U svakodnevnom životu, mnoge žene obavljaju poslove kuvara, njegovatelja, učitelja, pedagoga, psihologa i spremačice. Za zaposlene žene, rad u kući postaje druga smena. Kada bismo računali koliko košta jedan radni sat čistačice, kuvarice ili kućne pomoćnice, dobili bismo pristojnu sumu. Prema istraživanju Akademije ženskog preduzetništva iz Novog Sada, kada bi žene bile plaćene za rad koji obavljaju u domaćinstvu po tržišnim cenama, njihova mesečna zarada iznosila bi oko 72.000 dinara, piše novaekonomija.rs
„I dalje, ipak, postoji neravnomernost raspodele u kućnom radu. Učešće žena je tri puta veće u neplaćenim poslovima. Ti poslovi ne podrazumevaju samo nabavku i održavanje kuće, već i brigu o porodici, upravljanje domaćinstvom, emotivni rad, a ne samo fizički, brigu o starijima… Sve to u velikoj meri obavljaju žene. Tu je i rad domaćih zadataka sa decom, odvoženje na treninge, kod lekara… Ako poredimo porodice iz urbane sredine u odnosu na porodice na selu, neravnomernosti su značajno veće,“ napominje programska menadžerka Inicijative za socijalna i ekonomska prava A11 Milica Marinković za Novu ekonomiju i dodaje da je ženama koje žive u širim porodicama još teže da raspodele kućne poslove sa partnerom.
Ana, 38, iz Sremske Mitrovice, radi kao učiteljica u osnovnoj školi i majka je dvoje dece. „Kada se vratim kući, počinje druga smena. Kuvanje, čišćenje, pomaganje deci oko domaćih zadataka… Nekada se osećam kao da nikada ne prestajem da radim. Moj muž pomaže kada stigne, ali većina poslova ostaje na meni.“
Istraživanja pokazuju da je učešće muškaraca u kućnim poslovima i dalje minimalno u poređenju sa ženama. Dok se muškarci uglavnom bave poslovima kao što su popravke u kući ili baštovanstvo, žene preuzimaju većinu svakodnevnih zadataka koji su ključni za funkcionisanje domaćinstva.
Marija, 45, zaposlena je kao medicinska sestra. „Radim noćne smene, ali i pored toga, kućni poslovi ne čekaju. Većinu vremena provodim brinući o deci i starijim roditeljima. Kada bi se sve to računalo kao plaćen rad, mislim da bih zarađivala više nego na svom poslu.“
Jelena, 30, je nezaposlena majka troje dece. „Ljudi misle da je biti kod kuće lako, ali to je daleko od istine. Rad u domaćinstvu je neprestani ciklus koji nema radno vreme. Kada se sve sabere, jasno je da iako ne radim ‘zvanično,’ zapravo privređujem za porodicu.“
Ako uzmemo u obzir tržišne cene rada čistačice, kuvarice i kućne pomoćnice, mesečna zarada žene koja obavlja te poslove iznosila bi oko 72.000 dinara. Ova suma jasno pokazuje da žene doprinose privredi iako njihov rad često ostaje nevidljiv i neplaćen.
Razlike u raspodeli kućnih poslova još su izraženije u ruralnim sredinama, gde tradicionalni pogledi na rodne uloge često dominiraju. U urbanim sredinama, iako postoji određeni napredak, žene i dalje nose veći teret kućnih obaveza.
Zaključak je jasan – rad žena u domaćinstvu je ključan za funkcionisanje porodice i društva, ali i dalje ostaje neplaćen i često neprepoznat. Potrebno je raditi na ravnomernijoj raspodeli kućnih poslova kako bi se osiguralo da žene ne budu dvostruko opterećene i da njihov doprinos bude adekvatno vrednovan.
