SREMSKA MITROVICA. Ako smatrate da su vaša radna prava ugrožena, možete pod imenom i prezimenom ili anonimno podneti prijavu inspekciji rada. Inspekcija rada može da primora poslodavca da prijavi radnika koji radi „na crno“ , ali inspektori rada ne mogu da primoraju poslodavca da, na primer, nadoknadi štetu ili isplati zaostale zarade radniku, već može samo da podnese prekršajnu prijavu protiv poslodavca.
Na našu adresu svakodnevno pristižu razna pitanja, pa i ona vezana za radna prava radnika. Neka od njih su vezana za otkaze ali i za godišnje odmore. Radnici uglavnom pitaju gde se nepravilnosti prijavljuju. U nastavku su odgovori na neka vaša pitanja.
Odeljenje inspekcije rada Sremska Mitrovica u okružnoj područnoj jedinici u Sremskom upravnom okrugu sa sedištem u Sremskoj Mitrovici;
- SREMSKI UPRAVNI OKRUG – INSPEKCIJA RADA REPUBLIKE SRBIJE
Opštine Sremska Mitrovica, Šid, Irig, Ruma, Pećinci, Inđija, Stara Pazova Sremska Mitrovica, sedište okruga Svetog Dimitrija 8, II sprat Ruma, Glavna 107 Stara Pazova Svetosavska 11, I sprat Inđija Vojvode Stepe 34 faks: 022/ 554-799 telefon: 022/554-799 sr.mitrovica.ir@minrzs.gov.rs
Prava radnika treba posmatrata kao skup prava koja štite radnika od poslodavca, države ali i od samih sebe, a važe za pravni okvir koji se najčešće krši.
Prijava se podnosi u slobodnoj formi, ali je važno da pored predmeta prijave, ona sadrži i podatke o poslodavcu na koga se odnosi prijava, odnosno tačan naziv i adresu sedišta poslodavca, odnosno izdvojene poslovne jedinice poslodavca. Inspekciji se možete obratiti putem „i-mejla, telefona ili odlaskom u prostorije inspekcije rada“.
Podnosioci prijave mogu biti „radnici i druga zainteresovana lica„, što znači da prijavu ne mora nužno podneti radnik/ca zaposlen/a kod poslodavca, već bilo koje drugo lice.
Radnik, može anonimno prijaviti nepravilnosti i „inspektor rada će postupiti po svakoj prijavi, a jedina razlika je u tome što će podnosilac, ukoliko je potpisao prijavu, dobiti i informaciju o izvršenom nadzoru i preduzetim merama“. To znači da ukoliko prijavljujete nepravilnosti anonimno, ne možete pratiti šta je inspekcija rada uradila po vašoj prijavi. Sa druge strane, slanjem anonimne prijave inspekciji možete zaštiti svoj identitet samo ako poslodavac krši prava većeg broja zaposlenih u Vašoj firmi. Na primer, možete anonimno prijaviti ako poslodavac ima veliki broj radnika „na crno“ ili nijednom radniku ne isplaćuje naknadu za prekovremeni rad.
Budući da prijavu inspekciji mogu da podnesu i „druga zainteresovana lica“, možete podneti prijavu, na primer, preko advokata ili zastupnika i navesti njegove podatke (ime, prezime i adresu) i na taj način zaštititi svoj identitet, a istovremeno od inspekcije dobijate izveštaj o inspekcijskom nadzoru.
Ukoliko prijavljujete „rad na crno„, kažu iz Ministarstva, inspektor utvrđuje da zatečeni radnik radi kod poslodavca bez prijave i nalaže poslodavcu da sa radnicima zatečenim na radu sklopi ugovor na neodređeno vreme. Ipak, zakon ne sprečava poslodavca da kasnije isti ugovor i raskine.
Takođe, ukoliko se radnik, na primer, obrati inspekciji jer smatra da je nezakonito dobio otkaz, a pokrenuo je radni spor protiv poslodavca, inspektor može da odloži izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu (da radnika vrati na posao) do donošenja pravosnažne odluke suda ukoliko je, kako piše u Zakonu o radu, „očigledno povređeno pravo zaposlenog“.
