Sremska Mitrovica – Često se vidi kako pod teretom poskakuje sremskim selima. Prikolica „dubrava“ proizvodi se više od pola veka, i to u radionici Kazneno-popravne ustanove Sremska Mitrovica. U ovom zatvoru radi dobro opremljena štamparija, pa odatle stižu i obrasci za potrebe srpskih sudova. U drvnom pogonu proizvode se palete, košnice, piknik garniture, režiserske stolice… „Dubrava“ im je, međutim, nesporni trejdmark, piše eKapija.
Slično je i u drugim kaznenim ustanovama. Osuđenici šiju posteljine, mantile, bluze, rančeve, obrađuju zemlju, prave PVC stolariju…
Na rad ih niko ne tera. Stvar je izbora, a posao izabere skoro svaki drugi osuđenik u Srbiji. U kaznenu ustanovu, ubedljiva većina, stiže bez struke, zvanja i diplome. Polovina izađe sa zanatom u rukama.
Tržište rada u uslovima ograničene slobode ima svoja pravila. Ona osnovna – odmor, bolovanje, satnica, jednaka su onima koja važe sa druge strane rešetaka. Propisuje ih Zakon o radu.
I osuđenici rade za platu. Ona je, doduše, manja. Garantovana im je petina minimalca, a u određenim zakonom propisanim slučajevima, zarađuju 70 odsto od naknade za rad koju isplaćuje poslodavac zavodu. U ovom slučaju, osuđeni obavlja poslove koji su sistematizovani kod trećeg lica. Mora da ispunjava uslove u pogledu stručne kvalifikacije i iskustva.
S druge strane, većina njih stiču prvu praksu, ne bi li tim zanimanjem obezbedili platu kada oduže dug društvu.
Šalju deo plate i porodicama
Sva sredstva koja se prikupe prodajom proizvoda na kome su radili osuđenici koristi se za opremanje zatvora i poboljšanje uslova njihovog boravka, pojašnjavaju u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
– Radno angažovanje osuđenih lica u zavodu i izvan zavoda regulisano je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i Pravilnikom o radu osuđenog lica. Na radno angažovanje van zavoda imaju pravo samo ona osuđena lica koja kaznu izdržavaju u otvorenom ili poluotvorenom odeljenju zavoda. Znači da oni imaju pravo i na izlaske u grad, posete porodici za vikend, posete porodici za praznike… – ističu u Upravi.
Da bi radili u drugoj firmi, van kaznenog kruga, ugovor sa poslodavcem sklapa kazneno-popravna ustanova. Ali, to ne mogu svi osuđenici.
– Svi osuđenici za svoje radno angažovanje, bez obzira na to da li su angažovani u zavodu ili van zavoda, primaju novčanu naknadu. Odnosno, platu koja im se uplaćuje na njihove depozite u zavodima – kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
– Sredstvima sa depozita osuđenici raspolažu za kupovinu svega što im je potrebno u zavodskim kantinama. Neretko šalju novac i svojim porodicama – navode.
Radno mesto i van zatvora
Da bi radili kod drugog poslodavca, van zatvora, odluku donosi upravnik, ali na predlog stručnog tima.
– Upravnik zaključi ugovor o radnom angažovanju osuđenih sa trećim licem. U cenu rada se uračunavaju svi troškovi koje zavod ima u realizaciji ugovora o upošljavanju. To su troškovi goriva za prevoz osuđenih, troškovi ishrane – odgovorili su za Forbes Srbija u Upravi.
– Naknadu po ugovoru treće lice plaća zavodu. Zavod prihod troši isključivo za naknade za rad i nagrade za rad osuđenih, za tehnološko unapređenje rada i poboljšanje uslova života osuđenih i pritvorenih osoba – navodi se.
Osuđenik može da radi na radnom mestu van zavoda – i po odluci sudije za izvršenje.
– Zakon propisuje mogućnost da osuđeni koji je razvrstan u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje zavoda obavlja poslove na radnom mestu van zavoda, ako za to postoje uslovi, a krivično delo za koje je lice osuđeno nije u vezi sa tim poslovima – ukazuju u Upravi.
