Postoji mogućnost da vaše lice već postoji u nekom od biometrijskih sistema, s obzirom na to da mnogi od nas bez mnogo razmišljanja dele svoje fotografije na internetu i društvenim mrežama. Prepoznavanje lica je tehnologija koja ima sposobnost identifikacije i verifikacije osobe putem analize kontura njihovog lica.

Drugim rečima, svaka osoba ima jedinstvenu strukturu lica, što omogućava našem mozgu da prepozna poznate osobe, čak i ako ih nismo videli godinama. Tehnologija prepoznavanja lica teži da postigne istu sposobnost. Iako nije savršena i zahteva dobro osvetljenje, pravilan položaj glave i druge faktore, neprestano se usavršava iz dana u dan.

Sve više smo svedoci rapidnog razvoja tehnologije prepoznavanja lica, čime se otvaraju vrata mnogim fascinantnim mogućnostima koje su do nedavno bile deo naučne fantastike. Dok neki smatraju da je ova tehnologija zastrašujuća i postavlja ozbiljna pitanja o privatnosti, drugi je vide kao moćno sredstvo u borbi protiv kriminala.

Foto business-standard.com. Stavljanje imena na lice stranca

Kako je počelo

Tomer Lejvand je razvio tehnologiju prepoznavanja lica i zadržao je za sebe.

Još 2017. godine, u sedištu Fejsbuka u Menlo Parku u Kaliforniji, inženjer po imenu Tomer Lejvand sedeo je u konferencijskoj sali sa svojim pametnim telefonom. Njegov telefon je bio ukrašen neobičnom postavkom, skrivajući svoju tajnu funkciju koju je malo ko bio upoznat. Zakačen na ivicu njegove kape gumenim trakama, ovaj neobičan uređaj nagoveštavao je izuzetnu budućnost. Lejvand je okrenuo svoj jedinstveni uređaj ka kolegi preko puta.

Kamera na njegovom pametnom telefonu, kružna, crna i skromna, lebdela je kao oko kiklopa, fokusirajući se na lice njegovog kolege. Samo nekoliko trenutaka kasnije, robotski ženski glas progovori: „Zek Hauard.“ „To sam ja“, potvrdio je Hauard, a njegovo čuđenje bilo je očigledno dok je zurio u ovo tehnološko čudo.

Prisutni u prostoriji su u početku mislili da bi to mogla biti šala, ali kada je uređaj tačno počeo da proziva imena, njihova reakcija je prešla sa šoka na strahopoštovanje.

Ova tehnologija je izgledala kao nešto pravo iz futurističkog filma. Šešir telefon, sposoban da prepozna pojedince, imao je neverovatan potencijal, posebno za one sa oštećenjem vida.

Međutim, bilo je jasno da ova tehnologija dolazi sa sopstvenim nizom rizika. Prethodna upotreba Facebook-ove tehnologije za prepoznavanje lica za pomoć pri označavanju prijatelja na fotografijama izazvala je kontroverze o privatnosti, čak je dovela do grupne tužbe u Ilinoisu 2015., koja je na kraju koštala kompaniju 650 miliona dolara.

Sada kada se tehnologija prepoznavanja lica počela širiti, postavlja se pitanje kako će ona uticati na naše svakodnevne živote.

Pre šest godina, inženjer Tomer Lejvand u Facebook-u je razvio fascinantnu tehnologiju koja bi omogućila pametnim uređajima da prepoznaju ljude. Na primer, uređaj bi vam mogao pomoći da nikada ne zaboravite ime kolege, da vas podseti na važne informacije ili vam pomogne da pronađete osobu na prepunom dešavanju u klubu, na ulici…. Međutim, uprkos tim mogućnostima, Facebook, sada poznat kao Meta, nikada nije objavio takav proizvod.

U poslednjih nekoliko godina, startapi poput Clearview AI i PimEies promenili su našu percepciju mogućnosti tehnologije prepoznavanja lica. Koristeći ogromne baze slika sa interneta, ovi alati omogućavaju pretragu lica i pronalazak drugih fotografija na kojima se ta osoba pojavljuje, potencijalno otkrivajući informacije koje bi mnogi želeli da ostanu privatne. Ovaj tehnološki napredak izaziva etičke dileme i pitanja o privatnosti, jer omogućava lako identifikovanje i praćenje ljudi.

Dok su tehnološki giganti već razvili sposobnost prepoznavanja lica, odlučili su da je zadrže za sebe, izbegavajući najekstremniju upotrebu – davanje imena strancu.

Međutim, sada kada je tabu razbijen, tehnologija prepoznavanja lica postaje sveprisutna. Policija je koristi za rešavanje zločina, vlade za nadgledanje svojih građana, a preduzeća za razne svrhe. U budućnosti bi ova tehnologija mogla biti dostupna svima putem aplikacija na mobilnim telefonima ili uređajima za proširenu stvarnost, što bi moglo promeniti način na koji interagujemo sa svetom oko sebe.

