SREMSKA MITROVICA. Dobrovoljni penzijski fond je vrsta investicionog fonda koji služi za prikupljanje dobrovoljnih penzijskih doprinosa i njihovo investiranje radi obezbeđenja privatnih penzija. Uloga dobrovoljnog penzijskog fonda je da se investiranjem prikupljenih doprinosa obezbedi očuvanje, odnosno uvećanje njihove vrednosti.
Ko može da bude član fonda? Da li postoji starosno oganičenje? Da li možeš uplaćivati za članove porodice ili nekog sa kim nisi u srodstvu?
Član dobrovoljnog penzijskog fonda može biti svako domaće i strano fizičko lice.
Član fonda može da postane bilo ko, nezavisno od starosti.
Jedno lice može biti član više fondova.
Član fonda ne mora biti i lice koje uplaćuje doprinose.
Penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond može da uplaćuje:
- Ti, kao fizičko lice sam sebi ili za nekoga (roditelji za decu, a možeš i prijatelju, partneru, nekome sa kim jesi ili nisi u srodstvu) da uplaćuješ sredstva,
- Poslodavac po tvom nalogu tj. u tvoje ime i za tvoj račun (obustavom iz zarade ali iskljlučivo uz tvoje odobrenje),
- Poslodavac u svoje ime a za račun svojih zaposlenih.
Ukoliko sam sebi uplaćuješ, postoji 2 mogućnosti: da direktno uplaćuješ u penzioni fond u svoje ime i za svoj račun ili ako si u radnom odnosu, da poslodavcu daš nalog da ti putem administrativne zabrane (obustave od zarade) u tvoje ime i tvoj račun vrši oblatu obustavom od tvoje zarade.
Kako se postaje član i koje su obaveze člana?
Član dobrovoljnog penzijskog fonda postaje se zaključenjem ugovora o članstvu.
Prospekt fonda
Osnovni dokument koji treba da pročitaš pre nego što potpišeš ugovor jeste prospekt koji sadrži informacije o fondu i društvu koje tim fondom upravlja.
Prospekt se izdaje uz saglasnost Narodne banke Srbije i prilikom potpisivanja ugovora član potpisuje i izjavu da „u potpunosti razume prospekt fonda, kao i naknade koje se naplaćuju“.
U prospektu fonda je objavljen maksimum naknada koje društvo za upravljanje naplaćuje za svoje usluge.
Privatna penzija VS državna/redovna penzija
Ulaganje u dobrovoljni penzijski fond predstavlja vid štednje/ulaganja kojim se akumuliraju sredstva i na taj način se ostvaruje dodatna penzija.
Članstvo u fondu nije vezana za radni odnos korisnika. Na taj način mogu da uplaćuju i lica koja nisu u radnom odnosu, freelanceri itd.
To znači da ne moraš da se obavežeš da ćeš određeni broj godina uplaćivati privatnu penziju kako bi stekla/o pravo na privatnu penziju?
Da bi stekla/o pravo na privatnu penziju kroz akumulirana sredstva, nije bitno koliko dugo si uplaćivala/o penziju i koji iznos.
Koliko će ti iznositi privatna penzija tj. koliko će biti akumulirana suma zavisi od toga koliko ti sam/a uplaćuješ, koliko dugo, kao i od prinosa fonda i naknada koje plaćaš.
Naravno, što pre kreneš sa uplatama, što duži period uplaćuješ i što veći iznos, akumulirana sredstva – privatna penzija će ti biti veća.
Kako izabrati društvo za upravljanje i fond?
Kada biraš fond u koji želiš da uplaćuješ penzijske doprinose, treba da uzmeš u obzir:
- koje naknade fond naplaćuje
- koji prinos (“dobit”) je taj fond ostvario u prethodnom periodu (prošla godina, prethodnih 5 godina, od početka poslovanja).
Koje naknade fond naplaćuje od članova?
Naknadu pri uplati penzijskih doprinosa
Naknadu za upravljanje Fondom
Naknada pri uplati penzijskih doprinosa
Naplaćuje se prilikom uplate penzijskih doprinosa i iznosi najviše 3% (zakonski određen maksimum) od vrednosti uplate.
U praksi se te naknade kreću, u martu 2018-te godine, oko 2.7 – 2.8 %.
Za veći iznos uplata društva za upravljanje mogu predvideti niži procenat naknada za uplatu penzijskih doprinosa.
O tačnim iznosima naknada možeš da se informišeš na sajtu penzijskih fondova, u njihovom prospektu ili od lica koja imaju dozvolu za informisanje o članstvu u dobrovoljnim penzijskim fondovima i podelu prospekata.
