Prema podacima Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima Republike Srbije (CERT), građani Srbije su u prvih devet meseci 2024. godine izgubili više od 54 miliona dinara zbog prevara na društvenim mrežama. Najveći broj prevara desio se na Fejsbuku i Instagramu, a glavni metod prevare je fišing – krađa identiteta i podataka.
Kako funkcionišu fišing prevare na društvenim mrežama?
Prema Jovan Milosavljeviću, rukovodiocu Službe za informacionu bezbednost RATEL-a, cilj fišing napada je krađa poverljivih informacija, kako ličnih tako i finansijskih. Prevare se najčešće odvijaju kroz sponzorisane oglase na Fejsbuku i Instagramu, gde se korisnicima nudi brza i laka zarada.
Taktike prevaranata na Fejsbuku i Instagramu
Korisnici koji kliknu na ove oglase često bivaju preusmereni na grupe na aplikacijama kao što su Telegram ili Votsap, gde im prevaranti nude lažne prilike za zaradu. Milosavljević ističe da prevaranti koriste mentore koji vode timove i navode žrtve da ulože sve više novca, sve dok ne shvate da su prevareni.
Kako se zaštititi od fišing prevara?
Stručnjaci upozoravaju građane da dva puta razmisle pre nego što ostave svoje podatke na internetu, posebno kada je zarada suviše laka i brza. Milosavljević savetuje da se uvek kontaktira direktno sa kompanijama koje promovišu oglase kako bi se proverila njihova verodostojnost.
Prevare na društvenim mrežama postaju sve češće u Srbiji, a građani gube milione dinara zbog fišing napada. Kako biste se zaštitili, važno je biti oprezan, proveravati izvore informacija i dvaput razmisliti pre nego što delite svoje podatke online.
