Sremska Mitrovica – Prikolica „Dubrava“, čuvena po svojoj dugovečnosti i prepoznatljivosti, nezaobilazan je prizor na sremskim selima. Ono što mnogi ne znaju jeste da se ova prikolica već više od pola veka proizvodi u radionici Kazneno-popravne ustanove (KPU) u Sremskoj Mitrovici. Iza rešetaka ovog zatvora krije se dobro opremljena štamparija koja izrađuje obrasce za sudove širom Srbije, ali i drvni pogon gde se proizvode palete, košnice, piknik garniture, režiserske stolice i mnogi drugi proizvodi.
Osuđenici u Srbiji nisu prisiljeni da rade – to je njihov izbor. Gotovo polovina njih odlučuje da se radno angažuje, najčešće zbog prilike da steknu zanat ili radno iskustvo. Većina dolazi u kazneno-popravne ustanove bez diplome ili kvalifikacija, dok polovina izlazi sa stečenim zanatom, piše Forbes
Osuđeni rade za platu, ali je ona manja od uobičajene – garantovana im je petina minimalca. U slučajevima angažovanja van zavoda, gde osuđenici rade za poslodavca pod ugovorom sa zatvorskom ustanovom, naknada može dostići i 70% standardne zarade za obavljeni rad.
Sav prihod od prodaje proizvoda izrađenih u kazneno-popravnim ustanovama koristi se za opremanje zatvora i poboljšanje uslova boravka osuđenika. Osuđenici pak deo svojih plata koriste za kupovinu u zatvorskim kantinama, ali i šalju novac svojim porodicama.
Poseban značaj ima njihova obuka za razne zanate. Na listi su zanimanja poput varioca, bravara, stolara, kuvara, pekara, pa čak i specifičnih poslova poput rada na CNC mašinama ili proizvodnje PVC stolarije. Na sertifikatima koje dobijaju, nigde nije naznačeno da su izdati tokom izdržavanja kazne, čime se izbegava stigmatizacija.
Za one koji žele da pokrenu sopstveni posao po izlasku, postoji podrška. Nemačka organizacija Help nudi opremu i mašine vredne do 2.500 evra, dok država štedi budžetska sredstva koristeći nameštaj i druge proizvode izrađene u zatvorima za opremanje svojih institucija.
Ipak, istraživanja pokazuju da većina bivših osuđenika nailazi na predrasude pri zapošljavanju. Čak 81% njih aktivno traži posao, ali ih prepreke često obeshrabruju. Poslodavci koji prepoznaju vrednost njihovih veština dobijaju kvalitetne radnike sa iskustvom, dok bivši osuđenici dobijaju šansu za novi početak.
Uz ulaganje u obrazovne programe i pripremu za tržište rada, proces resocijalizacije osuđenika može značajno doprineti njihovom povratku u društvo, što donosi korist i pojedincima i zajednici.
Kolika je plata osuđenika?
Osuđenici tokom izdržavanja kazne imaju pravo na novčanu naknadu za rad, koja se obračunava u skladu sa zakonom. Plata zavisi od vrste angažmana:
- Minimalna naknada: Osuđenicima je garantovana petina minimalne zarade u Republici Srbiji, što predstavlja osnovni nivo primanja.
- Veća zarada: U posebnim slučajevima, poput rada kod trećih lica van zavoda, osuđenici mogu dobiti do 70% od naknade za rad koju poslodavac isplaćuje kazneno-popravnoj ustanovi.
Naknada za rad uplaćuje se na depozitni račun osuđenika u zatvoru, a oni tim sredstvima mogu raspolagati za kupovinu u zatvorskim kantinama ili slati novac svojim porodicama.
Koliko mogu da dobiju nakon izlaska?
Po izlasku iz zatvora, osuđenici koji steknu sertifikate o završenim obukama imaju priliku da pokrenu sopstveni posao uz podršku međunarodnih organizacija. Na primer:
- Nemačka organizacija Help pruža pomoć bivšim osuđenicima kroz opremu i mašine u vrednosti do 2.500 evra, što im omogućava da započnu samostalni biznis.
Ovakvi programi pomažu bivšim osuđenicima da se lakše reintegrišu u društvo i obezbede sebi finansijsku stabilnost. Za mnoge od njih, zanimanja naučena u zatvoru postaju osnova za stabilan i legalan prihod.
Više čitajte OVDE