– Na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja stručnog tima i uz saglasnost osuđenog, upravnik zavoda podnosi sudiji za izvršenje zahtev sa nacrtom ugovora kojim se određuju uslovi pod kojim će osuđeni obavljati poslove na radnom mestu van zavoda.Kolika je plata osuđenika
Kada se ispune uslovi, odluku o radu na radnom mestu kod trećeg lica donosi sudija za izvršenje. Ugovor, na koji je prethodno data saglasnost sudije, zaključuju zavod i treće lice.
– U ovom slučaju, osuđeni praktično zasniva radni odnos kod trećeg lica – poslodavca, jer obavlja poslove koji su sistematizovani kod trećeg lica i za koje ispunjava uslove u pogledu stručne kvalifikacije i iskustva. Mesečna naknada je propisana i iznosi najmanje 20% od najniže cene rada u Republici Srbiji, a izuzetak je kada je osuđenom omogućeno da radi na radnom mestu van zavoda, po odluci sudije za izvršenje, i tada mu pripada 70% od naknade za rad koju isplaćuje poslodavac zavodu – navode u Upravi.
Neki pre toga nikad nisu radili
Osuđeni imaju pravo da rade tokom izdržavanja zatvorske kazne samo na dobrovoljnoj osnovi. Svrha rada je da se radno osposobi, stekne navike i veštine i tako uspešnije reintegriše u društvo. Nemali broj osuđenih nikad ranije nije radio i imao mogućnost da izgradi najosnovnije radne navike.
– U našim zavodima prvi put imaju mogućnost da nauče neki zanat koji će im kasnije pomoći da se lakše zaposle. Stručni tim zavoda predlaže upravniku zavoda radno angažovanje osuđenog na osnovu: utvrđenog stepena rizika, psihičkih, fizičkih i zdravstvenih sposobnosti, stručnih kvalifikacija, izraženih želja osuđenog i prema mogućnostima zavoda – objašnjavaju u Upravi.
Dobiju i sertifikat varioca, bravara, kuvara…
Obučavaju se za varioca, bravara, stolara, keramičara, fasadera, zidara, kuvara, pekara, elektroinstalatera, vodoinstalatera, tapetara, krojača, hidroizolatera, sito-štampara, štampara na tekstilu, limara, armirača, zatim za rad na CNC mašinama, za rad u plastenicima, na glodačkim i metalo-strugarskim mašinama… U sertifikatima koje osuđenici dobiju u zavodima nigde se ne navodi da su stečeni tokom izdržavanje zatvorske kazne kako bi se izbegla svaka moguća stigmatizacija. Kako navode u Upravi, s obzirom na to da su u pitanju izuzetno dobri i iskusni radnici, bivši osuđenici imaju otvoren odnos sa poslodavcima u pogledu činjenice gde su stekli iskustvo.
– Na poslodavcima je da prepoznaju značaj zapošljavanja ovih osoba jer, pre svega, dobijaju kvalitetnu radnu snagu koja ima iskustvo na poslovima koji su izuzetno traženi – stav je Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
– Ne troše se resursi i vreme na njihovo osposobljavanje, a bivšim osuđenim licima se daje šansa da osiguraju finansijsku sigurnost sebi i porodici. Nisu retki slučajevi da nam se bivši osuđenici jave i pohvale da su počeli da rade upravo poslove koje su naučili tokom izdržavanja kazne. To je najčešći slučaj sa variocima, bivšim osuđenicima koji su naučili da rade sa PVC stolarijom, fasaderima, pekarima – dodaju.
Pomoć za pokretanje posla po izlasku
Po isteku kazne, osuđenici na osnovu stečenih sertifikata mogu da se obrate nemačkoj nevladinoj organizaciji Help za pomoć. Oni od ove organizacije mogu da dobiju opremu i mašine u vrednosti do 2.500 EUR kako bi pokrenuli sopstveni posao.
Proizvodi osuđenika, s jedne strane, donose prihode, ali i uštede. Njihovim krevetima, ormarićima, pa i dušecima su opremljeni pojedini blokovi kaznenih ustanova.
– Ogromne uštede smo ostvarili u budžetu Republike Srbije tokom rekonstrukcije paviljona u svim zavodima od 2012. do danas – kažu u Upravi.