Šta nas čeka

Sa povećanim brojem aplikacija za prepoznavanje lica, raste i zabrinutost ljudi u vezi sa njihovom privatnošću. Pitanja koja se nameću uključuju pitanje saglasnosti, tačnosti, i pouzdanosti ovakvih sistema.

Za sada niko ne može reći da je izgradio dobar sistem. Ali sve velike kompanije i države rade na razvoju tehnologije iz dana u dan, tako da je pitanje trenutka kada će sistem prepoznavanja biti izuzetno precizan.

Teško je reći da li možemo da ga prevarimo, pošto će on to i očekivati, pa će se unapred pripremiti za takve pokušaje. Možemo da probamo šminkom, plastičnom operacijom, crtanjem lica, šeširima, naočarama, maskama itd.

Svako ko se bavi IT industrijom zna da greške su neizbežne. U svetu gde je tehnologija ključna, čak i male greške mogu imati ozbiljne posledice. Na primer, ako vas sistem ne prepozna, to može dovesti do ozbiljnih problema kao što su nemogućnost podizanja novca sa računa, pristupa svom stanu ili čak napuštanja zemlje.

Krađa identiteta je još jedan ozbiljan izazov. Hakeri napadaju sisteme kako bi dobili pristup ličnim podacima, a posledice toga mogu biti katastrofalne. Identitet može biti zloupotrebljen za izvršenje krivičnih dela, praznjenje bankovnih računa i mnogo toga što može ozbiljno narušiti vašu finansijsku sigurnost.

Praćenje ponašanja od strane kompanija postaje sve učestalije, a to često znači da kompanije prikupljaju i analiziraju vaše podatke kako bi manipulisale vašim odlukama i naveli vas da potrošite više novca na stvari koje možda i ne trebate. Ovo narušava privatnost i izaziva opravdani otpor kod mnogih, uključujući i međunarodne institucije.

Nadgledanje od strane državnih organa je takođe pitanje koje izaziva zabrinutost. Iako država može tvrditi da to radi u interesu građana, postoji opasnost da se prikupljeni podaci koriste protiv pojedinaca. Na primer, prisustvo na nekom javnom okupljanju može biti korišćeno protiv vas, ograničavajući vaše mogućnosti za zapošljavanje u državnom sektoru. Pitanje je u čijim rukama završavaju ti podaci i kako se koriste.

Diskriminacija na osnovu ličnih podataka takođe je zabrinjavajuća. Podaci iz prošlosti mogu biti javno dostupni i mogu se koristiti za donošenje odluka koje mogu ozbiljno uticati na vašu budućnost. Na primer, fotografije iz mladosti u određenom okruženju mogu vam otežati pronalazak posla ili dobiti povoljniji kredit. Ovo postavlja pitanje prava pojedinaca na ličnu evoluciju i mogućnost ispravke grešaka iz prošlosti.

Za sada se uglavnom koristi za bezbednost i hvatanje kriminalaca, ali broj primena se povećava.

Neke od primena sa kojima se trenutno eksperimentiše su:

• Trgovine i barovi koriste tehnologiju kako bi utvrdili da li je kupac dovoljno star da bi smeo da kupi alkohol.
• Prodavnice imaju spisak mogućih kradljivaca, pa im ne dozvoljavaju da uđu u prodavnicu.
• Prepoznavanje lica se koristi za podizanja novca sa bankomata. Više vam neće biti potrebno da pamtite PIN.
• Identifikacija putnika na aerodromima. Ne morate sa sobom da nosite pasoš ili skenirate kartu. Sistem skenira vaše lice i pusti vas u avion.
• Vlade država prate kretanje kriminalaca i osumnjičenih za zločine.
• Supermarketi prate kako se ponašate u prodavnici, šta kupujete i onda vam nude upravo to što vas zanima. Skeniraju lice, saznaju ko ste, koliko vam je plata, pa vas nude svoje proizvode. Ako ste zaboravili kreditnu karticu ili novčanik, platite svojim licem.
• Registrovanim narkomanima može biti zabranjeno da kupuju određene lekove u apoteci.
• U Kini je obavezno da registrujete lice ako kupujete SIM karticu.
• Kažnjavanje pešaka koji krše saobraćajna pravila.
• Otključavanje telefona. Umesto otiska prsta ili pin koda, sada telefon možete da otključate i licem.
• Umesto ključa za ulaz u stan koristite lice, i tako je država sigurna da niko ne živi u stanu nelegalno.
• Registrovanim pedofilima neće biti dozvoljeno da uđu na igralište ili drugo mesto gde se skupljaju deca.

Kada je reč o beneficijama ove tehnologije, postoji mnogo primera gde je prepoznavanje lica pomoglo u rešavanju kriminalnih slučajeva i pronalaženju nestalih osoba. Brzina kojom ova tehnologija radi je neosporna, što znači da može značajno ubrzati proces identifikacije i rešavanja krivičnih dela. Ušteda vremena i efikasnost su ključne prednosti ovakvih sistema.

Tehnologija prepoznavanja lica ima puno prednosti ako se pravilno koristi. Može li se zloupotrebiti? Da, kao i svi alati koje je čovečanstvo napravilo od davnina.