SREMSKA MITROVICA. Da li ste znali da je prva prava razglednica na svetu (tvrde kartofili), štampana je na srpskom jeziku ćiriličnim pismom 1871. godine? Štampana je na predlog geodetskog oficira Petra Manojlovića iz Sentomaša (današnjeg Srbobrana), u saradnji sa Jovanom Jovanovićem Zmajem, urednikom tadašnjeg satiričnog lista „Zmaj“.
Njeno veličanstvo razglednica, ponovo je u modi. U modu je uvela Sremska Mitrovica.
Nekada su nas pisma i razglednice su nas zbližavali. Preko njih su stizale najrazličitije poruke: ljubav, iskrena briga za najdraže, želje za uspeh, zdravlje ili samo informacije. Vodilo se računa o svakoj reči, pa i o rukopisu. Da li to znači da smo prelaskom na druge vidove komuniciranja zaboravili da pišemo? Možda ne možete razglednicu, kao ranije, zakačiti za frižider, ali u neku posebnu kutiju je možete ostaviti, jer, na kraju, ostaju nam samo uspomene koje možemo opipati i osetiti miris prošlih vremena.
Iako su novi digitalni kanali preuzeli većinu komunikacije, jedan običaj iščekivanja i radosti još uvek traje – to je dolazak Novogodišnjih i Božićnih razglednica. Zaboravljeni su dani kada su porodice svake godine razmenjivale desetine ovih malih umetničkih dela, ali grad Sremska Mitrovica može da vrati čaroliju tradicionalnog slanja čestitki.
Dopisivanje je nekada bilo intenzivno, a arhive pokazuju da su sedamdesete godine 20. veka bile na vrhuncu ovog običaja. Porodice bi, pred praznike, slale i primale desetine pisama, čestitki i razglednica. Međutim, ova lepa tradicija polako je izumirala sa pojavom novih tehnologija i brze komunikacije putem društvenih mreža.
Ako osećate nostalgiju ili jednostavno volite ovo tradicionalno slanje čestitki, imate priliku da vratite čaroliju Novogodišnjih razglednica. Sremska Mitrovica ima svoju razglednicu pa čestitku možete poslati, originalnu sa motivom svoga grada, a možda će vam i drugi uzvratiti. Jer nema ničeg poput iščekivanja pisma, gledanja u sanduče i pažljivog cepanja koverte koje ne može zameniti nijedna notifikacija na društvenim mrežama.
Dakle, ako želite da osetite toplinu praznične sezone na tradicionalan način, uhvatite olovku, izaberite najlepšu čestitku i pošaljite je. Možda ćete ponovo otkriti radost koju donosi čarolija Novogodišnjih razglednica.
U današnjem digitalnom dobu, gde se poruke šalju brzo i jednostavno preko interneta i mobilnih aplikacija, umetnost slanja razglednica i pisama polako je zamrla. Međutim, postoji posebna magija u primanju fizičke pošte, u držanju razglednice u rukama, čitanju pažljivo napisane poruke i osećaju da je neko posebno mislio na vas dok je birao tu kartu i sastavljao reči.
Sedite na mirno mesto, zapišite svoje misli i osećanja, neka reči budu iskrene i lične. Zatim, pošaljite te razglednice dragim osobama.
Nekoliko dana kasnije, kada razglednica stigne na odredište, vaša poruka će izazvati osmeh na licu osobe koja je primi. Možda će je zakačiti na frižider, možda će je staviti u posebnu kutiju ili jednostavno držati blizu sebe kao podsetnik na trenutak koji ste podelili. Bez obzira na to, ta razglednica će biti uspomena koju će moći opipati, osetiti miris prošlih vremena i prizvati sećanja na lepe trenutke.
Neka vaše reči stignu do srca dragih ljudi i podsete ih koliko su vam važni. Uživajte u oživljavanju jednostavne, ali prelepe umetnosti slanja poruka kroz razglednice.
U Turističkoj organizaciji Grada može se kupiti razglednica Sremske Mitrovice, delo sremskomitrovačke umetnice Jelene Stepanović, koja je glavni „krivac“ za veliko interesovanje građana za slikanje sa razglednicom, ali i slanje ove razglednice u druge krajeve Srbije.
Ko je Jelena?
Jelena Stepanović, rođena je Mitrovčanka a trenutno živi i radi u Novom Sadu. Jelena je rođena 1994. godine, u našem gradu je završila osnovnu školu i Gimnaziju, a arhitekturu je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Novom Sadu.
Gradske priče. Jelena Stepanović – Lice iza razglednice – Ozon Media
Jelena Stepanović, rođena je Mitrovčanka a trenutno živi i radi u Novom Sadu. Jelena je rođena 1994. godine, u našem gradu je završila osnovnu školu i Gimnaziju, a arhitekturu je diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Novom Sadu.
Jelena je nakon završenog fakulteta, svoju karijeru usmerila ka oživljavanu projekata u građevine koje žive.
To je išlo spontano, odmah nakon dobijanja diplome, dobila sam i posao kod asistenta koji je radio na fakultetu. On je birao najbolje studente, dobila sam preporuku i odmah počela da radim, priča o svom početku u svetu arhitekture, Jelena Stepanović.
Da je odmah dobila posao nije čudno. Saznajemo da je Jelena bila odličan đak, student sa prosekom 9,3 i to svi ispiti u roku!
Znam da sam verovatno i previše odgovorna, sve shvatam kako treba. Možda sam trebala više da se opustim, ne znam. Sada mi je važno da radim ono šta volim, uživam u svom poslu, saradnja sa kolegama je odlična. Kada voliš svoj posao vreme nekako drugačije prolazi, ne primetiš kako teče. Radim u projektnom birou u Petrovaradinu „Numerus“ i uživam u svom poslu. Projektujemo vikendice, stambene kuće, enterijere, visoke zgrade… ne mogu da se zasitim posla jer radim raznoliko, nakon posla se odmaram tako što crtam.
Jelena je od malena volela da crta. Ne krije da je volela školu i da je fakultetske dane provela kao pravi uzoran student. Da li je mnogo rada uticalo na tvoj društveni život?
Družila sam se ali prvo sam gledala da završim sve, završavala sam sve u julu, nekada mi je ostajalo za septembar. Bilo je vremena za druženje. Ja završim sve ali ostali drugari su imali vremena, pa kada sam ja slobodna oni ne mogu, obrnuli smo, kada sam ja učila oni nisu i obrnuto. Bilo je vremena za sve, možda ne dovoljno ali ima vremena sve se stiže.
Arhitektura i crtanje, kako se to uklopilo? Da li si umetnica ili arhitekta?
Za arhitekturu sam se odlučila spontano, uvek sam naginjala ka umetnosti a ne ka arhitekturi, pričala sam sa profesorima, mamom i tatom, rekli su mi da se ne odlučim za umetnost. Umetnici danas dobro zarađuju, tržište je počelo da se razvija i to je možda bilo unosnije od arhitekture, volela sam da crtam, zanimali su me enterijeri, međutim, našla sam nešto srodno. Zanimljivo je da smo nakon izlaska moje razglednice „u Svet“ pokušali da nađemo na koga sam „povukla“ umetničku crtu, baka je tražila generacijama u nazad, ali ja sam jedina u familiji koja se bavi ovim. Izgleda da sam ja sam drugačija, kaže Jelena uz osmeh.
Ćitajte više OVDE