– Opremamo ih nameštajem, dušecima i posteljinom koje prave obučeni osuđenici u zavodima u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Nišu, Valjevu… Tako su poslednja dva izgrađena zatvora – KPZ u Pančevu i KPZ u Kragujevcu opremljeni nameštajem koji su izradili osuđenici u Zabeli, Nišu, Sremskoj Mitrovici, posteljinom koju šiju osuđenice u KPZ za žene u Požarevcu…
Teže je naći posao na slobodi
Organizacije koje pružaju podršku osuđenicima po izlasku iz zatvora istraživale su koliko im je zaposlenje važno u procesu resocijalizacije. Rezultati istraživanja, koje je sproveo Neostart pre nekoliko godina, pokazuju da većina ispitanika nakon izlaska traži posao. To je slučaj kod 81% osuđenika. Ali im je istovremeno najveća prepreka prilikom traženja posla činjenica da su bivši osuđenici.
– Velika većina osuđenika, njih više od 70%, u nekom trenutku svog života imala je posao, i želi stabilan i legalan izvor prihoda – podaci su ovog istraživanja.
– Iskustva Neostarta pokazuju da oni koji ne odustanu posle prva dva dolaska u program namenjen pronalasku zaposlenja, uglavnom nađu stabilan posao u roku od tri meseca – dodaje se.
U mnogo težem položaju su osuđenici koji nemaju podršku, porodicu i prijatelje.
– Kao zaključak se nameće da je neophodno ulagati u obrazovanje u zatvorima i u individualizovane programe usmerene na pripremu za traženje posla – jedan je od zaključaka istraživanja.
Šta kažu poslodavci?
Istraživanja su se bavila i raspoloženjem poslodavaca prema bivšim osuđenicima. Jedna anketa je sprovedena u okviru projekta „Unapređenje kapaciteta Uprave za izvršenje krivičnih sankcija na polju alternativnih sanckija, postpenalnog zbrinjavanja i zdravstvene zaštite“, koji u Srbiji finansira Evropska unija.
Anketu je popunilo ukupno 120 poslodavaca. Pokazalo se da je svaki četvrti, 24 odsto njih, među zaposlenima imalo bivšeg osuđenika. Skoro 57% poslodavaca se izjasnilo da bi za odluku o zapošljavanju najpre uzeli u obzir radno iskustvo i kvalitet rada bivših osuđenika. Oko 55% je naznačilo da bi pre zapošljavanja želelo da dobije informacije o ponašanju prestupnika tokom izdržavanja kazne.
Šta je sa porezom?
Pojašnjenje o poreskom tretmanu robe i usluga koji su delo osuđenika potražili smo od Poreske uprave. Kada je reč o porezu na dodatu vrednost, propisano je da Republika i njene institucije, kao i one koje pripadaju autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama – nisu obveznici ovog poreza. Misli se na rad iz njihovog delokruga.
– Kao i pravna lica osnovana zakonom, odnosno aktom organa Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave, nisu obveznici u smislu ovog zakona – kažu poreznici.
– To je u slučaju da obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave.
Ako se bave drugim delatnostima, rešenje je drugačije. Roba i usluge se oporezuju stopama od 10 ili 20 odsto.
– Ako prodaju dobra i usluge, obveznici su za promet za koji bi izuzimanje od obaveze moglo da dovede do narušavanja konkurencije, kao i za promet dobara i usluga izvan delokruga organa. Odnosno van obavljanja poslova državne uprave ili lokalne samouprave – preciziraju u Poreskoj upravi.
Zanimalo nas je koja je kaznena ustanova najvrednija, pa tako i plaća najveći iznos poreza na dodatu vrednost. Ti podaci, međutim, smatraju se i čuvaju kao tajni. Poreznici ne mogu da utvrde koliki porez na dohodak kaznene ustanove isplaćuju na ime zarada osuđenika.
– Porez koji se plaća po odbitku za isplate prihoda fizičkim licima, iskazuje se u Pojedinačnoj poreskoj prijavi. Ona u sebi ne sadrži podatak o tome da li je primalac prihoda osuđeno lice – pojašnjavaju nam u Poreskoj upravi.
Izvor eKapija