U slučaju da prijavljujete neisplaćivanje zarade, inspektor, ukoliko utvrdi nepravilnosti, može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i poslodavac može (na osnovu odluke suda) platiti kaznu, u zavisnosti od prekršaja, do dva miliona dinara. Problem je u tome što adekvatnu odštetu za kršenje radnih prava radnik/ca može ostvariti samo pokretanjem radnog spora na sudu.
Ako prijavljujete da je vaša bezbednost i zdravlje na radu ugroženo, inspektor može da zabrani rad na tom radnom mestu i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca.
Ostvarivanje prava na godišnji odmor i srazmerni godišnji odmor
Pravo na godišnji odmor je pravo iz radnog odnosa, koje prema članu 68. Zakona o radu, zaposleni stiče u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Ovo pravo imaće i zaposleni koji je tokom ovih mesec dana bio na bolovanju ili je npr. koristio pravo na plaćeno odsustvo, jer se vreme koje je provedeno na odsustvu sa rada po oba ova osnova uračunava u ukupno vreme provedeno na radu, odnosno smatra se neprekidnim radom.
Sticanje prava na godišnji odmor, odnosno na njegov srazmerni deo nije uslovljeno vrstom radnog odnosa, odnosno da li je u pitanju rad na određeno ili neodređeno vreme, niti da li je npr. zasnovan radni odnos sa pripravnikom ili je ugovoren probni rad. Srazmerni godišnji odmor ostvariće svi oni zaposleni koji su zasnovali radni odnos u tekućoj godini, odnosno oni kojima radni odnos prestaje u kalendarskoj godini. Jedina razlika između radnog odnosa na određeno i neodređeno vreme jeste u tome što se prilikom izračunavanja dužine odmora kod zaposlenih na određeno vreme uzima u obzir period na koji su zasnovali radni odnos, dok se kod zaposlenih na neodređeno vreme polazi od pretpostavke da radni odnos traje i po isteku kalendarske godine te se uvek uzima broj meseci od momenta zasnivanja odmora pa do isteka te godine.
Godišnji odmor se može koristiti jednokratno, u dva ili u više delova. Ako zaposleni koristi godišnji odmor iz dva dela prvi deo mora trajati najmanje dve radne nedelje neprekidno a preostali deo se može iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine. Posle navedenog perioda zaposleni ne može koristiti odmor iz prethodne godine, odnosno neiskorišćeni godišnji odmor mu propada.
Minimalna dužina trajanja prvog dela godišnjeg odmora propisana je Zakonom i jasno je da poslodavac ne može svojevoljno skratiti zaposlenom prvi deo odmora na manje od dve radne nedelje, ali da li se na zahtev zaposlenog može koristiti prvi deo odmora u kraćem trajanju od dve nedelje. U situaciji kada se godišnji odmor koristi u delovima, trajanje prvog dela godišnjeg odmora ne može biti kraće od dve radne nedelje i mora da se iskoristi do kraja kalendarske godine za koju se ostvaruje pravo na godišnji odmor. Nema mogućnosti da se poslodavac i zaposleni dogovore o kraćem korišćenju prvog dela godišnjeg odmora, osim ako se radi o srazmernom godišnjem odmoru koji u ukupnom trajanju ne iznosi dve radne nedelje.
Prema tome, na zahtev zaposlenog preostali deo godišnjeg odmora ne mora da se koristi u kontinuitetu, već u delovima, koji mogu da budu kraći od dve radne nedelje, ako mu je takvo korišćenje godišnjeg odmora odobrio poslodavac.
Poslodavac je dužan da o pravu na godišnji odmor zaposlenog odluči rešenjem. Pravilo je da se rešenje o korišćenju godišnjeg odmora dostavlja zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora, a izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavcu je dato da može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
Pravo zaposlenog na godišnji odmor je ne samo njegovo zakonsko pravo, već spada u kategoriju ljudskih prava i sloboda koje se jemče ustavom i međunarodnim konvencijama. Ovog prava se zaposleni ne može odreći, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom. Zaposlenom se može isplatiti naknada za neiskorišćeni godišnji odmor samo u slucaju prestanka radnog odnosa, a kada zaposleni nije bio u prilici da iskoristi godišnji odmor. U tom slučaju zaposleni ima pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za ceo odmor ili deo odmora koji nije iskoristio. Naknada se isplaćuje u visini prosečne zarade za prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora. Na ovu naknadu plaća se porez i doprinosi kao i na zaradu.
