SREMSKA MITROVICA. Ako uzmemo u obzir strahovit rast kamata na kredite u Srbiji, kao i tvrdoglavo visoke cene i kvadrata i najma stanova, svi koji su ove godine odlučili da reše svoje stambeno pitanje nalaze se pred velikim problemom: rastu rate kredita.
Donedavno, odluka o kupovini stana bila je relativno jednostavna. Povoljni uslovi kreditiranja i niže cene kvadrata omogućili su gotovo svima da sebi priušte nekretninu. Međutim, danas se situacija drastično promenila. Neravnoteža između ponude i potražnje na tržištu nekretnina rezultirala je održavanjem visokih prosečnih cena kvadrata. Uz to, kamatne stope za stambene kredite su takođe visoke. U konkretnom primeru koji ste naveli, praktično je nemoguće dobiti mesečnu ratu manju od 600 evra.
Ova nova realnost na tržištu nekretnina stavlja veći pritisak na potencijalne kupce koji moraju pažljivo razmotriti svoje finansijske mogućnosti pre donošenja odluke. Visoke rate kredita mogu značajno opteretiti kućni budžet, pa je neophodno da se realno proceni koliko osoba može izdvojiti za mesečnu otplatu. Takođe, važno je biti svestan mogućih promena u kamatnim stopama i budućim mogućnostima refinansiranja kredita.
U takvim okolnostima, neki ljudi mogu biti primorani da odlože kupovinu stana ili da razmotre alternative kao što su iznajmljivanje ili kupovina manje nekretnine. Svako treba da donese odluku koja je u skladu sa svojim finansijskim ciljevima i mogućnostima.
U svakom slučaju, kupovina stana zahteva pažljivo planiranje i analizu troškova, kako bi se donela najbolja odluka u skladu sa trenutnom situacijom na tržištu nekretnina i ličnim finansijskim mogućnostima.
Uzimajući u obzir trenutne uslove, ako planirate da kupite stan uzimanjem hipotekarnog kredita od banke, treba da znate da ćete do kraja roka otplate kredita platiti protivvrednost potpuno novog stana isključivo na kamatu.
Prema nekim proračunima, samo za kamate za stan vredan 120.000 evra banci ćete otplatiti oko 147.300 evra. Ovo se zasniva na učešću od 20% i na rok kredita od 30 godina.
Iznos treba analizirati u kontekstu, uzimajući u obzir razloge koji stoje iza toga. Trenutne kamatne stope, kako na međunarodnom bankarskom tržištu, tako i na našem domaćem tržištu za kredite denominirane u evrima, na nivoima su neviđenim u poslednjih 15 godina. Euribor (i tromesečna i šestomesečna stopa) se približava 4%, a šestomesečni Euribor trenutno iznosi 3,955%.
Za krajnjeg zajmoprimca, godišnja kamatna stopa je u proseku preko 7,5% kada se kombinuju svi troškovi obrade kredita i euribor stopa sa fiksnim iznosom kredita.
Primer stambenog kredita od 30.000 evra
Suma: 30.000 evra
Učešće: 20 odsto
Rok otplate: 30 godina
Kamata: 7,57 odsto
Rata: 169 evra
Ukupno otplate: 60.826 evra (od čega kamate 36.826 evra)
Primer stambenog kredita od 50.000 evra
Suma: 50.000 evra
Učešće: 20 odsto
Rok otplate: 30 godina
Kamata: 7,57 odsto
Rata: 281,6 evra
Ukupno otplate: 101.378 evra (od čega kamate 61.378 evra)
Međutim, važno je napomenuti da je ovo period otplate od 30 godina, a istorijski podaci govore da će euribor na kraju opasti, što će dovesti do nižih rata kredita i ukupnog iznosa kamate za otplatu. Pored toga, ukupan iznos kamate takođe zavisi od toga koliko ste glavnice otplatili, koja se vremenom smanjuje.
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju juna ove godine iznosili su oko 3.397 milijardi dinara, što je 0,8 odsto više nego u maju, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Pozajmice privrede bile su 1.844 milijarde dinara i za 1,1 odsto su veće nego u maju, a tokoliko su uvećane i krediti preduzetnika, na 69,9 milijardi dinara.
Dug stanovništva bankama uvećan je 0,5 odsto, na oko 1.483 milijarde dinara.
Među kreditima stanovništvu gotovinski su povećani 0,4 odsto, potrošački 1,3 odsto, stambeni 0,5 odsto, poljoprivredni 1,6 odsto, a zajmovi za refinansiranje su smanjeni 0,5 odsto.
U kašnjenju otplate na kraju juna bilo je 2,8 odsto ukupnih bankarskih pozajmica, koliko i u maju.
