Sremska Mitrovica – U trenutku kada je predškolsko obrazovanje od ključnog značaja za razvoj dece, pojavljuje se ozbiljna zabrinutost zbog neakreditovanih objekata koji se nazivaju „vrtićima“ – objekti bez dozvole za rad Ministarstva Prosvete. Ovi objekti, često registrovani kao zabavno-rekreativne aktivnosti ili dečiji edukativni centri, ne ispunjavaju standarde predškolskih ustanova. O tome razgovaramo sa Vesnom Stanimirović, vlasnicom privatnog vrtića „Stonogica“
Deca koja ne pohađaju akreditovanu ustanovu suočavaju se sa ozbiljnim problemom kada stasaju za predškolsko obrazovanje. Naime, moraju da izađu iz okruženja gde su već upoznali drugare, vaspitačice i svoje svakodnevno okruženje, da bi nastavili obrazovanje u ustanovi koja je akreditovana. Ovaj prelazak može predstavljati veliki izazov za dete, što dodatno naglašava značaj izbora pravog vrtića.
Kako su neakreditovani objekti postali sve prisutniji, roditelji se često suočavaju s izborom mesta za čuvanje dece ne znajući šta sve stoji iza tog izbora. Razlike između pravih, verificiranih predškolskih ustanova i takozvanih „vrtića“ (kako se često nazivaju) su ogromne, a posledice mogu biti ozbiljne.
Šta tačno predstavlja problem „lažnih vrtića“ u našem obrazovnom sistemu?
„Problem „lažnih vrtića“, objekti bez dozvole za rad Ministarstva Prosvete”, jer upravo oni imaju natpis vrtić, je u tome što ovi objekti, iako se reklamiraju kao vrtići, zapravo nisu prošli neophodne akreditacije i nemaju standarde koje propisuje Ministarstvo prosvete. Oni su registrovani kao zabavno-rekreativne aktivnosti ili dečiji edukativni centri, što znači da ne ispunjavaju zahteve za predškolske ustanove. Na primer, ne moraju imati licencirane vaspitače, pravilno opremljen prostor ili primenjivati obrazovne programe“. Predškolsko obrazovanje je izuzetno važno za razvoj dece, i to je nešto što svi ozbiljni pružaoci usluga treba da shvate. U poslednje vreme smo svedoci povećanja broja neakreditovanih objekata koji se nazivaju „vrtićima“, ali u stvarnosti nisu akreditovani i ne ispunjavaju standarde. Kao vlasnica privatnog vrtića „Stonogica“, mogu vam reći da je za nas veoma važno da budemo u skladu sa svim propisima i standardima koje postavlja Ministarstvo prosvete.
Koje su glavne razlike između akreditovanih predškolskih ustanova i ovih neakreditovanih objekata?
„Glavna razlika leži u standardima koje akreditovane ustanove moraju da ispune. One moraju da se pridržavaju strogo definisanih uslova koji uključuju uređenje prostora, didaktička sredstva, i obrazovanje vaspitača. Pored toga, akreditovane ustanove imaju timove za dodatnu obrazovnu podršku i redovno se prate od strane sanitarnih inspekcija. Neakreditovani objekti ne moraju da se pridržavaju ovih standarda i često samo pružaju osnovnu uslugu čuvanja dece bez obrazovnih aktivnosti. Naša ustanova, kao i sve akreditovane predškolske ustanove, mora da ispuni stroge standarde. To uključuje uredno opremljene prostorije, licencirane vaspitače, i primenu obrazovnih programa koji su odobreni od strane Ministarstva prosvete. Takođe, imamo formirane timove za dodatnu obrazovnu podršku i uključujemo stručnjake za obrazovanje i vaspitanje dece sa poteškoćama u razvoju. Ujedno, redovno se pratimo kroz sanitarne i prosvetne inspekcije koje proveravaju sve aspekte našeg rada, od higijene do kvaliteta hrane..
