj polovini 20. veka dobro pamte vreme kada je učitelj bio neprikosnoven autoritet. Disciplina i red bili su osnova školovanja. Učitelji su imali moć koja je prevazilazila samu učionicu, a poštovanje pravila bilo je neupitno. Nije bilo retkost da deca osećaju strepnju pred „strožim“ nastavnicima, a ocene nisu bile samo pokazatelj znanja, već i prilagođavanja pravilima.
Roditelj: „Moje dete zna da koristi tehnologiju bolje nego ja, ali često imam osećaj da se lako zbunjuje i brzo gubi fokus. Često se pitam, gde je onaj osećaj odgovornosti koji smo mi imali u školi?“
Današnji školski sistem izgleda potpuno drugačije. Digitalna tehnologija promenila je sve – od načina predavanja do izvora informacija. Tableti i pametni telefoni zamenili su sveske i knjige, a učionice su postale multimedijalni prostori. Učenici danas imaju pristup ogromnom broju informacija putem interneta, a digitalne platforme omogućavaju personalizovano učenje.
Iako ova tehnologija donosi mnoge prednosti, često se postavlja pitanje da li je moderna generacija zaista bolje pripremljena za život. Dok su „stari đaci“ učili iz knjiga i putem strogih metoda, današnja deca razvijaju veštine koje su potrebne za digitalno doba – brzinu pretrage, kritičko mišljenje i snalaženje u mnoštvu informacija. Međutim, nedostaje im disciplina i posvećenost koju su imali prethodni naraštaji.
Nastavnik: „Nekada smo rešavali sve kroz razgovor i autoritet. Danas je obezbeđenje prisutno jer više nemamo moć da sami uspostavimo red. To je tužno, ali je postalo neophodno.“
Jedna od najočiglednijih promena u školama danas jeste uvođenje obezbeđenja. Nekada su škole bile mesta gde su učenici osećali sigurnost, a konflikti su se rešavali autoritetom nastavnika. Danas, međutim, sve više svedočimo slučajevima vršnjačkog nasilja, sukoba, pa čak i napada na nastavnike, što je dovelo do toga da se obezbeđenje smatra neophodnim.
Uvođenje obezbeđenja u školama direktan je odraz promena u društvu i sistema vrednosti. Ranije su problemi u školama bili ograničeni na nestašluke, dok se danas suočavamo s ozbiljnijim izazovima – nasilje, vandalizam i čak kriminalne aktivnosti među učenicima postali su deo svakodnevice. Obezbeđenje nije tu samo radi kontrole, već radi stvaranja osećaja sigurnosti, kako za decu, tako i za nastavnike.
„Učili smo iz knjiga, pisali domaće zadatke, ali smo znali da moramo da radimo da bismo nešto postigli. Danas deca mogu pronaći sve na internetu, ali to ne znači da zaista uče.“
Iako se svet promenio, osnovni izazovi u obrazovanju ostali su isti. Kako motivisati učenike? Kako osigurati kvalitetnu nastavu? I najvažnije, kako inspirisati mlade da postanu odgovorni i posvećeni? Tehnologija može pomoći, ali bez prave strukture i sistema vrednosti, ona ostaje samo alat.
Na kraju, pitanje ostaje – šta možemo naučiti iz prošlosti? Možda su stare škole bile strože, a nastavnici rigorozniji, ali iz tih škola izlazili su đaci s jasnim osećajem odgovornosti i radne etike. Danas, nova generacija donosi kreativnost, tehnološke veštine i otvorenost za promene, ali i sa izazovima koji zahtevaju novi pristup disciplini.
Uvođenje obezbeđenja u škole govori mnogo o promenama u društvu, ali i o potrebi da škole ponovo postanu sigurna mesta za učenje i razvoj. Idealno bi bilo spojiti ono najbolje iz oba sveta – posvećenost, red i osećaj odgovornosti iz prošlosti, sa prednostima moderne tehnologije.
Škola će uvek biti ogledalo društva, a svaki korak koji preduzmemo danas oblikuje budućnost ne samo pojedinaca, već i cele zajednice.
