Od Nove godine: Raste kamata i rate stambenih kredita

Od 1. januara 2024. godine, fiksna kamatna stopa na stambene kredite u Srbiji biće ukinuta. Finansijski ekspert Vladimir Vasić za Blic objašnjava da je do 31. decembra na snazi odluka Narodne banke Srbije (NBS), koja omogućava da svi koji imaju stambene kredite plaćaju kamatu od 4,08%.

Trenutna referentna kamatna stopa, Euribor, iznosi 3,28%. Tokom prošle godine, Euribor je bio u minusu od 0,55%, ali je zatim skočio na skoro četiri procenta.

„Za 150.000 ljudi u Srbiji koji imaju stambene kredite, Euribor je ključna komponenta u mesečnoj rati. Uz trenutnu vrednost od 3,28%, dodaje se marža banke koja se kreće između jedan i tri procenta. To znači da ukupna kamatna stopa može dostići između 4,28% i 6,28%, u zavisnosti od banke. Ako uzmemo gornju granicu, kamatne stope bi značajno porasle bez intervencije NBS“, za Blic  objašnjava Vasić.

NBS je najavila da će od 1. januara stupiti na snagu zakon kojim će se fiksirati kamatne stope na pet procenata.

„Iako to znači povećanje sa trenutne stope od 4,08%, to je i dalje niže od potencijalnih 6,28% bez ovih zaštitnih mehanizama. Na primer, za stambeni kredit od 50.000 do 70.000 evra, povećanje od jednog procenta može povećati mesečnu ratu za oko 5.000 dinara. Ovaj dodatak nije zanemarljiv za mesečni budžet“, ističe Vasić.

Da nije ovih mera NBS, zajmoprimci bi sada osećali značajniji finansijski teret. Povećanje kamatne stope od jednog procenta direktno utiče na povećanje mesečnih rata, čineći kredite teže podnošljivim za prosečnog građanina.

Međutim, mehanizmi zaštite poput fiksiranja kamatne stope na pet procenata pružaju određenu stabilnost i smanjuju mogućnost drastičnih povećanja.

„Optimalna situacija bi bila da kamatne stope ostanu na 4,08%, dok Evropska centralna banka (ECB) postepeno smanjuje Euribor. Takvo smanjenje bi omogućilo značajan boljitak za zajmoprimce, ali se očekuje smirivanje situacije tek u naredne dve godine“, kaže Vasić.

On napominje da, iako povećanje sa 4,08% na 5% nije idealno, izbegnut je teži scenario od 6,28%, pružajući građanima određenu finansijsku sigurnost.

„Verujem da se minus od 0,55% neće ponoviti. Novac mora imati svoju cenu i očekuje se da bude negde oko dva procenta u odnosu na Euribor“, zaključuje Vasić.