VIDEO Kultura pod lupom. Ona je bila član Odbora za osnivanje Muzeja Srema. Pod njenim nadzorom obavljena je i prva rekonstrukcija crkve posvećene arhiđakonu prvomučeniku Stefanu …

Sremska Mitrovica/Ozon Media – Ruskinja Irina Ne­po­ko­jčic­ka je bila član Odbora za osnivanje Muzeja Srema. Pod njenim nadzorom obavljena je i prva rekonstrukcija crkve posvećene arhiđakonu prvomučeniku Stefanu i niz drugih veoma značajnih aktivnosti. Od svih građevina, međutim, koje je iza sebe ostavila, jedino fontana Kameni cvet čuva legendu o nastanku. 

Fontana Kameni cvet se nalazi u centru gradskog parka u neposrednoj blizini Srpskog doma u Sremska Mitrovica napravljena je 1948. godine, autora Ruskinje Irine Ne­po­ko­jčic­ke, prve poznate žene arhitekte u Sremskoj Mitrovici. Vodoskok je postavljen na mestu nekadašnje „carske lipe”, koju je zasadila Petrovaradinska imovna opština 1879. godine kao spomen na srebrni jubilej (pir) carskog bračnog para – cara Franje Josifa i carica Jelisavete.

Ruskinje Irina Ne­po­ko­jčic­ka se sa svojom porodicom doselila u Sremsku Mitrovicu 1918 godine i ovde je završila školu. Imala je 11 godina kada je zajedno sa roditeljima emigrirala iz bivšeg SSSR u ondašnju Jugoslaviju.

Njen dolazak u Sremsku Mitrovicu je bio težak mada je vrlo brzo završila škole. Završila je fakultet u Zagrebu i zaposlila se u Gradskoj upravi u Sremskoj Mitrovici.

Ona je izmedju ostalog bila i inicijator osnivanja Narodnog Muzeja.

Irina se uklopila ali je uvek osećala tugu prema svom kraju pa je iz te tuge nastao i ovsj cvet, fontana kao simbol njene žudnje koju je osećala za rodnim krajem 

Fontana jedan je od simbola Sremske Mitrovice . Cvet koji je Irina osmislila krije jednu divnu legendu. Često Irina noću nije spavala i jedne noći u snu joj se pojavi princeza, ćerka cara Tiberija.

Princeza je u snu Irini rekla da vidi njenu tugu, i da želi da u ovom Gradu ostave simbol njihove tuge i suza i predložila joj da napravi spomenik tužnog cveta koji će stalno da plače.

Istorija prožeta mitom kaže sledeće. Avarski poslanici dođoše kod cara Tiberija i tražiše mu da otvori kapije grada, a Avarski knez Bajan im nudi zauzvrat prijateljstvo. Car je izbezumljeno odgovori: „Recite svom knezu da ću mu radije dati jednu od svojih ćerki, kojih imam dve, nego da svojevoljno predam Sirmium“. Tada je nastala izreka da Sirmium vredi više od careve ćerke. U palati grada sedela je uplakana princeza i uznemirena kad je čula da je otac nudi Bajanu. Od tada Sirmium postaje za nju grad tuge i bolesti. Tuga je bilo toliko velika da je ubrzo umrla. Njene poslednje misli su bile upućene ocu, i Sirmiumu, i želji da zadobije očevu ljubav, a to je jedino mogla ako bi se poistovetila sa Sirmiumom. Priča se da je bog ispunio želju mlade, lepe prinzeze i pretvorio je u kameni cvet, koji je postao deo grada. Kameni cvet plače za sve stanovnike drevnog grada te ostavlja više vremena za ljubav i ostale radosti zivota.

Irina je osmislila cvet u obliku krina koji je i fontana, pa voda u fontani simolizuje njihove suze.

Irina je na neki način našla satisfakciju kroz izgradnju kamenog cveta.

Ovaj cvet odavno nije više samo spomenik tuge već radosti i životu. Kraj Kamenog cveta, mnogi su prohodali, deca se tu penju i skaču i tu su prvi put i upala u vodu, kraj cveta se proslavljaju mature, počinju ljubavi, dele najlepše uspomene… I sve to zahvaljujući Ruskinji koja je ostavila trajno obeležje o sebi i svom životu u gradu na Savi. 

U Sremu je radila na projektovanju i izgradnji škola, od kojih je osmoletka u Vojki, najveća seoska škola u to vreme, podignuta po njenom projektu i pod njenim nadzorom. Radila je i na izgradnji puteva i kanalizacionih mreža, stambenih zgrada i drugih javnih objekata. Posle oslobođenja Sremske Mitrovice 1944. godine organizovala je prikupljanje građevinskog materijala za podizanje pet spomenika, i to dva za poginule crvenoarmejce i tri za poginule heroje NOV. Uz pomoć tadašnje narodne vlasti i uz odobrenje nadležnih ruskih komandi na Sremskom frontu, Irina je ostvarila želju, prenevši posmrtne ostatke ruskih heroja, iz Laćarka i Jarka, na mitrovačko pravoslavno groblje. 

Irina Nepokojčicka je rođena u selu Kuzbekova, u Rusiji, 1909. godine. U Sremsku Mitrovicu se doselila 1937. godine, gde je ostala do prerane smrti. Umrla je 14. oktobra 1948. u 39. godini od teške bolesti karcinoma, samo pet meseci pošto je isklesala kamenu fontanu. Sahranjena je u porodičnoj grobnici na Pravoslavnom groblju u Sremskoj Mitrovici.

„Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“