Na teritoriji Vojvodine danas postoji 11 vetrenjača. Ovi „Vojvođanski divovi“ kako su ih nekada nazivali su krajem 18. veka pravljeni po uzoru na holandske vetrenjače.
Danas, u dobu intenzivne tehnologizacije, predstavljaju jedinstvene turističke atrakcije i nostalgične svedoke jednog vremena u kojima su vetrenjače bile neraskidivo vezane za lokalnu tradiciju i svakodnevni život vojvođanskih seljaka. Osim što su omogućavale proizvodnju hrane, vetrenjače su nekada bili i centri društvenog života, mesto susreta lokalnog stanovništva, upoznavanja mladih i sklapanja poslova.
Što se tiče našeg komšiluka, najbliža nam je Rođina vetrenjača u Čurugu i ona je poslednja je od nekadašnjih 7 koliko ih je bilo u ovom mestu. Mehanizam joj je izrađen 1843. godine u Mađarskoj i iako njeno kamenje ukupne težine 4,5 tone ne melje još od sredine 70-ih godina prošlog veka, mehanizam je očuvan i čak bi mogao i da se stavi u funkciju.
Turistička organizacija Vojvodine (TOV) podseća da prvi pisani podaci o vetrenjačama datiraju iz 1794. godine, kada je sagrađena prva vetrenjača u Vojvodini, u Elemiru, po uzoru na holandske vetrenjače a za to je zaslužan Agošton Kiš.
– Gradnja vetrenjača se nastavlja dalje u 18. veku i početkom 19. veka. Ovi svojevrsni svedoci vremena u kome su nastali, vraćaju nas u prošlost i oživljavaju duh prošlih vremena. Kada se nađete u jednom od ovih „Vojvođanskih divova“, kako su ih nekada zvali, doživećete čaroliju, čuti žagor seljaka koji dovoze žito na mlevenje, njihove vesele razgovore dok čekaju da se žito samelje. Vetrenjače su bile mesta okupljanja lokalnih stanovnika, sklapanja poslova, međusobno upoznavanja mladih –piše na sajtu TOV-a.
Nekada su se čitave porodice hranile brašnom samlevenim u ovim neobičnim zdanjima. Zidane su na tri sprata od čerpića, cigle, najkvalitetnijeg drveta, koje se kažu sušilo oko sto godina i najkvalitetnijeg kamena. Iako su imale veliki značaj u životu ljudi, gube upotrebnu vrednost, razvojem tehnologije početkom 20. veka, tako da ih je danas ostalo svega 11 na prostoru Vojvodine i predstavljaju turističku atrakciju i svojevrsne spomenike kulture. Ako poželite da posetite ove gorostase moći ćete to učiniti na četiri lokacije u Vojvodini, u Bečeju, Kikindi, Vršcu i Pančevu.
Vetrenjača u Bečeju je sagrađena krajem 19. veka, žito je mlela do kraja pedesetih godina 20. veka a 1991. godine je završena njena restauracija kada je počela sa radom ali kao ekskluzivni restoran „Don Kihot“.
U Kikindi možete posetiti Kikindsku suvaču, jednu od dve preostale u celoj Panoniji. Godine 1991. proglašena je za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Specifična je po tome što je za mlevenje žitarica koristila živi rad, konje koji su bili njena pokretačka snaga.
Sledeća destinacija koju biste trebali posetiti je Vršac gde se nalazi motel Vetrenjača.
Svakako ne smete zaobići ni Pančevo gde se nalazi restoran „Vetrenjača“, dok preostalih sedam nisu otvorene za posetioce.
2 komentari
Do pre par meseci, postojala je jedna u Gunarošu. Bila je u lošem stanju ali se videlo šta je i čemu je služila. A onda su je srušili… Ostao je samo temelj i metar iznad. Još ne mogu da verujem…
Kad već navodite.. Ima i u Ravnom Selu..
Komentari su zatvoreni.