SREMSKA MITROVICA – Promocija 14. godišnjaka Književne zajednice Sremska Mitrovica započela je minutom ćutanja u znak sećanja na Veru Sladić i Dušana Bobića, članove zajednice koji više nisu sa nama.
Predsednica Književne zajednice, Mirjana Marković, istakla je značaj aktivnosti realizovanih tokom godine. Ovogodišnja tema godišnjaka bila je „Ulica mog detinjstva“ uz mogućnost slobodnih tema. U izdanju su sabrani radovi 76 autora, među kojima su članovi zajednice, ali i pisci iz drugih gradova Srbije i dijaspore. Korice krasi slika Jasne Arbanas, dok je dizajn potpisala Vladislava Radanov. Na prvoj stranici nalazi se delo Gorana Tomasa Pečnera iz Novog Zelanda, pesnika i „doktora osmeha“ čija misija u Ujedinjenim nacijama doprinosi dobrobiti čovečanstva.
Priznanja i nastupi
Na promociji je uručena novčana nagrada i zahvalnica Hajrudinu Durmanoviću za doprinos radu zajednice. Pesnikinja Jelica Džugurdić uručila mu je priznanje, nakon čega je izveo pesmu „Ulicom Kralj Petra,“ koja je postala simbol Književne zajednice.
Zahvalnice za najbolje radove uručene su Lori Deh, kojoj je priznanje predao Nebojša Draganović, kao i Tei Ćirić, kojoj je nagradu uručio Tihomir Bešović. Zahvalnicu za najbolju priču dobila je Olga Ermolaev iz Rusije, a priznanje joj je predala Jasna Arbanas.
Program su obogatili nastupi nagrađenih autora, koji su čitali svoje pesme i priče, kao i etno grupa „Hram“ iz Laćarka, izvodeći pesme „Sveta zemlja srpska“ i „Rasti, rasti moj zeleni bore.“
Gosti
Svoje radove predstavili su i brojni autori iz Srbije i dijaspore, među kojima su Žaklina Marković Mitić, Slobodan Vasić, Sanja Obradović, Milisav Bančević, Nedeljko Terzić, Bogica Krunić, Slavka Đurišić Pajić, Milan Kostadinović, Ljiljana Tatić Lukić, Slavo Mijatović Kojin, Jovan Umetić i Boško Zubović.
Etno grupa „Hram“ zatvorila je program pesmama „Jovano, Jovanke“ i „Slavni grade,“ a predsednica zajednice poželela je prisutnima nove stvaralačke uspehe i mnogo radosti u narednoj godini.
Program su moderirale Jelena Šuljmanac Milošević i Milijana Dmitrović Torma iz Biblioteke „Gligorije Vozarović.“
