Sremska Mitrovica– Srpska pravoslavna crkva danas slavi dan svog utemeljivača Svetog Savu. Od polovine 19. veka Savindan se slavi kao školska slava. Sveti Sava je slavljen i kao zaštitnik zanata. U čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva, škole u Srbiji obeležavaju dan duhovnosti, školsku slavu Svetog Savu.
Na Savindan nema nastave.. Savindan se u školama slavio sve do 1945. godine, kada je ukinut, odlukom tadašnjih vlasti. Posle poluvekovne zabrane od komunističkog režima, ponovo se slavi od devedesetih godina prošlog veka. Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu.
Sveti Sava je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko. Kada se zamonašio na Svetoj Gori uzeo je ime Sava. Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i autokefalna Srpska pravoslavna crkva.
On se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova. Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao Simeon, Sveti Sava je osnovao manastir Hilandar i izgradio još 14 manastira, zbog čega je ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj Gori.
Sava je preminuo 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu. Knez Miloš Obrenović je 1823. godine naredio da se Dan Svetog Save obeležava kao školska slava u Srbiji. Sveti Sava je napisao manastirske tipike – Karejski, Hilandarski i Studenički tipik. Prevodio je sa grčkog i posrbio važne pravno-teološke tekstove, Zakonopravilo, što je prevod Justinijanove Šeste novele. To važno pravno delo određuje odnose crkve i države putem takozvane simfonije. Prevodio je Hipokrata i Galena i prikupljao srednjovekovne medicinske zapise, od kojih je nastao Hilandarski medicinski kodeks.
U Hilandaru je 1198. godine osnovao prvu bolnicu. Izdvojio je najvažnije iz srpske tradicije, oplemenio je i povezao sa najvećim duhovnim i civilizacijskim dostignućima svog vremena. Veoma mlad, oko 1192. godine, otišao je u Svetu Goru gde se zamonašio u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla i Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju, za čije je središte odredio manastir Žiču.
Bio je neobično vešt i u državno-diplomatskim poslovima. Godine 1208, u manastiru Studenici nad očevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je svoju zavađenu braću Vukana i Stefana. Preminuo je u tadašnjoj bugarskoj prestonici Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za Bugarsku arhiepiskopiju.
Prema zapisima iz tog vremena, glas o njegovoj smrti stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije. Njegove mošti su iz Trnova prenete i sahranjene u manastiru Mileševi 6. maja 1237. godine. Mošti je spalio Sinan-paša 1594. godine na Vračaru. Na tom mestu sada je spomen-hram posvećen Svetom Savi.
1 komentar
‘Škole u Srbiji obeležavaju dan duhovnosti, školsku slavu Svetog Savu’. Kakva je to srpska ‘duhovnost’? Ili bilo koja druga na ex Yu prostorima ili igde u svetu?! Koja to nacija ima primat u odnosu na druge da je Bog toliko pristrasan i da nekom svecu ili svetici da takvu ulogu ‘zaštitnika duhovnosti određene nacije’? Bog ne favorizuje nijedan aspekt nekog naroda, teritorije ili države u odnosu na ostatak sveta (Dela apostolska 10:34,35). Treba napomenuti da Sveti Sava odavno nema nikakvu ulogu u ničemu što se dešava na Zemlji, jer je mrtav i možda ga se Bog seti i uskrsne na rajskoj Zemlji (Propovednik 9:5,10; Jovan 5:28,29). Sava je bio sposoban političar i diplomata i imao zasluge za prosvetiteljski deo srpske kulture, lepo je i što je pomirio svoju braću, ali to nema veze sa biblijskom duhovnosti i mudrosti (Mat. 5:3). Tadašnja crkva je već odavno bila ogrezla u paganstvo i nehrišćanske postupke, tako da tu nije bilo ni D od duhovnosti, jer su se propagirali uski interesi naroda i države, a ne Božjeg Kraljevstva pod Hristom i Božja volja za Zemlju i ljudski rod (Mat. 6:10). Al’ narod voli da praznuje bez obzira na poreklo običaja i praznika i potencijalne duhovne opasnosti koje to nosi sa sobom. Pa ko voli nek izvoli (1. Kor.10:20-22).
Komentari su zatvoreni.