Mačvanska Mitrovica – Nekada je briga o okolini bila nešto što se podrazumeva, ali danas, nažalost, mnogi ljudi nemaju dovoljno svesti o značaju pravilnog odlaganja otpada. To je posebno vidljivo u kanalu „Bogaz“ u Sremskoj Mitrovici, koji je postao vidljiv primer nesavesnog ponašanja građana.
Umesto da se otpad odlaže na propisanim mestima, kanal Bogaz postao je odredište za bacanje smeća, stvorivši divlju deponiju koja ozbiljno ugrožava životnu sredinu. Stanovnici ulice Braće Ćulibrk, redovno prijavljuju ovaj problem, ali rešenje izostaje.
Mesna zajednica ulaže napore i čisti ovaj deo kanala koliko je to moguće, ali problem je duboko ukorenjen i traje već godinama, saznajemo od nadležnih. Komunalna inspekcija i policija nekoliko puta su reagovale, ali problem ostaje nerešen. Građani bacaju smeće i postavljaju cevi u kanal uglavnom tokom noći, što dodatno otežava hvatanje počinilaca na delu.
Stanovnici ove ulice svedoče o svakodnevnom odlaganju otpada u kanal od strane svojih komšija. „Otpad se pojavljuje svaki dan u velikim količinama. Situacija je dodatno pogoršana time što su mnoge kuće ilegalno priključile kanalizaciju u kanal, što dodatno zagađuje vodu,“ ističe jedan od zabrinutih stanovnika.
Situacija sa nagomilanim smećem je postala još vidljivija nakon što su „Vode Vojvodine“ započele radove na novom prečistaču u blizini kanala, kanal je zatvoren, pa je nagomilano smeće još vidljivije. Očekuje se da će „Vode Vojvodine“ da očiste i ovaj deo kanala, ipak pravo rešenje leži u promeni ponašanja stanovnika ovog dela Mačvanske Mitrovice. Naime, čišćenje na svakih nekoliko dana nema smisla kada se smeće baca svakodnevno.
Ovako neodgovorno ponašanje ima ozbiljne posledice. Pored očiglednog zagađenja vodotoka, ovakve divlje deponije mogu uzrokovati niz problema:
- Zagađenje podzemnih voda: Otpad odložen u kanalu može ispuštati toksine koji prodiru u zemlju i zagađuju podzemne vode, što je ozbiljna pretnja za zdravlje ljudi i životinja.
- Širenje bolesti: Nepropisno odlaganje otpada stvara povoljno okruženje za razmnožavanje insekata i glodara, što može dovesti do širenja zaraznih bolesti među stanovništvom.
- Uništavanje ekosistema: Zagađenje vode i zemljišta štetno utiče na lokalnu floru i faunu, narušavajući prirodni balans i ugrožavajući biodiverzitet.
- Estetska degradacija: Ovakvi prizori divljih deponija narušavaju izgled grada i umanjuju njegovu privlačnost, što može negativno uticati na turizam i kvalitet života stanovnika.
Divlja odlagališta prvobitno imaju vizuelno loš efekat, ali u odnosu na zdravstveni aspekat to je neuporedivno manji problem. Najugroženiji su svakako oni građani koji žive u neposrednoj blizini smetlišta, kao i proizvodači poljoprivrednih kultura preko čijih njiva se baca otpad tako da iste ne mogu da se koriste, što je često slučaj.
Deponije kontaminiraju zemlju, vazduh, vodu. Često se, pogotovo tokom letnjeg perioda, one i zapale, pa pored opasnosti koju sam požar nosi sa sobom, u tim situacijama pojavljuje se i dim koji takođe sadrži otrovne materije, izuzetno štetne po zdravlje.
Pored ljudi koji na tim deponijama odlažu svoj otpad i sami izlažu sebe rizikom od raznih zaraznih bolesti, na njima često borave i ljudi iz marginalizovanih grupa, socijalno najugroženiji koji takođe grožavaj spostveno, ali kao i prethodni i tuđe zdravlje.
Zdravstveni i sigurnosni rizik tiče se mogućeg širenja bolesti i infekcija i zbog prisustva mnogobrojnih drugih prenosnika zaraze kao što su muve, glodari, ptice, životinja na divljoj deponiji.
Često otpad koji se može naći na divljim deponijama su automobili, akumulatori, šporeti, delovi računarske opreme i motorno ulje, a te stvari (teški metali-produkti raspadanja metalnog otpada, pesticidi, bakterije,….) imaju toksično i karcenogeno dejstvo na ljude, životinje i biljke, koje se kasnije prenosi kroz generacije, kad jednom dospeju u tlo i vodotokove ne poznaju granice privatnog i državnog zemljišta.
Kad je u pitanju širenje zaraznih bolesti, poznato je da su divlje deponije izvor zaraze, pre svega za crevne zarazne bolesti, šugu, kao i bolesti koje prenose insekti i glodari. Na divljim deponijama postoje pogodni uslovi za množenje insekata (krpelji, bubašvabe, muve, komarci,) i glodara (pacovi i miševi) koji su sa svoje strane prenosioci mnogih zaraznih bolesti.
Glodari čiji broj enormno raste na divljim deponijama i u široj okolini su potencijalni prenosioci tularemije, leptospiroze, bruceloze, salmoneloze, hemoragične groznice, besnila, lajšamanijaze i trihineloze.
Očuvanje životne sredine nije samo odgovornost lokalnih vlasti i komunalnih službi, već i svih građana. Ukoliko stanovnici ovog dela Mačvanske Mitrovice ne preuzmu odgovornost i ne prestanu da bacaju smeće u kanal, situacija će se samo pogoršavati, bez obzira na sve napore nadležnih.
Očuvanje prirode je zajednička obaveza i samo odgovornim ponašanjem možemo sačuvati našu sredinu za buduće generacije.
