Sremska Mitrovica – Ona je glumica u pozorišnoj predstavi „Muškarci više vole plavuše“, koja je nastala prema romanu, a kasnije filmu „Muškarci više vole plavuše“, u predstavi „“Tinderella“ sa poznatim komičarom Goranom Vinčićem – Vinča, a našla se i u ulozi producentice koncertnih čitanja koje zajedno s koleginicama organizuje u okviru projekta „6 glumica traži autora“ , projekta koji se bavi pitanjima podreprezentacije žena u medijima. Glumila je i u mnogim drugim predstavama, a zadnjih desetak godina posvetila se pedagoškom radu sa studetima glume, prvo kao asistentica na Sveučilištu, a odnedavno i kao docentica u području pozorišne umetnosti, polje gluma.
Mariju Kolb rođena je Zagrepčanka, a s toplinom oko srca priseća se detinjstva koje je provodila u Sremskoj Mitrovici na obalama Save, gde je leta provodila s bakom i dekom. I danas rado posećuje Mitrovicu, s nostalgijom razmišlja o sećanjima koja joj naviru svaki put kada obiđe najlepši grad na Savi.
Naime, njen otac, Željko Kolb, koji po svom ocu „vuče“ nemačko poreklo, rođen je u Sremskoj Mitrovici, gde je kasnije pohađao gimnaziju i veslao u klubu „Val“. Grad na obali Save ostavio je neizbrisiv trag u njenom životu, uprkos kasnijim izazovima i promenama koje su je odvele do svetala pozornice u Zagrebu.
“Moj tata je ovde proveo svoju mladost i veslao. Kasnije ga je životni put odveo u Zagreb, ipak usadio je u meni ljubav prema Mitrovici jer me ovde redovno dovodio u posetu baki i deki . Volim Sremsku Mitrovicu, ali nisam dolazila nekoliko godina, bila sam ponovno letos i planiram da dolazim redovno,“ počinje Marija Kolb svoju priču.
Sremska Mitrovica ostala je u njenom srcu, gde je imala priliku da se upozna sa mnogim lepim aspektima grada. Grad živi uz reku, sa divnim prizorima koji su je očarali.
– Sremska Mitrovica je u mom srcu, ovde ljudi žive u zaista posebnom gradu, Sremska Mitrovica je grad koji možda, kod mnogih ljudi koji ne žive ovde, budi najlepše asocijacije. Ja, kada sam ovde, osetim mir, možda je to povezano sa mojim uspomenama iz detinjstva, ne znam, ali se predivno osećam. Moj tata je ovde veslao i zabeležio značajne sportske uspehe. Naime, 1967. I 1968. , zajedno s veslačkim kolegom Milakom u dvosedu, bio je prvak Jugoslavije u kajaku na mirnim vodama na 500 m. Ja sam ovde s bakom i dekom provodila detinjstvo, ovde sam dolazila na letovanja i oni su me vodili svaki dan na treninge, tu je bio mini golf i poligon za vežbanje sa raznim preprekama. Usadili su mi disciplinu i ljubav prema sportu. Baba i deda mi više nisu živi, do rata su živeli u prvoj zgradi do Briona, mnogo mi fale, ali me to ne sprečava da dođem u Sremsku Mitrovicu. Na taj način im odajem počast. Rado prošetam uz Savu, popijem kafu kraj veslačkog kluba i redovno posetim veličanstveno arheološko nalazište Sirmium. Malo koji grad se može pohvaliti bogatom istorijom kao što to može Sremska Mitrovica, koja je bila jedna od četiri prestolnice Rimskog carstva.
Marija Kolb se seća svoje porodične pozadine sa ponosom. Njen otac i deda bili su kajakaši, a to je bio deo njenog odrastanja i oblikovanja njene ljubavi prema sportu. „Deda me je trenirao da sa šest godina preplivam Savu, bila je to svojevrsna inicijacija“ priseća se sa osmehom.
Foto – Privatna arhiva
Osim sporta, Marija Kolb se zaljubila i u umetnost. Pohađala je dramsku, glazbenu i baletnu školu, a kasnije upisala Umetničku Akademiju u Osijeku kako bi se posvetila glumi. Tako je krenulo njeno pozorišno putovanje.
Iako je njen rad uglavnom vezan za pozornicu, Marija Kolb takođe svira gitaru i harmoniku, što je u nekolicini predstava i iskoristila. Njen glumački talenat se istakao u mnogim predstavama, za što je primila i brojne strukovne nagrade, a jedna od uloga koju najviše voli bila je uloga „Pipi duge čarape“, te, kako kaže, najhrabrije devojčice na svetu.
Foto: Privatna arhiva
Marija Kolb je otkrila svoju vezu sa Srbijom i kroz filmsku umetnost. Iako još nije imala priliku za veliku karijeru u filmu, ona voli da gleda srpske filmove i ceni prirodnost srpskih glumaca. „Kod nas je primetna razlika između standardnog jezika na sceni i onog u svakodnevnom govoru, međutim to insistiranje na književnom jeziku, s jedne strane čuva jezik, a s druge ponekad narušava spontanost i prirodnost,“ objašnjava.
I dok je pozorište i gluma ostaju njen glavni fokus, Marija Kolb nosi svoje korene iz Sremske Mitrovice sa sobom i sa velikom ljubavlju gleda unazad na detinjstvo i oblikovanje koje joj je ovaj grad pružio.
– Veliki sam radoholik i nikad nisam doživela da mi je dosadno, uvek nađem šta bih radila. Takođe, mnogo volim da svaki dan makar kratko vreme provedem sama. Za moju ličnu sreću, bitno je da ima od svega pomalo. Bliska sam sa tatom, koji je sada u penziji. Obožavamo se, podržava me u svemu. Radim i maštam. Volim svoj posao i putovanja, a posebno volim doći u Sremsku Mitrovicu. Ljudi su otvoreni i srdačni, a kako sam posvedočila na pijaci i pošteni. Jedna se gospođa vratila sledećeg dana da bi trgovcu koji joj je dan pre toga uzvratio previše novaca, vratila preplaćeno. To se zaista retko viđa.
