Tragična nesreća koja se dogodila nedavno kod Velike Plane, u kojoj su majka i ćerka izgubile život dok su pretrčavale auto-put, nije prvi, a nažalost, verovatno ni poslednji. Nažalost, ovo nije izolovan slučaj, a čini se da će biti još sličnih incidenta ukoliko pešaci ne postanu svesniji i oprezniji u saobraćaju. Najčešći faktori koji doprinose ovakvim tragedijama su nepromišljeno prelaženje kolovoza i nošenje tamne odeće.
Podaci Agencije za Bezbednost u Saobraćaju ukazuju na ozbiljan problem – u svakoj četvrtoj saobraćajnoj nesreći s pešacima, pešaci su pretrčavali kolovoz. U slučaju obaranja dece pešaka, ovaj procenat još više raste, dosežući alarmantnih 63,5%.
Nepropisno prelaženje kolovoza je često uzrok nesreća u kojima su pešaci povređeni ili, nažalost, gube život. Nedovoljna pažnja ili nepravilan izbor trenutka za prelazak puta, kao što je to bio slučaj kod Velike Plane, može imati pogubne posledice. Pešaci moraju biti svesni da su njihove odluke u saobraćaju ključne za njihovu bezbednost i da pretrčavanje puta može biti posebno opasno.
Kako piše „Blic„, na društvenim mrežama pojavio se uznemirujući snimak čoveka koji sa svojim ljubimcem pokušava da pređe auto-put kod Mostarske petlje u Beogradu, dok automobili velikom brzinom jure iz jednog i drugog smera.
https://www.tiktok.com/@onaj_novinar/video/7253162347743677701
Osim toga, iz Direkcije za puteve pre više godina apelovali su na sugrađane da ne pretrčavaju auto-put kod „Steka“ u Beogradu, već da koriste podzemni prolaz kod Hitne pomoći.
Takođe, u nesreći pre par godina kod Bubanj Potoka žena je poginula dok je pretrčavala auto-put. Na nju je kod Bubanj potoka naleteo automobil marke „polo“ dok je pretrčavala auto-put oko dva sata posle ponoći.
„Pre oko 20 godina kada je Srbija tek ušla u evropski sistem, prvi put smo slali izveštaj o saobraćaju u Ženevu, a vratili su nam ga uz obrazloženje da imamo grešku jer smo imali dve osobe koje su poginule na auto-putevima. To, nažalost, nije bila greška, a vidimo i dan danas se pretrčava svuda“, osvrnuo se za „Blic“ Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost u saobraćaju.
On se osvrnuo na to da u gradovima na pojedinim većim saobraćajnicama uglavnom postoji ograda koja deli dva smera kako ljudi ne bi pretrčavali, ali to nije moguće svuda uraditi, pogotovo ne na auto-putu.
„Meni nije jasno zašto neko pretrčava ulicu, a tek auto-put. Šta uraditi nekome ko pretrčava auto-put, i kako na njega uticati, ja zaista ne znam. Potpuno je nejasno da je neko ko razmišlja u stanju da sebe dovede u takvu situaciju. Dovoljno se samo reći da ma kakva god da je nesreća na auto-putu u pitanju policija, Hitna pomoć i vatrogasci ne smeju da intervenišu iz suprotnog smera, pa čak i da moraju, a to na auto-putu znači da moraju da obiđu i po nekoliko desetina kilometara da bi došli tamo gde se desila nesreća. Šta mogu da urade, da se parkiraju u smeru gde do nesreće nije došlo i da sa punom opremom prelaze preko auto-puta, pa to je nemoguće„, kaže Okanović za „Blic“.
Najčešći uticajni faktori od strane pešaka koji su doprineli nastanku saobraćajne nezgode su neoprezno stupanje na kolovoz, a da se prethodno nije uverio da to može bezbedno da učini i uticaj tamne odeće na nastanak saobraćajne nezgode.
O greškama koje prave pešaci govore i podaci Agencije o bezbednosti u saobraćaju da je u svakoj četvrtoj nezgodi sa pešakom, pešak pretrčavao kolovoz. Dok kod obaranja dece pešaka ovaj procenat je znatno veći (63,5 odsto dece je pretrčavalo).
Najveći broj oborenih pešaka (57,9 odsto) dolazio je vozilu sa desne strane. Najveći broj nezgoda dogodio se van obeleženog pešačkog prelaza (68,7 odsto). Kod dece je ovaj procenat još veći – oko 80 odsto.
Koja brzina kola je smrtonosna za čoveka
Ponašanje vozača koje je doprinelo nastanku saobraćajne nezgode sa poginulim i povređenim pešacima je preduzimanje nepromišljenih radnji i neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta.
Sudar vozila koje se kreće brzinom od 40 km/h sa pešakom ekvivalentan je padu sa drugog sprata zgrade, sudar pri brzini od 60 km/h padu sa petog sprata zgrade, dok sudar pri brzini od 80 km/h padu sa osmog sprata zgrade.
Pri brzini od 30 km/h smrtno strada 10 odsto pešaka; a brzini od 40 km/h smrtno strada 20 odsto pešaka; od 50 km/h smrtno strada 40 odsto pešaka; dok pri brzini od 60 km/h smrtno strada 80 odsto pešaka.
Maksimalno dozvoljena brzina na auto-putu je 130 kilometara na sat, a to bi onda značilo da ako pri toj brzini automobil udari u čoveka – smrt je neizbežna.
