Pri ostvarivanju prava na subvencije priznavaće se samo stanje iz zvanične baze podataka Uprave za veterinu, saopštilo Ministarstvo poljoprivrede
Sva gazdinstva u Srbiji na kojima se nalaze životinje, privremeno ili trajno, moraju biti registrovana u Centralnoj bazi podataka Uprave za veterinu, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, navodeći da je ova odredba u skladu sa Zakonom o veterinarstvu. Kako se navodi, pri registraciji svako gazdinstvo dobija svoj jedinstveni dvanaestocifreni identifikacioni broj – a pod jednim brojem vode se podaci o svim obeleženim životinjama na gazdinstvu, piše Politika.
– U procesu uvođenja e-agrara važno je istaći da će se prilikom ostvarivanja prava na subvencije priznavati stanje koje se vodi u zvaničnoj bazi podataka Uprave za veterinu, kada je reč o životinjama. Zbog toga vlasnici treba da provere i ažuriraju podatke ukoliko je potrebno, i to u saradnji sa veterinarskim stanicama na toj teritoriji – napomenuli su u Ministarstvu poljoprivrede.
Još ranije je najavljeno da će u Srbiji od ove godine biti uspostavljen sistem e-agrar koji će omogućiti onlajn registraciju privrednih gazdinstava. Iako kao i kod svih novina ima i otpora među poljoprivrednicima, nadležni ističu da bi na ovaj način trebalo da bude ubrzana obrada zahteva i omogućeno da se svi predmeti primljeni u toku godine i isplate. Na taj način bi se, kako su objasnili u ministarstvu, smanjila mogućnost grešaka pri podnošenju zahteva, ubrzala obrada usled uvezivanja relevantnih registara, a nadležni će moći efikasnije da izveštavaju, prate statistiku podsticaja i ostvare veći nivo kontrole.
Kao i u svim državama koje su prolazile kroz različite faze povlačenja bespovratnog novca iz evropskih fondova, cilj je da se u implementaciji narednog programa (IPARD tri) pređe s manuelnog načina rada na elektronski, što bi takođe značajno uticalo na ubrzanje procesa obrade zahteva i pojačalo nivo kontrole. U narednom programu predviđeno je uvođenje novih mera i sektora (ribarstvo, prerada ribe, prerada žitarica i industrijskog bilja, direktan plasman proizvoda i usluga malog obima), kao i specifičnih kriterijuma u vezi sa površinama i brojem životinja.
Time je proširen obuhvat potencijalnih korisnika ovog programa i omogućeno da poljoprivredni proizvođači sa manjim površinama, koji žele da značajnije ulažu u ove sektore, mogu da ostvare pravo na IPARD podršku za veće investicije. IPARD 3 program povećan je u odnosu na prethodni za oko 60 odsto i iznosi 288 miliona evra, a očekuje se da će ova podrška EU, zajedno sa nacionalnim i privatnim doprinosima, iznositi oko 580 miliona evra vrednosti investicije. Podsetimo, krajem februara očekuje se raspisivanje prvog poziva iz IPARD 3 programa Evropske unije. Najpre će biti objavljen poziv iz mere jedan ovog programa, koja je do sada bila najpopularnija, u okviru koje se daje podrška investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (nabavku mehanizacije, opreme, izgradnju farmi, plastenika, podizanje voćnjaka, vinograda…).
Naredni poziv, iz mere tri koja se odnosi na preradu poljoprivrednih proizvoda biće objavljen na leto, dok se na jesen može očekivati konkurs za podršku investicijama u ruralnom turizmu iz mere 7.