Struktura i timovi u akreditovanim predškolskim ustanovama
Akreditovane predškolske ustanove organizovane su na način koji obezbeđuje visok kvalitet obrazovanja i zaštite za decu. Pored stručnih timova, važne uloge u vođenju ustanove imaju i različiti organi i saveti. Evo pregleda ključnih timova i organa u okviru akreditovanih predškolskih ustanova:
Tim za preventivnu zdravstvenu zaštitu: Ovaj tim se bavi prevencijom zdravstvenih problema kod dece, obezbeđujući redovne medicinske provere i sprovođenje zdravstvenih mera.
Tim za zaštitu od nasilja, diskriminacije, zanemarivanja i zlostavljanja: Njihov zadatak je da stvore sigurno okruženje za decu, prepoznaju i reaguju na bilo kakve oblike nasilja ili zlostavljanja, i obezbede da svi postupci budu u skladu sa zakonima i pravilnicima.
Tim za inkluzivno obrazovanje i podtimovi za dodatnu obrazovnu podršku: Ovaj tim radi na uključivanju svih deteta u obrazovni proces, uključujući i decu sa specijalnim potrebama. Podtimovi se fokusiraju na pružanje dodatne obrazovne podrške kako bi se svakom detetu omogućilo postizanje najboljih rezultata.
Tim za profesionalni razvoj zaposlenih: Ovaj tim osigurava kontinuirano usavršavanje i obrazovanje vaspitača i drugih zaposlenih, kako bi se njihovi kompetencije i znanja uskladili sa najnovijim obrazovnim trendovima i standardima.
Tim za unapređenje i razvoj ustanove: Njihov cilj je da stalno unapređuju kvalitet rada ustanove, uključujući poboljšanje uslova, materijalne opreme i obrazovnih metoda.
Tim za samovrednovanje: Ovaj tim analizira i procenjuje rad ustanove kako bi identifikovao snage i slabosti, i predložio mere za poboljšanje.
Tim za razvoj predškolskog programa: Ovaj tim radi na kreiranju i unapređenju obrazovnih programa i kurikuluma koji su u skladu sa savremenim obrazovnim standardima.
Pored stručnih timova, ključne uloge u vođenju i nadzoru nad radom ustanove imaju i sledeći organi:Savet roditelja: Ovaj savet pruža povratne informacije i preporuke na osnovu iskustava roditelja čija deca pohađaju ustanovu. Oni igraju ključnu ulogu u osiguravanju da se potrebe i brige roditelja uzmu u obzir u vođenju ustanove.
Vaspitno-obrazovno veće: Ovaj organ fokusira se na razvoj i implementaciju obrazovnih programa i standarda, kao i na unapređenje metoda vaspitanja i obrazovanja. Oni osiguravaju da obrazovni programi budu u skladu sa najnovijim obrazovnim trendovima i potrebama dece.
Upravni odbor: Ovaj odbor ima nadležnost za upravljanje i nadzor nad radom ustanove. On se bavi donošenjem odluka o ključnim pitanjima kao što su budžet, strategije razvoja i politika ustanove. Svaki od ovih timova i organa ima ključnu ulogu u obezbeđivanju da akreditovane predškolske ustanove funkcionišu na najvišem nivou, pružajući deci optimalne uslove za učenje i razvoj. Kroz ovu strukturu, ustanove su u mogućnosti da prepoznaju i reše potencijalne probleme, unaprede kvalitet obrazovanja i stvore bezbedno i podsticajno okruženje za svu decu.
Kako roditelji mogu prepoznati razliku između pravih vrtića i objekata bez dozvole za rad Ministarstva Prosvete?
„Nažalost, mnogi roditelji nisu dovoljno informisani o ovim razlikama. Pravi vrtići su akreditovani i imaju sve potrebne sertifikate, dok ovakvi objekti često nemaju nikakvu zvaničnu akreditaciju. Preporučujem roditeljima da se informišu o statusu ustanove na sajtu Ministarstva prosvete i da traže preporuke od drugih roditelja ili stručnjaka“.