Razvod i prava žena
Situacija gde je udata žena svoj „radni vek“ ili barem jedan njegov deo provela kod kuće, sa zanimanjem domaćice, vrlo je problematična ukoliko dođe do razvoda braka
Situacija gde je udata žena svoj „radni vek“ ili barem jedan njegov deo provela kod kuće, sa zanimanjem domaćice, vrlo je problematična ukoliko dođe do razvoda braka, koji je sam po sebi prema mnogobrojnim istraživanjima jedan od najstresnijih događaja u životu, piše Žena Blic
– Prema porodičnom Zakonu Republike Srbije, zakonska pretpostavka je da se zajednička imovina deli na pola i to je oboriva pretpostavka. Postoji imovina koja predstavlja posebnu imovinu supružnika, a postoji ona imovina koja se tretira kao zajednička imovina. Zajednička imovina je ona koja je stečena radom za vreme trajanja bračne zajednice. I prilikom podele imovine, prema Zakonskim odredbama, svako raspolaže pravom na njen deo srazmerno svom doprinosu. Ovakva norma je povoljna i dalje širinu sudiji prilikom odlučivanja. To znači da se može tvrditi suprotno, a onaj ko tvrdi da se udeli u imovinu imaju drugačije raspodeliti takvu činjenicu treba i da dokaže. Na primer, muž finansijski jedini privređuje, a žena brine o deci, kući, domaćinstvu, obrocima. Pred sudom se postavlja pitanje koliki je njen doprinos u svemu što je muž zaradio. U praksi je retkost da žena, ukoliko nije privređivala, ostvari onoliko koliko zakon pretpostavlja, uglavnom se ono što uspe da ostvari u postupku svodi na neki manji deo, na primer 1/3 predmetne imovine
Žene zbog nedostatka sredstava odustaju od postupka
Nažalost, ono što se u stvarnosti dešava, dosta je udaljeno od teorije.
– Često žene odustanu od postupka, koji su pokrenule u vezi sa podelom imovine, u slučaju razvoda, u toku njegovog trajanja. Najviše iz razloga što nemaju dovoljno prihoda, ili nemaju prihoda uopšte da bi ostale u postupku do kraja i ostvarile svoja prava koja im zakon garantuje. Ono što je češća situacija jeste da pod pritiskom bivšeg partnera, muža, ne mogu da istraju upravo zbog ekonomske zavisnosti kojoj su dugo bile podređene, te on i dalje ima svojevrstan uticaj i autoritet nad ženom u ovom položaju
Žena mora da počne da radi i privređuje kako bi imala od čega da se izdržava, jer se dešava situacija da ostanu „na ulici“ ili „bez ičega“, što je udaljava od sudskog procesa i najčešće se ti postupci završavaju „dogovorom“ na štetu nezaposlene žene.
– Poruka je da se iz postupka ne izlazi, ma koliko se činilo teško, jer se uglavnom sa izvesnim stepenom sigurnosti može reći da će joj neki deo imovine, procentualno izraženo, pripasti. A sada koliki, zavisi od konkretnih okolnosti – naglašava naša sagovornica.
Visoka taksa – još jedna zamka
Takođe, značaj uloge žene u zajednici se umanjuje i zbog toga što su često u brigu o domaćinstvu i porodici bili uključeni i njeni širi članovi porodice, na primer babe i dede. Nakon razvoda je ženama teško da se orijentišu, a najteže je nalaženje prvog zaposlenja u kasnim godinama, ali ih u procesu potraživanja svog udela, kao osnove da krenu dalje, čeka još jedna prepreka.
– Ono što je jako važno napomenuti, za odlučivanje o udelu nezaposlene supruge u takvim postupcima pred sudom, za vrednost spora i određivanje sudske takse kao osnovica uzima se vrednost imovine koja je sporna. Taksa često iznosi koliko i prosečno polovno vozilo u Srbiji. A da bi se postupak završio mora da se angažuje advokat, veštak koji povećavaju te troškove, i samo utvrđivanje vrednosti rada nezaposlene supruge praktično ispada nedostižno – ističe advokatski prirpavnik Marta Savić.
Izvor Ozon/Nova ekonomija/Žena Blic
