Sve više dece ne upisuje smerove koji bi ih osposobili za majstore zanata. Takođe, sve manje njih želi da postane profesor. Umesto toga, upisuju smerove sa kojima se nadaju da će naći neko bolje mesto pod suncem. Često krivimo državu za ovu situaciju, ali da li je to zaista pravo mesto da tražimo krivca?
U poslednjih nekoliko decenija, sve više mladih odlučuje se za privatne fakultete, što mnogi smatraju problematičnim jer veruju da će ti studenti biti nestručni. Opet, krivimo državu. Međutim, da li smo zaboravili ko je bio na vlasti u poslednjih 30 godina? Većina stručnjaka koji su donosili ključne odluke i oblikovali obrazovni sistem završila je državne fakultete. Ipak, ni oni nisu zadovoljili naše standarde.
Možda smo zaboravili da sve kreće iz porodice i vaspitanja. Deca se uče vrednostima i radnim navikama pre nego što kroče u školu. Ako roditelji ne usade ljubav prema znanju i radu, teško je očekivati da će to učiniti školski sistem.
Zanati su oduvek bili temelji ekonomije i društva. Majstori zanata su poštovani i cenjeni, ali danas se suočavaju s nedostatkom interesovanja među mladima. Razlozi za to mogu biti višestruki – od percepcije o zanatima kao manje prestižnim zanimanjima do nedostatka adekvatne promocije i podrške.
Biti profesor nekada je bio poziv, a ne samo profesija. Međutim, danas se mnogi mladi ljudi ne odlučuju za ovu karijeru zbog niskih plata, nedostatka podrške i izazova s kojima se suočavaju u obrazovnom sistemu. Ove prepreke ne mogu se ignorisati, ali ni rešiti samo promenom politike.
Kritikovanje države za sve probleme u obrazovnom sistemu i društvu može biti jednostavno, ali često nije dovoljno. Potrebna je šira perspektiva i angažman svih aktera – porodica, škola, zajednica i države.
Pad interesa za zanatstvo i prosvetu je složen problem koji zahteva dublju analizu i angažman svih društvenih slojeva. Država može i treba da igra ključnu ulogu u kreiranju povoljnijih uslova, ali osnovne vrednosti i motivacija moraju dolaziti iz porodice i zajednice. Samo tako možemo stvoriti društvo u kojem će mladi prepoznati pravu vrednost obrazovanja i rada.
Iako je obrazovanje važno za razvoj društva, postoje primeri naučnika i stručnjaka sa zavidnim obrazovanjem čiji rad ili odluke nisu uvek imali pozitivan uticaj na svet. Evo nekoliko takvih primera:
Werner von Braun
Von Braun je bio briljantan raketni naučnik i jedan od pionira svemirskih istraživanja. Tokom Drugog svetskog rata, radio je na razvoju V-2 raketa za nacističku Nemačku. Te rakete su korišćene za bombardovanje savezničkih gradova, što je dovelo do mnogih žrtava i razaranja.
Shiro Ishii
Ishii je bio japanski mikrobiolog i general-potpukovnik koji je predvodio zloglasnu jedinicu 731 tokom Drugog svetskog rata. Jedinica 731 je izvodila stravične eksperimente na ljudima, uključujući biološko oružje i vivisekcije bez anestezije, što je rezultiralo smrću i patnjom mnogih ljudi.
Edward Teller
Teller je bio mađarsko-američki fizičar i jedan od tvoraca hidrogenske bombe. Njegov rad na razvoju hidrogenske bombe doveo je do povećanja nuklearnog arsenala tokom Hladnog rata, čime je pojačana pretnja od globalnog uništenja.
Joseph Mengele
Mengele je bio lekar sa doktoratom iz antropologije i medicine. Poznat kao „Anđeo smrti“, Mengele je sprovodio monstruozne medicinske eksperimente na zatvorenicima u koncentracionom logoru Aušvic, što je dovelo do smrti i neizrecivih patnji hiljada ljudi.
Ovi primeri pokazuju da visok nivo obrazovanja ne garantuje uvek pozitivan doprinos društvu. Etika, moral i odgovornost su ključni aspekti koji moraju pratiti obrazovanje i naučna dostignuća kako bi se osigurao pozitivan uticaj na svet.
