U borbi za vlast, političke grupacije često pribegavaju različitim taktikama kako bi privukle podršku građana, a jedna od najčešćih metoda je manipulacija informacijama o medijskom finansiranju. U Sremskoj Mitrovici, lokalne kampanje često koriste zavaravanje naroda u vezi s finansiranjem lokalnih medija, stvarajući percepciju da su ti mediji „kupljeni“ ili politički pristrasni. Međutim, kako zapravo funkcioniše finansiranje medija?
U lokalnim kampanjama, političke grupacije često pokušavaju da diskredituju medije, plasirajući polovične ili pogrešne informacije o njihovom finansiranju. U Sremskoj Mitrovici, ovo je posebno izraženo kroz lažne tvrdnje o načinu na koji lokalni mediji funkcionišu, ali kako zapravo izgledaju njihove finansije?
Kako se finansiraju lokalni mediji?
Mediji u lokalnim sredinama, poput Sremske Mitrovice, finansiraju i kroz konkurse koje raspisuju lokalni, pokrajinski i republički nivoi vlasti. Ovi konkursi su ključni za opstanak mnogih redakcija koje se bore s teškim finansijskim uslovima. Konkretno, lokalni mediji konkurišu sa projektima od javnog značaja, kao što su izveštavanje o radu lokalne samouprave, kulturnim i društvenim događajima i slično.
Na primer, ako jedan lokalni medij ugovori milion dinara na konkursu za izveštavanje građana, taj iznos se koristi za pokrivanje troškova izveštavanja. Ovaj novac, međutim, najčešće nije dovoljan za sve troškove, s obzirom na to da plata jednog novinara, zajedno sa doprinosima, jedva da pokriva troškove. Najmanje, jedan novinar radi na konkursnom izveštavanju. Negova plata + doprinosi ne pokrivaju ovaj iznos koji je opredeljen konkursom.
Važno je napomenuti da svi mediji u Sremskoj Mitrovici koji učestvuju na konkursima moraju da dostave projekte koji prolaze kroz transparentan selekcioni proces. Informacije o ovim konkursima su javno dostupne, pa je lako proveriti na koji način su mediji dobili sredstva.
Grupacije koje žele da potkopaju kredibilitet medija često manipulišu činjenicama. Primera radi, sredstva koja medij dobije putem konkursa, kao što je jedan milion dinara za izveštavanje, predstavljaju samo deo realnih troškova rada novinara. Zlonamerno se izostavlja činjenica da takva sredstva nisu dovoljna za operativne troškove jednog medija, već su deo pokušaja da mediji opstanu u teškim finansijskim uslovima.
Jasno je da je diskreditacija medija, kroz plasiranje polovičnih informacija o njihovom finansiranju, strateška taktika za kontrolisanje narativa i oblikovanje javnog mnjenja. Upravo zato je važno da građani prepoznaju značaj transparentnog informisanja i nezavisnog novinarstva u lokalnim zajednicama.
A kako se finansiraju „nezavisni mediji“?
Tu dolazimo do interesantnog pitanja — kako funkcionišu mediji koji se često predstavljaju kao „nezavisni“? Mnogi od njih ne konkurišu na lokalnim konkursima ili ih ne prolaze, iako je to u Sremskoj Mitrovici skoro nemoguće, jer većina medija učestvuje i dobija sredstva putem projekata. Ako pogledate dostupne podatke, videćete da svi lokalni mediji deo svojih prihoda ostvaruju upravo putem konkursa.
Međutim, ono što nije transparentno jesu donacije koje neki, kako sebe nazivaju, „nezavisni“ mediji primaju. Ovi mediji često tvrde da se finansiraju iz nezavisnih izvora, ali to nije u potpunosti tačno. Oni se finansiraju putem marketinga kao i ostali mediji, konkursa, ali i donacija različitih organizacija. Za razliku od konkursa koje raspisuju lokalni, pokrajinski i republički nivoi vlasti , informacije o donacijama ili konkursima nekih drugih organizacija nisu javno dostupne, pa postoji mogućnost da neki mediji sakriju odakle tačno dolazi njihov novac.
Iako se mediji predstavljaju kao ključni za informisanje javnosti i demokratski proces, pitanje njihovog finansiranja često postaje polje za manipulaciju. Transparentno finansiranje kroz konkurse je dostupno svima, ali pitanje donacija ostaje neosvetljeno, posebno u slučaju „nezavisnih“ medija. Građani bi trebali da budu svesni tih činjenica i da ne nasedaju na narative koji dolaze sa polovičnim informacijama.
Jasno je da i mediji i građani treba da imaju uvid u to kako se novac raspodeljuje, kako bi zadržali poverenje u institucije i javno informisanje.
Ovakve manipulacije često dovode do toga da novinari postaju mete različitih oblika nasilja. Nažalost, mediji koji nisu 100% transparentni često su i najglasniji u javnosti, predstavljajući se kao žrtve. To jeste važno — svaki napad na novinare treba biti izuzetno ozbiljno shvaćen i strogo sankcionisan. Međutim, ono što mnogi ne primećuju je da mnogi novinari svakodnevno trpe pritiske, uvrede, pa čak i napade, bilo na ulici, bilo na društvenim mrežama. Mnogi novinari – ćute! Ovi incidenti su često rezultat manipulacija javnim mnjenjem i plasiranja pogrešnih ili iskrivljenih informacija, čime se stvara neprijateljsko okruženje prema predstavnicima medija.