Naknada za upravljanje fondom
Naplaćuje se iz imovine fonda. Obračunava se svaki dan i uračunata je u vrednost investicione jedinice.
U martu 2018. godine fondovi naplaćuju naknadu za upravljanje fondom 1.25% vrednosti imovine fonda na godišnjem nivou.
Pojam investicione jedinice kod penzionih fondova
Uplatom doprinosa u fond kupuješ investicione jedinice.
Iznos koji uplatiš se umanji za vrednost naknade pri uplati i tako dobijen iznos se deli sa vrednošću investicione jedinice i tako dobijaš koliko broj investicionih jedinica si kupio/la.
Vrednost investicione jedinice se menja u zavisnosti od kretanja cena hartija od vrednosti i druge imovine u koju su uložena sredstva fonda.
Primer kupovine i obračuna vrednosti investicione jedinice:
Ukoliko želiš da saznaš koliko si investicionih jedinica kupio/a, to možeš utvrditi uvidom u stanje na tvom individualnom računu, elektronskim putem.
Fondovi su obavezni da svakog radnog dana objavljuju vrednost investicione jedinice. Informacije o vrednosti investicionih jedinica fondova možeš takođe pronaći na sajtu Narodne banke Srbije.
Iznos svojih sredstava u fondu možete izračunati tako što ćeš broj investicionih jedinica na tvom računu pomnožiti s vrednošću investicione jedinice tog fonda u određenom danu.
Na osnovu vrednosti investicione jedinice mogu se pratiti rezultati investiranja društva za upravljanje. Prethodne rezultate ulaganja (prinos) ne treba uzimati kao jedine pokazatelje budućih rezultata.
Takođe je važno da znaš da to što je vrednost investicione jedinice kod jednog fonda npr. 1000 dinara, a kod drugog npr. 1500 dinara, to NE znači da je ta investiciona jedinica “skuplja”. To samo pokazuje da taj fond najverovatnije duže posluje i da je vrednost jedinice porasla do tog iznosa. Vrednost investicione jedinice služi samo kao početna tačka vrednosti posle koga ona treba da raste dalje (može naravno da i padne u nekim periodima), kako fond ostvaruje prinos.
Poreski tretman prilikom uplata – fizičkih lica ili poslodavca i ime i za račun zaposlenog
Štednju/ulaganje u privatne penzije država stimuliše putem poreskih olakšica.
Uplata penzijskog doprinosa oslobođena je plaćanja poreza na zarade za iznose do 5.984,00 dinara ukoliko ti, kao zaposleni obustavom iz zarade (administrativna zabrana) sam/a vršiš uplatu (tačnije ako si dao nalog poslodavcu da u tvoje ime i za tvoj račun vrši uplate).
To je oslobođenje poreza u iznosu od 10% od uplata.
Zaposleni koji uplaćuje 5,984 din dobrovoljni penzijski doprinose za sebe, putem obustave iz zarade, na lični račun u fond leže uplata od 5,984 din, a njega to košta 5,386.5 din.
To je mesečna ušteda na porezu 598.4 dinara
Godišnje tako možeš da uštediš na porezu 7,180.80 dinara (598.4 dinara x 12 meseci)
Ovaj neoporezivi iznos važi za 2020. godinu.
Poreske olakšice i oslobođenja za uplate prilikom i za uplate poslodavca – pravnog lica
Uplata penzijskog doprinosa oslobođena je plaćanja poreza (i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) za iznose do 5.984,00 dinara od strane poslodavca /organizatora penzijskog plana za zaposlene.
To znači da ako imaš firmu i želiš da motivišeš zaposlene, uplatom penzijskog doprinosa do 5.984,00 dinara ne plaćaš porez i doprinose.
Što se tiče oslobođenja poreza za preduzetnike – isto važi, ukoliko sebi isplaćuju zaradu i ukoliko se odbija od zarade.
Paušalci ne mogu da koriste ovu pogodnost (ne isplaćuju sebi zaradu).
<h2=”sta-treba-da-zna-clan-fonda”>KADA SI VEĆ ČLAN PENZIJSKOG FONDA
Kojom dinamikom se vrši uplata? Mesečno, kvartalno, godišnje, jednokratno?
Uplate vršiš kako tebi najviše odgovara. Možeš mesečno, kvartalno, godišnje, a postoji mogućnost i jednokratnih uplata.
Da li treba da se obavezuješ za iznos koji ćeš uplaćivati? Da li postoji minimalna uplata?
Ne, ne obavezuješ se za iznos koji ćeš uplaćivati. To je i jedna od najvećih prednosti uplata u penzijski fond.
