Kako sam zbog dopisivanja na društvenoj mreži iz Beograda, preko Doboja završio u Sremskoj Mitrovici

Nikola iz Beograda je naučio lekciju i cenu poverenja: Platio je školu i izgubio prijateljstvo

SREMSKA MITROVICA. Svima nama omiljena društvena mreža predstavlja sjajno mesto na kojem može da se pronađe ljubav svog života. Ipak, oprez! Fejsbuk je mač sa dve oštrice! U muško-ženskim odnosima veoma je bitno biti otvoren i iskren kako ne bi došlo do pogrešnih očekivanja i slomljenih srca. Međutim, neretko upravo dođe baš do takvih situacija. To dovodi do preispitivanja, gde smo pogrešili.

Takvu situaciju doživeo je i momak koji je gradio skoro osam godina prijateljstva na Fejsbuku, ali je njihova priča neočekivano završila.

Počeo je sa jednom devojkom da se dopisuje putem društvenih mreža. Ima 31 godinu, a ona je nešto mlađa. Preko sedam godina su komunicirali, razmenjivali poruke i sve je delovalo savršeno. Rekla je da se nikada ranije nije ovako osećala, kao da ga poznaje godinama. Pisali su o iskustvima, devojkama, momcima, životu. Imali su savršen odnos, ali se nisu nikada upoznali.

Kako je dalje istakao, do susreta je došlo posle odluke da konačno uzme godišnji odmor i krene put Doboja. Iz Beograda za Doboj, ali zbog loše komunikacije ili loše sreće završio je u Sremskoj Mitrovici.

Uprkos tome što su imali snažnu emotivnu konekciju putem društvenih mreža, momak je ostao iznenađen kada je njihova priča neočekivano završila. Nakon toliko godina prijateljstva i intenzivne komunikacije, bilo je teško razumeti šta se dogodilo i zbog čega se njihova veza nije razvila dalje.

Bili smo u prijateljskoj vezi, ali poslednjih nekoliko meseci pojavile su se i emocije. Smatrao sam da imam dobrog prijatelja jer smo stvarno prišali o svemu. Ona je meni pomogla u mnogim životnim situacijama, a verujem i ja njoj.

Dogovor je pao!

Razgovarali smo i dogovorili da naredni vikend dođem u Doboj. Organizovao sam putovanje, bukirao mesto za boravak, spakovao ranac i krenuo. Ali, kada sam stigao, dobio sam odgovor da ona nije u Doboju, da se trenutno nalazi u Sremskoj Mitrovici na nekoj obuci. Razmišljam, ako sam već odlučio i došao u Doboj, šta je meni stići i do Sremske Mitrovice.

Stižem u ovaj divni grad, ali nju više ne mogu da dobijem, ne javlja se. Moj prvi dan je prošao u preispitavanju, šta se dešava, da li sam pogrešio. Prespavao sam prvi dan, a sutra sam sam trebao da proslavim 32 rođendan, nisam to očekivao.

Nisam malo novca potrošio. Košta ovakvo putovanje, pogotovo kada radiš kao konobar. Ali nije mi žao, naučio sam školu. Žao mi je što sam završio jedno lepo prijateljstvo i što nisam prepoznao gde je istina a gde neistina. Svaka škola se plaća.

Nije bilo lako. Morao sam štedeti svaki dinar i prilagođavati svoj budžet, ali kada sam konačno kročio na nepoznatu teritoriju, znao sam da je vredelo svakog uloženog truda. Putovanje me je naučilo mnogo toga što nikada ne bih mogao da naučim izvan tog iskustva.

Međutim, dok sam plaćao svoju školu ovog putovanja, postojala je još jedna lekcija koja je došla po svoju cenu. Nažalost, izgubio sam jedno lepo prijateljstvo tokom tog procesa. Shvatio sam da ponekad ne možemo prepoznati istinu od neistine. Poverovao sam u lažna obećanja i prevare, a to me je koštalo dragocenog prijateljstva.

Ova bolna lekcija me je naučila da budem oprezniji i pažljiviji u izboru prijatelja. Nije dovoljno samo poverovati u lepe reči i obećanja. Treba biti svestan da svaka osoba nosi svoje motive i da neki ljudi mogu biti neiskreni. Istina se nekada skriva iza maske laži, a mi moramo biti sposobni da je prepoznamo, priča Nikola iz Beograda.

Koliko (sada razmišljam) nisam imao pameti, toliko sam imao sreće.

Upoznao sam divne ljude koji su me obradovali za rođendan.Saznali smo da devojka nije u Sremskoj Mitrovici, kako sam shvatio, tu je bila njena tetka a ona je sve vreme bila u Doboju dok sam je ja tražio u Sremskoj Mitrovici.

Razgovarali smo telefonom, pravila se da me ne razume, i na kraju blokirala me i na mreži i na telefonu. Totalno sam ostao zbunjen.

Odgovor koji je dobio jeste i onaj koji je najrealniji nakon celokupne situacije. Život treba nastaviti dalje, to je samo jedno iskustvo iz kojeg treba izvući pouku.

Jedan dan u Sremskoj Mitrovici se produžio na tri. Mali divan grad, koji je moju tugu i neraspoloženje pretvorio u lepo putovanje. Upoznao sam mnogo ljudi, obišao istorijska mesta, popularne kafiće i restorane, uživao na keju…

Nisam ljut, ovo je škola, drago mi je da je na kraju sve ispalo mnogo lepše nego što sam očekivao. U Sremsku Mitrovicu se vraćam ponovo ali na dopisivanje na društvenim mrećama, ne!

Ova priča je samo jedan od primera kako se putem društvenih mreža može stvoriti iluzija o bliskosti i emotivnoj povezanosti. Komunikacija preko poruka može stvoriti intenzivnu vezu, ali često nedostaje realna dimenzija susreta i fizičkog prisustva. Može se dogoditi da se tokom virtuelnog dopisivan stvori idealizovana slika osobe, koja se može razlikovati od stvarnosti kada se konačno susretnete.

Zato je važno da budemo oprezni prilikom gradnje emotivnih veza putem društvenih mreža. Potrebno je uspostaviti ravnotežu između virtualne i stvarne interakcije, kako bismo zaista upoznali osobu s kojom komuniciramo i izgradili temelje za zdravu vezu. Otvorenost, iskrenost i jasno izražavanje očekivanja su ključni elementi za izbegavanje razočaranja i slomljenih srca.

Fejsbuk može biti sjajno mesto za upoznavanje ljudi i stvaranje veza, ali treba biti svestan da virtualna stvarnost može biti drugačija od stvarnosti koju ćete doživeti uživo. Važno je pažljivo upravljati svojim emocijama i biti otvoren za mogućnost da stvari ne budu onakve kakve smo zamislili.

Uzmite ovo iskustvo kao podsetnik da je važno biti pažljiv i oprezan prilikom stvaranja emotivnih veza putem društvenih mreža. Uostalom, pravi odnos se gradi na iskrenom susretu i povezanosti izvan virtuelnog sveta.