Fudbalski sudija u zemlji fudbala, kako to lepo zvuči. To bi trebalo da je zvanje iskusnih poznavaoca ove igre.
Možda nešto kao privilegija da svojim umećem delite fudbalsku pravdu na terenu, da edukujete široke mase šta je ispravno, a šta ne. U zemlji vrsnih fudbalskih kritičara i nekoliko miliona potencijalnih selektora da se vaša procena uzima za neprikosnovenu.
Ali istina je sasvim drugačija.
Svaka odluka sudije se kritikuje, nipodaštava, arbitri su izloženi pritisku, napadima i uvredama. Predstavnici klubova i igrači u nama traže krivca i alibi za svoje neuspehe, mnoge mutne radnje i promašaje. Za sve je kriv isključio sudija!
A sudija je sve manje. Ovaj kadar je deficitaran. Mladi momci i devojke ne žele da se upuste u takvu mazohističku avanturu. Oni koji i krenu tim putem često odustanu pod pritiscima i ružnim stvarima ove viteške igre.
U modernom fudbalu, da bi postao fudbalski sudija, mlada osoba treba da krene već sa 16 – 17 godina. Poželjno je da je prošao(la) neku pionirsku školu fudbala i poseduje izvestan talenat za ovu igru. Jer fudbal je izvorno definisan kao igra sa loptom. Zatim, budući arbitri treba perfektno da poznaju pravila fudbalske igre, što se proverava na polugodišnjim i godišnjim seminarima. Potrebno je u kasnijim fazama poznavanje bar jednog stranog jezika.
Zatim, tu su svakodnevni treninzi, često uz angažovanje atletskog trenera.
Ali prvenstveno, za sticanje iskustva, najbitniji je što veći broj odsuđenih utakmica. Ovaj „zanat“ je kao učenje vožnje kolima, potrebna je što veća kilometraža. A tu i nastaje problem, jer jedino se na greškama najbolje uči, a nama te greške nisu dozvoljene. Igračima se dozvoljava da dođu i nespremni na utakmicu, da promaše stopostotnu šansu, da grubo krše pravila igre, dok mlad sudija ne sme da načini nijednu grešku.
Inače u toku jedne utakmice fudbalski sudija donese oko sto odluka, i pretrči između pet i deset kilometara, i zahteva se devedeset minuta pune koncetracije. Priznaćete da su to veoma visoki kriterijumi za mlad organizam još nedovoljno zreo za tu vrstu odgovornosti.
Ako uzmemo u obzir vremenske uslove odigravanja utakmica, stanje naših terena, kao i nedopustivo ponašanje rukovodstva klubova i publike, dolazimo do situacije da je sudija u vrlo nezgodnoj situaciji.
Da ne pominjemo tradicionalno dobacivanje, vređanje i sočne psovke propraćene zluradim osmesima mase gledalaca, koji su već postali stvar folkolora (drš’te sudiju). U ovakvim uslovima stasava jedan naš Petrović, Mažić, Bilić i ostali talentovani momci i devojke koji žele da uče i napreduju u sportu.
Potrebni su nam takvi mladi ljudi, zato nam pomozite da omasovimo ovu struku i stvorimo iskusne fudbalske sudije. Jer ovaj poziv posle pređenih poteškoća i gorčine nosi sa sobom mnoga poznanstva u zemlji i inostranstvu, brojna putovanja, kao i mogućnost napredovanja i dokazivanja i jedno veliko iskustvo i zrelost u daljem radu u sportu i van njega.
Ovim putem pozivam sve zainteresovane da se jave u sudijsku organizaciju fudbalskog saveza Sremske Mitrovice i priključe pohađanju kursa za zvanje fudbalskog sudije.
Od nas starijih kolega imaće punu pomoć i razumevanje.
Z. N.