Uplaćuješ koliko i kada možeš. To znači da možeš ovog meseca da uplatiš 2000 dinara, sledećeg 10000 dinara, a onda par meseci da ne uplaćuješ uopšte, pa opet nastaviš kada si u mogućnosti.
Svaki fond u svom prospektu određuje koji je minimalni iznos uplate. Uglavnom je to 500 dinara, a kod nekih fondova 1000 dinara.
To samo znači da u taj fond kada želiš da uplatiš sredstva ne možeš uplatiti 400 dinara, već da treba da uplatiš bar taj iznos koji su odredili kao minimalni (iznad minimalnog iznosa ti sam/a određuješ koliki iznos i kojom dinamikom ćeš uplaćivati).
Da podsetim, to i dalje ne ze znači da je obavezno da uplaćuješ, nego samo znači da ako odlučiš da uplatiš ta uplata mora da bude bar taj minimalni iznos koji su odredili u prospektu.
Da li je moguć prenos sredstava iz jednog u drugi fond i pod kojim uslovima? Da li se plaća neka naknada?
Ukoliko nisi zadovoljan/na poslovanjem fonda koji si odabrao/la, možeš ga promeniti.
Sredstva iz jednog fonda (ceo iznos ili deo) možeš preneti u drugi fond, kada god želiš. Pri tom prenosu sredstava sa individualnog računa člana fonda u drugi dobrovoljni penzijski fond plaćaš samo naknadu u visini stvarnih troškova prenosa koje naplaćuje kastodi banka.
Šta ako ne budem mogla/o da uplaćujem u kontinuitetu?
Ukoliko prestaneš da uplaćuješ doprinose, i dalje ostaješ član fonda, a tvoja sredstva se i dalje investiraju.
Ako član ne može da vrši uplate ne trpi nikakve posledice. Prekid u uplatama ni na koji način ne umanjuje prava članova.
Kada ne možeš da uplaćuješ samo prosto ne uplaćuješ. Nastaviš da uplaćuješ kada ćeš opet biti u mogućnosti.
Na koji način se ulažu sredstva koje uplatim u fond?
Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima propisuje na koji način društvo za upravljanje penzijskim fondovima može da ulaže sredstva (imovinu fonda) i takođe propisuje ograničenja ulaganja.
To znači da je jasno definisano u kakve hartije od vrednosti, akcije, investicione fondove, novčane depozite, nepokretnosti i sl., a i u kom obimu može društvo za upravljanje da ulaže.
U prospektu penzijskog fonda se navodi kakva je tačna investiciona politika datog fonda, i kroz prospekt tačno znaš na koji način će tvoja sredstva biti uložena.
Te kada biraš u koji fond ulažeš sredstva praktično biraš fond čija investiciona politika tebi odgovara.
Na koji način su sredstva zaštićena?
Kao što je gore navedeno, jasno je propisano kako se sredstva ulažu. To pruža priličnu veliku zaštitu, jer je rizik diverzifikovan.
Narodna banka Srbije kontroliše rad dobrovoljnih penzijskih fondova.
Poslovanje društava za upravljanje fondovima i fondova je strogo zakonski regulisano i predmet je stalne kontrole koju vrši Narodna banka Srbije.
Fond može da počne s radom po odobrenju Narodne banke Srbije. Fondovi se, između ostalog, razlikuju po visini naknada koje naplaćuju za svoje usluge.
Imovina fonda je u svojini članova fonda i odvojena je od imovine društva za upravljanje. Društvo za upravljanje isključivo obavlja delatnost organizovanja i upravljanja fondom.
Privatna penzija: pristup akumuliranim sredstvima
Kada možeš da pristupiš sredstvima koje si uplaćivao/la – Povlačenje akumuliranih sredstava
Ulaganje u penzijski fond je dugoročna štednja/ulaganje.
Akumulirana sredstva sa svog individualnog računa član možeš početi da povlačiš s navršenih 58 godina, odnosno 53 godine ukoliko je ugovor o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu zaključen pre izmene Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima (17. maj 2011).
Imaš izbor da:
– povučeš sredstva jednokratnom isplatom (odjednom najviše do 30% ukupne sume na individualnom računu),
– programiranom isplatom – dobijaš redovne isplate iz fonda dok ne potrošiš ušteđena sredstva,
– preneseš svoja sredstva u društvo za osiguranje i obezbediš sebi doživotnu dodatnu penziju (upitno da li ovaj način funkcioniše u praksi),
– kombinujete načine isplate sredstava.
Sredstva moraš početi da povlačiš najkasnije s navršenih 70 godina života.
Da li mogu prevremeno da povlačim sredstva, a ako da, pod kojim uslovima?
Sredstva se ne mogu pre navršene 58. godine povlačiti.
