Sremska Mitrovica – Mladi u Srbiji uskoro bi mogli lakše da rešavaju stambeno pitanje zahvaljujući inicijativi za smanjenje učešća za stambene kredite na 3–5% umesto trenutnih 10–20%. Ovaj predlog, koji je najavio predsednik Aleksandar Vučić, usmeren je ka mladima koji žele da kupe prvu nekretninu.
Šta predlog donosi?
Generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije, Marina Papadakis, istakla je da su komercijalne banke spremne da podrže ovu inicijativu, ali da je neophodan dogovor sa Narodnom bankom Srbije (NBS). „Ona je rekla za RTS da se radi na modelima koji bi smanjili učešće za stambene kredite sa trenutnih 20 odsto na tri do pet odsto, uz očuvanje finansijske stabilnosti u narednim decenijama. Mladi često navode stambeno pitanje kao ključni izazov. Ovo nije samo ekonomsko pitanje, već i korak ka jačanju društva i podsticanju demografskog rasta,“ rekla je Papadakis.
Računica: Koliko bi mladima olakšalo?
Za prosečan stan od 50 kvadratnih metara u Sremskoj Mitrovici, gde kvadrat košta 1.600 evra (prosek), ukupna cena iznosi 80.000 evra.
- Uz učešće od 3%, potrebno je izdvojiti 2.400 evra (oko 280.000 dinara).
- Uz učešće od 5%, iznos bi bio 4.000 evra (oko 470.000 dinara).
Preostali deo bi se otplaćivao kroz mesečne rate. Na primer, uz standardnu kamatnu stopu od 5% godišnje i rok otplate od 25 godina, rata bi iznosila između 53.000 i 57.000 dinara mesečno.
Mogu li mladi živeti od ostatka plate?
Za bračni par sa ukupnom platom od 168.000 dinara, po Republičkom zavodu za statistiku, prosečna plata u Sremskoj Mitrovici iznosi 84.000 dinara, rata kredita činila bi oko 32%–34% prihoda. Ostatak bi bio dovoljan za osnovne životne troškove, koji uključuju hranu, komunalije i prevoz, ali uz pažljivo planiranje budžeta.
Troškovi života: Da li mladi mogu opstati uz kreditne obaveze?
Ekonomski uslovi u Srbiji oblikuju mogućnost mladih parova da izdrže mesečne troškove uz otplatu stambenog kredita. Prema trenutnim podacima, troškovi života uključuju nekoliko ključnih stavki:
- Hrana i piće: Prosečno domaćinstvo izdvaja između 40.000 i 50.000 dinara mesečno za osnovne prehrambene proizvode.
- Komunalije: Struja, grejanje, voda i internet koštaju oko 15.000–20.000 dinara mesečno.
- Prevoz: Gorivo ili javni prevoz zahtevaju izdvajanje od 6.000 do 12.000 dinara mesečno, zavisno od udaljenosti i navika putovanja.
- Ostali troškovi: Odeća, zdravstvene usluge, obrazovanje ili zabava variraju, ali prosečno iznose između 10.000 i 20.000 dinara.
Koliko ostaje nakon otplate kredita?
Uz platu od 168.000 dinara i mesečnu ratu kredita od 53.000–57.000 dinara, mladom paru ostaje između 111.000 i 115.000 dinara za život.
Osnovni troškovi – hrana, komunalije i prevoz – iznose oko 70.000–80.000 dinara, ostavljajući par sa 30.000–40.000 dinara za štednju, dodatne potrebe ili nepredviđene troškove.
Iako je preostali iznos dovoljan za pokrivanje osnovnih potreba, nepredviđeni troškovi, poput popravke automobila ili medicinskih intervencija, lako mogu narušiti finansijsku stabilnost. Inflacija i rast cena dodatno otežavaju štednju.
Geografski faktori takođe igraju ulogu – troškovi života u manjim mestima su niži, dok su u većim gradovima poput Beograda ili Novog Sada značajno viši. To znači da model može biti održiviji za mlade u manjim sredinama.
Kako bi se saznalo šta misle mladi o predlogu smanjenja učešća na stambene kredite, sprovedena je anketa među građanima. Evo šta su rekli:
Da li smanjenje učešća na 3–5% olakšava kupovinu stana za mlade?
Petar i Ana smatraju da smanjenje učešća svakako pomaže. „Ovo nam omogućava da brže rešimo stambeno pitanje. Brže ćemo sakupiti novac za učešće, a to nam daje veću sigurnost u procesu kupovine stana,“ objašnjava Petar. Oni veruju da je ovo važan korak za mlade koji žele svoj prostor. Smatraju da bi im rata kredita bila prihvatljiva. „Mogli bismo da izdvajamo do 30% našeg budžeta za ratu, ali to znači da bismo morali vrlo pažljivo da planiramo troškove,“ kaže Ana. „S druge strane, to bi imalo manji uticaj na naše osnovne potrebe,“ dodaje Petar.
Marko i Jovana imaju delimično pozitivno mišljenje. „Korak je svakako u dobrom smeru, ali mesečne rate su još uvek visoke. Zbog toga nismo sigurni da li bismo mogli da izdržimo sve troškove,“ kaže Jovana. Marko dodaje da bi smanjenje učešća trebalo da bude samo jedan od koraka, jer ostali troškovi, poput kamata i cena kvadrata, i dalje predstavljaju prepreku. „Naša rata bi bila skoro pola mesečnih prihoda, što bi nas ograničilo u mnogim stvarima. To bi bio problem,“ ističe Jovana. Marko se slaže, naglašavajući da bi troškovi za hranu, komunalije i prevoz već zauzeli značajan deo njihovog budžeta. „Ove promene su korak napred, ali mislim da bi trebalo da budu i niže kamatne stope, ili da država da subvencije kako bismo se odlučili za kredit,“ kaže Jovana.
Milan smatra da su problemi sa kreditima mnogo veći. „Učešće je možda manja prepreka, ali kamate i cena kvadrata ostaju ogromni problemi. Na kraju, smanjenje učešća je samo manji korak,“ ističe Milan.
