Kako rešiti problem pasa lutalica je pitanje od „milion dolara“

SREMSKA MITROVICA. Napušteni psi lutalice predstavljaju ozbiljan problem u selima u Sremu, što potvrđuje veliki broj pošte koja često stiže na adresu redakcije ozon Media.

Iako mediji često izveštavaju o posledicama napada pasa lutalica na ljude i životinje, važno je naglasiti da su ovi incidenti samo rezultat problema koji se treba rešiti.

Na ulicama u gradu i selima Sremske Mitrovice na više lokacija nalaze se psi lutalice. Građani prijavljuju čopor lutalica utros u ulici Ilariona Ruvarca, Parobrodska, parking ispred Maksija, ispred škola... Bilo je i napada, građani s jedne strane smatraju da su krivci prolaznici koji „navodno“ napadaju te iste pse, dok sa druge strane roditelji strahuju, jer su često psi tu i gde se deca igraju. Večita borba, ko je kriv?

Problem pasa lutalica rešava u okviru ograničenja raspoloživih resursa, novca i ograničenja u pogledu prostora u skloništima za životinje.

Kako rešiti problem pasa lutalica?
Pitanje pasa lutalica preovlađuje u raznim seoskim i gradskim sredinama, a opština Sremska Mitrovica nije izuzetak. Uprkos namenskom finansiranju za njihovu dobrobit, problem izgleda i dalje postoji, uz alarmantan porast populacije pasa lutalica u urbanim i ruralnim područjima. Opština Sremska Mitrovica se aktivno bavi pitanjem pasa lutalica kroz inicijative humanog hvatanja i zbrinjavanja.
Uprkos redovnom radu Zoo higijene, azila za pse koji postoji u okviru KP Zavoda ali i nekoliko privatnih, grad Sremska Mitrovica se suočava sa izazovima jer su psi lutalice sve više prisutni na ulicama. Prisustvo životinja lutalica, posebno u čoporima, predstavlja zabrinutost za bezbednost građana. Strah od ujeda pasa prisutan je kod odraslih, posebno roditelja, zbog dece koja sama odlaze u školu.

Problem pasa lutalica nije aktuelan samo u Srbiji, mnoge države se bore sa ovim problemom. U mnogim država kazne za napuštanje ljubimaca su ogromne i što je važnije – sprovode se! U Srbiji vlasnici pasa nisu kažnjeni kada psa puste na ulicu, iz njima poznatih razloga. Kada se stvore čopori traži se rešenje od nadležnih, azila ali to nije rešenje, sve je manje mesta za napuštene pse.

Nepresušni izvor novih pasa na ulici je pojava svima poznata kao – napuštanje ljubimaca. Rezultat nezrelosti i neodgovornosti pojedinaca koji uzimaju pse za kućne ljubimce, a potom ih, kad period oduševljenja prođe, ostavljaju na ulici u nekom udaljenom delu grada, izletištu, šetalištu, igralištu ili pored kontejnera. 

„Ko voli pse, ne bira kakvog će psa voleti. Ko više voli sebe nego psa, mora pažljivo odabrati retkog i skupog psa, zbog koga će još više voleti sebe“, rekao je davno veliki Duško Radović. U tih nekoliko reči sadržana je čitava filozofija ljubavi prema našim najodanijim prijateljima. Ali, istina je sasvim prosta i potpuno drugačija.
Odgovorno posedovanje kućnih ljubimaca je najvažnije za efikasno smanjenje broja lutalica i napuštenih životinja. Zajedničkim radom zajednica može da stvori sigurnije i skladnije okruženje za ljude i životinje u svim sredinama.

Ključno je shvatiti da se psi lutalice ne pojavljuju sami na ulicama. Vlasnik jednog od azila u Sremskoj Mitrovici kaže da su azili puni i ističe da su ljudi glavni uzrok ovog problema. Maltretiranje životinja na okrutan i nehuman način doprinosi sve većem prisustvu pasa lutalica u našim zajednicama.
Rešavanje pitanja pasa lutalica zahteva kolektivne napore zajednice. Neophodno je promovisati odgovoran tretman prema životinjama i zalagati se za saosećanje prema životinjama. Edukacijom javnosti o pravilnoj nezi životinja i isticanjem važnosti sterilizacije/kastracije, možemo sprečiti prenaseljenost pasa lutalica i smanjiti njihovo prisustvo na ulicama, dodaje vlasnik privatnog azila.

Čipovanje i registracija kućnih ljubimaca predstavlja zakonsku obavezu svakog vlasnika u Republici Srbiji. Osim toga, ovaj postupak predstavlja odraz odgovornog vlasništva. Da li svi čipuju svoje pse? Ne!
Napušten pas je problem za celu zajednicu: godišnje više od 15.000 građana prijavi da ih je ujeo pas, a najčešće je reč o onima koje je vlasnik napustio. Lokalne samouprave su dužne da u takvim slučajevima isplaćuju odštete, što je opterećenje za njihove budžete.

Inicijativa Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama da se maksimalna kazna za ubistvo životinje sa 12 meseci poveća na tri do pet godina zatvora, te da se napuštanje životinja, koje je prema definiciji oblik zlostavljanja, iz prekršaja preinači u krivično delo