Izuzetno, pre ispunjenja starosne granice sredstva sa svog računa možeš povući u slučaju trajne nesposobnosti za rad.
Zbog bolesti (čak i da je reč o teškim bolestima) nije moguće povući sredstva.
Razvodim se, da li se akumulirana sredstva dele? Ukoliko nekome dugujem (kredit banci i sl.) da li može npr. banka da se naplati od akumuliranih sredstava?
Ne, sredstva se čuvaju na tvom individualnom račnu se ne dele u slučaju razvoda, a takođe ne mogu da se koriste za naplatu duga banci ili bilo kome.
Šta je prednost ako sredstva ne povučeš jednokratnom isplatom, već se sredstva postepeno isplaćuju?
Akumulirana sredstva koja se ne isplate dalje se ulažu i ostvaruje se dalji prinos.
Ko je korisnik u slučaju smrti člana
Član fonda trebalo bi da odredi na koga će se preneti novac u slučaju njegove smrti.
U slučaju smrti člana fonda, sredstva se prenose licu koje je prethodno za to određeno (možeš odrediti bilo koga), a ukoliko takvo lice nije određeno, postupa se u skladu sa zakonom koji reguliše nasleđivanje.
Poreski tretman prilikom povlačenja akumuliranih sredstava
Ne plaća se porez na kapitalni dobitak.
Ne smatra se osnovom za ostvarivanje kapitalnog dobitka i ne oporezuje se.
Privatna penzija – zaključak
Zašto je dobro da ulažeš u investicione fondove?
Na osnovu gorenavedenog se može zaključiti da je privatna penzija veoma pogodna za dugoročno ulaganje, jer je finansijski proizvod koji ima povoljni poreski tretman i prilikom uplate i prilikom povlačenja sredstava, plaćaš kada i koliko možeš i ne trpiš nikakve posledice ako prestaneš da plaćaš. Mogućnost prenosa sredstva u bilo koji drugi fond (uz plaćanje samo stvarnih troškova prenosa) je samo još jedna od pogodnosti.
Kada da kreneš sa ulaganjem i koje iznose da ulažeš?
Ono što treba da imaš u vidu kod bilo kod ulaganja, jeste da je sa ulaganjem bolje početi što ranije, makar i sa manjim iznosom, jer uplaćivati već od danas manju sumu vredi više nego uplaćivati kasnije veći iznos.
Kao kod svake vrste štednje, najbolje je da automatizuješ uplate i da o njima na razmišljaš.
Za to je najlakši način da napraviš trajni nalog u banci, da svakog meseca se određeni iznos, npr. 500, ili 1,000 dinara automatski uplaćuje u penzioni fond.
S obzirom da je ulaganje u penzioni fond dugoročno ulaganje, odvoji onaj iznos sredstava za uplatu, za koja si spreman/na da ih dugoročno investiraš radi obezbeđivanje tvoje budućnosti.
Kreni sa manjim iznosima, koje nećeš osetiti i koje neće da ti opterete budžet.
Prinos
Nije slučajno da sam prinos izdvojila ovde na kraju, jer prinos je jedan od najbitnijih faktora pri odluci u koji penzijski fond da uplatiš sredstva.
PRINOS je “dobit”, “kamata” koji je fond ostvario.
Da bi imao/la što bolju sliku o rezultatu poslovanja fonda, Narodna banka Srbije propisuje da svaki fond mora da na isti način prikaže te prinose i to uvek za: prošlu godinu, prethodnih 5 godina, od početka poslovanja.
Znam da tu sada očekuješ da eksplicitno navedem i uporedim prinose svih fondova da bi mogao/la najlakše da doneseš odluku.
Tvoju znatiželju ću “iskoristiti” da podelim još jednu važnu informaciju sa tobom, a to je da informisanje o privatnoj penziji, članstvu o fondu i podelu prospekta može da vrši samo osoba koja ima dozvolu Narodne banke Srbije za te poslove. Ovde možeš da vidiš moju dozvolu.
Važno je, kada se informišeš o penziji, i bilo kojoj finansijskoj usluzi, da proveriš/pitaš da li osoba koja piše/priča/prodaje ima odgovarajuće licence, sertifikate i dozvole.
Da se vratimo na prinose, prinos zavisi od fonda do fonda i važno je da uvek proveriš u prospektu fonda. Generalno se prinos većine fondova od početka poslovanja fondova kreće oko 8.29% – 10.89%, a prinos za 2017-tu godinu od oko 4.54% – 5.62%.
Nikad ne zaboravi da rezultati prethodnog poslovanja ne garantuju buduće rezultate.
Tekst: Karolina Herbut www.herbutkarolina.com