Nekoliko naučnika sa teritorije Srbije postigli su velika dostignuća, iako nisu završili fakultet. Evo nekoliko takvih primera:
Nikola Tesla
Tesla je pohađao Politehničku školu u Gracu i kasnije Univerzitet Karl-Franzens u Gracu, ali nije završio fakultet. Tesla je jedan od najvećih pronalazača i vizionara u istoriji. Njegovi doprinosi uključuju razvoj naizmenične struje (AC), sistem distribucije električne energije, bežični prenos energije i mnoge druge inovacije koje su oblikovale moderni svet.
Mihajlo Pupin
Iako je Pupin završio studije na Univerzitetu Kolumbija i dobio doktorske studije, njegov rani period obrazovanja u Srbiji bio je skromnih resursa. Takođe, postao je uspešan zahvaljujući autodidaktičkom pristupu i radoznalosti. Pupin je bio fizičar i inovator koji je značajno doprineo telekomunikacijama, uključujući pronalazak Pupinovih zavojnica koje su omogućile dalekosežnije telefonske linije.
Mileva Marić
Mileva Marić je studirala na Politehničkom institutu u Cirihu, ali nije diplomirala. Iako nije direktno ostvarila velike naučne doprinose, njeno obrazovanje i podrška su bili ključni za rad njenog supruga, Alberta Ajnštajna. Njihova saradnja je bila značajna tokom perioda kada je Ajnštajn razvijao teoriju relativiteta.
Paja Jovanović
Paja Jovanović je bio samouki naučnik i pronalazač koji je završio samo osnovnu školu. Paja je izumeo „Jovanovićev kotao“ za parne lokomotive i mnoge druge tehničke inovacije koje su poboljšale efikasnost mašina tog doba.
Mladi su danas postali bolji i inteligentniji, donoseći racionalne odluke pri izboru karijere.
Sve više njih se odlučuje za profesije u medicini i IT sektoru, prepoznajući brojne prednosti koje ove oblasti nude. Iako mnogi odlaze iz zemlje u potrazi za boljim prilikama, često se vraćaju. To što su postali bolji i inteligentniji daje nadu za budućnost, iako je jasno da nisu svi predodređeni da završe fakultete.
Atraktivne plate i sigurnost zaposlenja su ključni razlozi zašto se mladi odlučuju za medicinu i IT. Oba sektora nude nadprosečne plate, što omogućava finansijsku stabilnost i viši životni standard. Uz to, sigurnost zaposlenja u ovim oblastima pruža dodatni osećaj stabilnosti i dugoročne sigurnosti.
Medicinski i IT stručnjaci imaju mogućnost da rade širom sveta, što je privlačno za mlade koji žele da istraže nove kulture i rade u inostranstvu. IT sektor, posebno, nudi veliku fleksibilnost u pogledu rada na daljinu, što omogućava balans između privatnog i profesionalnog života.
IT sektor je uvek u središtu tehnoloških inovacija, privlačeći mlade koji su zainteresovani za najnovije tehnologije. Medicina se konstantno razvija sa novim otkrićima i tehnologijama, pružajući mladima priliku da doprinesu društvu kroz zdravstvenu negu i inovacije.
Mladi biraju medicinu i IT zbog istinskog interesa prema nauci, tehnologiji i pomaganju ljudima, ali i zbog praktičnih aspekata kao što su visoke plate, stabilnost posla i mogućnost napredovanja.
Roditelji često podstiču decu da biraju karijere koje su prestižne i finansijski isplative. Društvo često glorifikuje profesije u medicini i IT sektoru zbog njihovog značaja i uticaja, što može uticati na izbor karijere mladih.
Iako mnogi mladi odlaze iz zemlje u potrazi za boljim prilikama, mnogi se vraćaju, donoseći sa sobom nova znanja i iskustva.
Iako nije svako predodređen da završi fakultet, zanatlije se uče kroz praksu. Sve više mladih, uz svoje srednjoškolsko obrazovanje, uči uz starije i iskusne majstore kako bi dodatno zaradili i stekli praktična znanja. Ovo je vitalan deo radne snage koji često prolazi nezapaženo.
Ovakvi trendovi pokazuju da su mladi danas promišljeni i svesni svojih odluka, birajući karijere koje im nude sigurnost, stabilnost i priliku za napredovanje. Kroz obrazovanje i praktično iskustvo, mladi pronalaze svoje mesto u svetu, bilo da je to kroz univerzitetsko obrazovanje ili kroz zanatske veštine. Zato, ne gubite nadu, čini se da mladi bolje od nas znaju šta rade.