Šta se može učiniti da se poboljša situacija i zaštite deca?
„Ključno je da se svi objekti koji se bave predškolskim obrazovanjem obavezuju na iste standarde. Treba uvesti obavezu verifikacije svih objekata koji nude usluge čuvanja i obrazovanja dece, kao što je slučaj sa akreditovanim ustanovama. Takođe, važno je da se poveća svest među roditeljima o važnosti odabira verifikovanih ustanova i da se poboljša kontrola i nadzor nad radom svih objekata koji se bave predškolskim obrazovanjem. Najveći izazov je nedostatak regulative kod neakreditovanih objekata. Oni često nemaju odgovarajuće prostore ili stručni kadar, što može direktno uticati na kvalitet usluge i bezbednost dece. Ovakvi objekti ne moraju da prate iste standarde kao akreditovane ustanove, što može dovesti do problema u kvalitetu obrazovanja i sigurnosti. Kod nas, svaka odluka i promena se vrši u skladu sa pravilnicima i standardima kako bi deca imala najbolji mogući početak u obrazovanju.“.
Kakva je trenutna situacija u vezi sa objektima bez dozvole za rad Ministarstva Prosvete?
„Ovakvi objekti često nisu podložne istim pravilnicima kao akreditovane ustanove. Dok neki od njih rade vrlo kvalitetno i sa posvećenjem, ne postoji obaveza da se prate standardi kao što su sanitarne inspekcije ili formiranje timova za inkluzivno obrazovanje. Roditelji treba da budu oprezni i da se informišu o uslovima i standardima pre nego što se odluče za upis svoje dece. Preporučujem roditeljima da se uvek informišu o statusu ustanove na zvaničnim sajtovima i da traže preporuke od drugih roditelja ili stručnjaka. Treba proveriti da li je ustanova akreditovana, kakvi su uslovi u prostorijama, kakav je stručni kadar i kako se vodi briga o deci. Takođe, neka ne bude dovoljna samo blizina ustanove, već treba razmotriti sve aspekte koji doprinose kvalitetu obrazovanja i sigurnosti.“.
Šta bi trebalo da uradimo kako bismo unapredili situaciju u predškolskom obrazovanju?
„Potrebno je da se svi objekti koji pružaju obrazovne usluge verifikuju i da se standardi ujednače. Akreditovane ustanove već ispunjavaju sve zahteve i kontinuirano se usavršavaju, dok neakreditovani objekti često ne prate iste standarde. Kroz ove mere možemo osigurati da sva deca imaju pristup kvalitetnom i sigurnom obrazovanju“ .Ključno je da se uvede obaveza verifikacije za sve objekte koji pružaju usluge čuvanja i obrazovanja dece. Takođe, potrebno je povećati svest među roditeljima o razlikama između akreditovanih ustanova i neakreditovanih objekata. Roditelji treba da budu informisani o tome šta je sve potrebno za kvalitetnu predškolsku ustanovu i da se ne oslanjaju samo na vizualne aspekte ili oglašavanje. Kontrola i nadzor nad radom svih objekata su od suštinske važnosti za očuvanje kvaliteta i bezbednosti obrazovanja..
U svetlu svega rečenog, očigledno je da je od esencijalne važnosti da se svi objekti koji pružaju usluge čuvanja i obrazovanja dece verifikuju i usklade sa propisanim standardima. Samo na taj način možemo obezbediti da deca dobiju odgovarajuću podršku i obrazovanje, dok roditelji mogu biti sigurni u kvalitet i bezbednost usluga koje koriste. Intervju sa Vesnom Stanimirović osvetljava značaj verifikacije i regulacije u predškolskom obrazovanju. Razlike između akreditovanih i neakreditovanih objekata su značajne, a roditeljima se savetuje da budu pažljivi prilikom odabira vrtića. Samo kroz ujednačavanje standarda i obavezu verifikacije možemo osigurati da deca dobiju odgovarajuću obrazovnu podršku i sigurnost.
